Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   06.12.2022. 08:40
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Stotine miliona razloga za brigu

Pravi izazov za ceo region, a posebno za Crnu Goru biće da se napravi realan budžet za 2023, ne samo zbog posledica pandemije i rata u Ukrajini, već i negativnih efekata neadekvatno planirane i loše sprovedene poreske i budžetske politike krajem prošle i početkom ove godine

Globalni optimizam nakon dvogodišnje pandemije bio je, ipak, kratkog daha. Javne politike, planirane u trenucima jenjavanja pandemije, nijesu ni započele da se realizuju, a morale su da budu arhivirane i da se rade nove. Početak proljeća donio je ratna dešavanja, ubrzo i novu globalnu krizu, koja je eksplodirala na tlu Evrope, a ona se trenutno prelila na Zapadni Balkan, uključujući i Crnu Goru, koja je nakon pada BDP-a u 2020. od čak 15%, u 2021. nagovijestila izlazak iz krize, uz rast od 12,4%. Prelila se i inflacija, maltene zaboravljena u evroiziranoj crnogorskoj ekonomiji, na nivo od 15%, a zbog vrtoglavog rasta cijena energenata i hrane, kao dominantne odrednice prosječne potrošačke korpe, „stvarna“ je i mnogo veća. Usporavanje i revizija stopa ekonomskog rasta naniže, uz opasnost da se poveća i nezaposlenost, ekonomsko-finansijsku situaciju usložnjavaju, a to nas vodi u ozbiljan rizik stagflacije sa svim posljedicama, koje smo ne tako davno na ovim prostorima i u praksi iskušali.
Potreba donošenja hitnih ekonomskih, finansijskih i fiskalnih mjera nije zaobišla ni Crnu Goru i kroz rebalans budžeta, koji je Vlada predložila Skupštini, verifikuje se postojeće stanje u javnim finansijama sa ciljem da se obezbijedi stabilno finansiranje države do kraja godine. Pravi izazov, međutim, tek predstoji, za sve zemlje regiona i svodi se na pripremu realnog i održivog budžeta za 2023. Za Crnu Goru to je možda i najveći izazov, jer, uz negativne efekte pandemije i nove globalne krize zbog ratnih dešavanja, dodatni problem predstavljaju negativni efekti na rashodnu stranu budžeta neadekvatno planirane i loše sprovedene poreske i budžetske politike, poznate pod sad već politički izrabljenim imenom „Evropa sad“. Brzopleto ukidanje obaveznog zdravstvenog doprinosa i „prebacivanje“ 185 miliona evra u jednokratan rast minimalne zarade ugrozilo je cjelokupno javno zdravstvo i izazvalo niz drugih efekata - rast obaveza za socijalnu zaštitu, penzije, dotacije lokalnim samoupravama... Uz rast ostalih budžetskih troškova zbog inflacije, uz sve mjere za racionalizaciju rashoda, Crnoj Gori je potrebno dodatnih 200 miliona evra da zaokruži ovu godinu i stvori elementarnu rezervu za narednu. Ta ukupna nedostajuća sredstva od skoro 760 miliona evra se, uz korišćenje depozita preostalih od emisije evroobveznica, čiji je veći dio potrošen 2020, moraju obezbijediti i dodatnim pozajmicama i kreditnim zaduženjem od oko 350 miliona evra. Ta sredstva ćemo pokušati da obezbijedimo prvenstveno na domaćem tržištu, imajući u vidu uslove na globalnom finansijskom tržištu, rastuće referentne kamatne stope, ali i stanje javnog i državnog duga i dinamiku njegove otplate.
Šta i kako dalje, imajući u vidu brojne fiskalne „crvene lampice“ u ekonomiji sa limitiranim monetarnim mehanizmima, strukturalno ranjivom, uvozno zavisnom, sa hroničnim deficitom robnog i tekućeg bilansa, uveliko oslonjenoj na turizam, koji je 2020. pokazao i drugu „tamnu“ stranu. Transparentnost vladinih politika, koje moraju biti usaglašavane, kao nikada prije, sa parlamentom, zbog potrebe da se brzo odgovara na izazove, uključujući i, sada mnogo dinamičnije i brže promjene zakonskih akata jeste prioritet. Nesporna likvidnost finansijskog sektora mora naći put do realnog sektora, a za to je neophodno osmišljavanje zajedničkih mjera Vlade i CBCG. Radikalan obračun sa sivom ekonomijom, monopolima, korupcijom, može u kratkom roku dovesti do dodatnih poreskih prihoda, a najbolji primjer je obuzdavanje višedecenijskog organizovanog krijumčarenja cigareta tokom posljednje godine, što je u državnu kasu donijelo desetine miliona dodatnih prihoda. U uslovima kada je gotovo minimalan prostor za povećavanje poreskih stopa, kao jedino rešenje nameće se rapidno širenje poreskog obuhvata, jačanje poreske discipline i neselektivnost u sprovođenju sankcija prema poreskim delinkventima.
Mjere socijalne politike u društvima sa problematičnim bazama podataka i bez ozbiljnog socijalnog kartona, iako u odnosu na budžetska sredstva često izdašne, ne postižu željene efekte, a oni su nam kao nikada prije neophodni. Zato će subvencijama morati mnogo preciznije da se „ciljaju“ ranjive kategorije, kojima je ta pomoć neophodna, a svakim danom ih je sve više.
Naravno, bez realnog privrednog rasta sve to je samo finansijska „alhemija“ bez pokrića. To Crnoj Gori nameće potrebu snažnog investiranja u energetsku i saobraćajnu infrastrukturu. Koridor od Luke Bar prema Beogradu i Budimpešti mora bit „napunjen“ tom infrastrukturom, bez obzira na sve teškoće finansiranja i realizacije tih projekata. U tome je šansa i Crne Gore i regiona da se što brže i sa što manje posljedica izađe iz ove veoma kompleksne situacije.
U globalizovanom poretku, ključ svake ozbiljne politike male, otvorene, ranjive, ali i fleksibilne ekonomije, kao što je crnogorska jeste saradnja, i to prvo regionalna, jer je saradnja sa susjedima uslov svakog ozbiljnijeg oporavka i razvoja. U tom smislu inicijativa „Otvoreni Balkan“ otvara potencijal za dodatni i brži rast ekonomije zbog svih prednosti zajedničkog tržišta i bržeg protoka ljudi, robe, usluga i kapitala. Ako međusobno sarađujemo i koristimo komplementarne prednosti tržišta od 15 miliona potrošača, kredibilni smo i za saradnju sa drugima, pa i međunarodnim finansijskim organizacijama poput Svjetske banke i MMF-a, koje danas, više nego ikada, imaju odgovornost da pažljivo kreiranim mjerama pomognu oporavak krizom pogođenih ekonomija.



Aleksandar Damjanović
Ministar finansija Crne Gore


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Зоран Милановић председник Хрватске

Је ли нас Србија напала – јесте. Је ли Београд бомбардовао, уништавао, палио масовно Хрватску – јесте. А како се Хрватска понаша према њему? Џентлменски. Па доста је било!

Прочитајте све мисли
bg