Federalne rezerve da malo prikoče

Većina analitičara predviđala je da će se Odbor američkih Federalnih rezervi na sastanku 21. septembra odlučiti za još jedno povećanje kamatne stope (tekst je pisan nekoliko dana pre nego što je Fed odlučio da referentnu kamatu još jednom, treći put zaredom, poveća za čak 0,75 procentnih poena tako da je sada na nivou od tri do 3,25 odsto - prim.ur.), postoje snažni razlozi da Fed napravi pauzu u svom agresivnom zatezanju monetarne politike. Prethodna podizanja referentne kamatne stope, naime, usporila su ekonomiju, najočiglednije u sektoru nekretnina, dok je njihov uticaj na inflaciju daleko manje izvestan. Monetarna politika obično na ekonomske performanse utiče na duži rok, posebno u periodima potresa. S obzirom na dubinu aktuelne geopolitičke, finansijske i ekonomske neizvesnosti - ne na poslednjem mestu po pitanju budućeg kretanja inflacije - Fedu bi bilo pametno da zastane s podizanjem referentne kamatne stope i sačeka dok ne bude dostupna pouzdanija procena trenutne situacije. Postoji više razloga da se povuče ručna. Prvi je jednostavno taj da je inflacija u SAD već naglo usporila. Indeks rasta potrošačkih cena (CPI), parametar najrelevantniji za domaćinstva, u julu je bio nula, a u avgustu čak negativan. Slično tome, indeks cena lične potrošnje (PCE), još jedan često korišćen parametar, utemeljen na obračunu BDP-a, opao je u julu za 0,1 odsto. Neki će biti u iskušenju da zasluge za ovo što liči na pobedu nad inflacijom pripišu zatezanju monetarne politike. Ali taj argument počiva na pogrešnom zaključivanju poznatom kao post hoc ergo propter hoc (neutemeljenoj pretpostavci da je zato što je A usledilo pre B mora biti i da je A uzrokovalo B) i mešanju korelacije s kauzalnošću. Osim toga, većina glavnih faktora koji su doveli do aktuelne inflacije ima malo veze s ograničavanjem tražnje. Ograničenja na strani ponude su ta koja su inflaciju pogurala naviše, a sada je faktori na strani ponude vraćaju tamo gde je bila. Mnogi ekonomisti, uključujući i neke iz Feda, jesu očekivali da će poremećaji na strani ponude izazvani pandemijom i ruskim ratom u Ukrajini biti prevaziđeni veoma brzo. Ispalo je da nisu bili u pravu, ali samo po pitanju brzine kojom će se stanje normalizovati. To što su omanuli najvećim delom je razumljivo. Ko bi pomislio da će toliko slavljenoj američkoj tržišnoj privredi do te mere manjkati otpornosti? Ko je mogao da predvidi da će doći do kritičnih nestašica bebi formule, proizvoda za žensku intimnu higijenu i komponenti potrebnih za proizvodnju novih automobila? Je l’ su ovo Sjedinjene Države ili Sovjetski Savez pred raspad? Povrh toga, pre nego što je ruski predsednik Vladimir Putin prošle godine krenuo da gomila trupe na granici s Ukrajinom, niko nije mogao da predvidi da bi moglo da dođe do velikog rata u Evropi. Kao što sada niko ne može da predvidi koliko će rat potrajati, ili koliko će političkim liderima trebati da zaustave ratom izazvane skokove cena, pri čemu je jednim delom taj skok posledica „budženja“ cena, odnosno ratnog profiterstva. Svejedno, uzeta u celini priča o inflaciji je jednostavna: mnogi od faktora na strani ponude koji su prethodno cene pogurali naviše sada se, kada je oporavak u toku, vraćaju na staro. Uočljivo je tako da se CPI indeks goriva u julu srozao za 7,7 odsto, a bilo je nagoveštaja da će uporediv rezultat biti registrovan i u avgustu. I opet je kretanje cena u suprotnom smeru bilo i predviđano i predvidljivo; jedino oko čega je postojala neizvesnost bio je tajming tog procesa. I druge cene bi mogle da slede sličan obrazac. U julu je bazični CPI (u koji ne ulaze cene energenata i hrane) porastao za relativno skromna 0,3 procenta, a bazični PCE deflator za samo 0,1 odsto. Ovo sugeriše da je smanjen zaostatak u isporuci uvozne robe, što je problem koji je stajao iza onih praznih polica u radnji i poremećaja u poslovanju u ranijoj fazi pandemije. Skorašnji podaci podržavaju ovakav zaključak. Nakon što je prošle jeseni dostigao vrhunac, indeks pritiska na globalni lanac snabdevanja (GSPCI) njujorškog ogranka Feda naglo je pao na nivo malo viši od onog na kome je bio pre pandemije. Pošto su uzletele tokom pandemije i prvih meseci rata u Ukrajini, cene širokog spektra dobara vratile su se na nivoe pre pandemije. Baltički indeks (BDI) se, na primer, spustio na nivo niži od prosečnog u 2019. Auto-industrija je takođe prevazišla probleme stvorene globalnim nedostatkom poluprovodnika. Prema Fedovom indeksu industrijske proizvodnje, proizvodnja motornih vozila je u julu zapravo bila veća nego pre pandemije. Nakon čitave godine pune loših vesti o inflaciji i faktorima na strani ponude koji su stajali iza nje, sada počinje da stiže i dosta dobrih vesti. I mada niko ne sugeriše kako bi kreatori monetarne politike trebalo da uljuljkaju podaci koji pokrivaju period od samo dva meseca, vredno je pomena da su inflatorna očekivanja takođe postala umerenija. Standardno opravdanje za Fedovo zatezanje monetarne politike, jeste da je ono potrebno kako bi se sprečilo zapadanje u spiralu samoispunjavajućih očekivanja, situaciju u kojoj i radna snaga i firme očekuju da inflacija raste pa shodno tome traže više plate, odnosno dižu cene svojih proizvoda i usluga. Ali do toga ne može da dođe u okolnostima u kojima inflatorna očekivanja opadaju, kao što je slučaj trenutno. Neki analitičari sugerisali su da je Americi potreban duži period više stope nezaposlenosti kako bi inflacija bila vraćena u ciljane okvire. Ali ovi argumenti počivaju na standardnim modelima Filipsove krive, a činjenica da inflacija više ne sledi Filipsovu krivu, koja podrazumeva jednostavni inverzni odnos između inflacije i nezaposlenosti. Na kraju krajeva, veliki prošlogodišnji skok inflacije nije bio posledica naglog pada nezaposlenosti, niti se nedavno usporavanje rasta zarada i cena može objasniti visokom nezaposlenošću. S obzirom na to na šta podaci ukazuju, bilo bi neodgovorno od Feda da namerno podstiče značajno veću nezaposlenost na osnovu slepe vere u dalju validnost Filipsove krive. Kreiranje politike se uvek odvija u uslovima neizvesnosti, a neizvesnosti su danas naročito velike. Budući da su inflacija i inflatorna očekivanja već opale, Fed bi veću pažnju trebalo da obrati na rizik do koga dovodi dodatno zatezanje: to da bi ono već izubijanu američku privredu moglo da gurne u recesiju. To bi trebalo da bude dovoljan razlog da Fed malo zastane. ©Project Syndicate, 2022.