Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   06.12.2022. 09:48
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Stabilnost cena primarni cilj

U uslovima visoke inflacije i inflatornih očekivanja, centralne banke nemaju slobodu da se fokusiraju na druge ciljeve izvan okvira svojih tradicionalnih nadležnosti. Mnogi izazovi s kojima se danas suočavamo posledica su zanemarivanja strukturnih reformi

Ovo su teška vremena za kalibriranje i sprovođenje monetarne politike. Ne samo da smo veoma brzo stigli od niske do visoke inflacije, nego se čini i da, kao kreatori politike, moramo da se nosimo i s protivrečnim podacima i procenama kretanja inflacije i ekonomskog autputa.
U samo dve godine svet koji smo poznavali se dramatično promenio. Ljudski rod se suočava s pretnjama za koje se mislilo da ih je moderni svet ostavio za sobom: ne samo s tragedijama kakve su pandemija bez presedana i rat na evropskom tlu, nego i šokovima na strani ponude i značajnim ekonomskim troškovima, kao što se vidi na primeru naglog ubrzanja globalne inflacije, posebno kad su u pitanju cene energenata i hrane, te usporavanja ekonomskog oporavka.
S obzirom na veliku spoljnotrgovinsku otvorenost zemalja Zapadnog Balkana, globalno kretanje cena ima snažan uticaj na inflaciju u regionu, koja je dostigla prosečan nivo od 13,5 odsto.
Iako jaz između potencijalnog i realnog nivoa proizvodnje u većini zemalja regiona ostaje negativan, sadejstvo dugotrajnog rasta troškova inputa, cena hrane i naznake drugog kruga efekata na privredu uticalo je na inflatorna očekivanja. Najnoviji podaci Evropske komisije ukazuju na rizik daljeg rasta kratkoročnih inflatornih očekivanja u regionu. Nakon dugog perioda opadajuće ili stabilne dinamike, u prvoj polovini 2022. očekivani rast potrošačkih cena u narednih 12 meseci naglo je uzleteo. Dugoročna očekivanja uglavnom ostaju stabilna, što je verovatno odraz napretka u deceniji koja je prethodila pandemiji, kada su očekivanja postala manje osetljiva na iznenađenja, što je u principu obezbedilo veći manevarski prostor za vođenje monetarne politike. Centralne banke će očekivanjima morati da upravljaju u sve problematičnijem ekonomskom okruženju usled dejstva geopolitičkih faktora.
U uslovima visoke inflacije i inflatornih očekivanja, centralne banke nemaju slobodu da se fokusiraju na druge ciljeve izvan okvira svojih tradicionalnih nadležnosti. Moraju da ostanu fokusirane na srednjoročnu stabilnost cena. Što duže inflacija bude bila visoka, to je veći rizik od de-anchoring inflatornih očekivanja, podrivanja kredibiliteta politike i pokretanja spirale u kojoj plate i cene jure jedne druge. U prošlosti je uticaj plata na cene bio nizak usled dejstva faktora poput rastuće konkurencije, niskih inflatornih očekivanja i jakih amortizera profitabilnosti. U današnje vreme dejstvo većine ovih faktora slabi, što ukazuje na potencijalno veći i brži uticaj rasta plata na cene i zahteva povećanu budnost kreatora politike.
Stoga je više nego izvesno da na globalnom nivou izlazimo iz okruženja niskih kamatnih stopa. Glavne centralne banke, poput američkih Federalnih rezervi i Evropske centralne banke, diktiraju globalne uslove finansiranja, i u sadašnjim okolnostima nema sumnje da će njihove poteze slediti i druge centralne banke. Neke od centralnih banaka u regionu nastupaju prilično agresivno, dok druge preduzimaju umerenije korake, što ukazuje da, mimo dejstva globalnih faktora, i specifičnosti svake od zemalja utiču na monetarnu politiku. Glavni izazov je kako izbeći isuviše procikličnu monetarnu politiku i prekomerne troškove u realnoj ekonomiji, čime bi se povećali rizici po finansijsku stabilnost. U ovoj neizbežnoj neizvesnosti, jedan od najvažnijih kamena temeljaca politike centralnih banaka ostaje pravovremena i efikasna komunikacija.
Mada se mi kao centralne banke držimo mandata - da inflatorna očekivanja držimo pod kontrolom - ne smemo da ignorišemo ograničene kapacitete makroekonomske politike. U okruženju rastuće inflacije i ograničenog prostora za delovanje, umesto blanko podrške potrebne su usredsređenije i vremenski limitirane politike; a što je još važnije, fokus treba ponovo usmeriti na strukturne reforme, koje su od ključnog značaja za uvećanje potencijala rasta i jačanje otpornosti. Ovo poslednje je posebno relevantno za zemlje u regionu, koje se suočavaju sa sporom realnom konvergencijom i stagnirajućim potencijalom rasta. Zapravo, mnogi izazovi s kojima se danas suočavamo posledica su zanemarivanja strukturnih politika u prošlosti.



Anita Angelovska Bezoska
guvernerka Narodne banke Severne Makedonije


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Зоран Милановић председник Хрватске

Је ли нас Србија напала – јесте. Је ли Београд бомбардовао, уништавао, палио масовно Хрватску – јесте. А како се Хрватска понаша према њему? Џентлменски. Па доста је било!

Прочитајте све мисли
bg