Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   06.12.2022. 09:49
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Ciljana podrška za ublažavanje šokova

Ekonomski rast se ponovo usporava, ključnim ekonomijama preti opasnost stagnacije ili blage recesije, a ni Zapadni Balkan nije pošteđen tih šokova. Inflacija je viša nego u evrozoni, deficiti u bilansu tekućih transakcija će porasti, a rastu i troškovi zaduživanja, uz otežani pristup tržištu evroobveznica za refinansiranje starih dugova, pa je i sve uži fiskalni prostor za vlade da pruže podršku domaćinstvima i firmama da se nose s cenovnim šokom

Svetska privreda doživela je nekoliko uzastopnih šokova: pandemiju, rat u Ukrajini i sušu u Evropi proteklog leta. Ti šokovi su na razne načine uticali na svet. Trenutno se ekonomski rast ponovo usporava i postoji velika opasnost od stagnacije ili blage recesije u ključnim velikim ekonomijama. Jedan od najvećih uzroka zabrinutosti je pritisak u pogledu troškova života sa kojim se suočavaju mnoga domaćinstva usled ubrzavanja inflatornih pritisaka. Pored toga, mnoge ekonomije u usponu se suočavaju sa nepovoljnim uslovima spoljnog finansiranja.
Zapadni Balkan nije pošteđen tih šokova. Prosečna godišnja inflacija u regionu u julu dostigla je 13,2 odsto, a u evrozoni 8,9 procenata. Viša inflacija ne predstavlja iznenađenje jer hrana i energija čine do 50 procenata potrošnje domaćinstava (naspram oko 23 procenta u evrozoni). Takođe se očekuje da će ove godine relativno velike potrebe za neto uvozom hrane i energije doprineti porastu deficita bilansa tekućih transakcija. Istovremeno, s obzirom na pooštravanje globalnih finansijskih uslova, troškovi javnog zaduživanja rastu, i s obzirom na sve nepovoljnije tržišne uslove, pristup tržištu evroobveznica za refinansiranje dugova koji dospevaju postao je teži. Stoga se fiskalni prostor za vlade da pruže podršku domaćinstvima i firmama da se nose s cenovnim šokom nalazi pod sve većim opterećenjem. 
Kratkoročni prioriteti: Centralne banke u ekonomijama Zapadnog Balkana koje imaju funkciju vođenja monetarne politike nedavno su počele normalizaciju monetarne politike. One treba da odlučno ostanu na zacrtanom putu kako bi doprinele obuzdavanju inflatornih očekivanja i suzbile naknadne efekte. Ključni stub na kojem počiva uspeh ove normalizacije je transparentnost i potpuna nezavisnost centralnih banaka radi obezbeđenja njihovog kredibiliteta u javnosti. Ukoliko se on dovede u pitanje, to bi moglo da ugrozi delotvornost monetarne politike, što bi konačno dodatno podstaklo inflaciju i bile bi potrebne mnogo oštrije mere da bi se ona vratila pod kontrolu. U drugim zemljama Zapadnog Balkana koje nemaju funkciju vođenja monetarne politike, fiskalna i strukturna politika moraće da igraju još veću ulogu u obuzdavanju inflatornih pritisaka.
U zemljama s ograničenim fiskalnim prostorom, kurs konsolidacije fiskalne politike treba da se nastavi da bi se fiskalne potrebe i potrebe za spoljnim finansiranjem zadržale u postojećim okvirima, očuvalo poverenje tržišta, kao i da bi se postepeno obnovile rezerve politike nakon pandemije. Istovremeno, neophodno je da fiskalna politika pruži podršku ugroženim domaćinstvima. U svim zemljama, međutim, potrebno je dobro targetiranje podrške. Nedavno objavljeni dokument MMF-a (Surging Energy Prices in Europe in the Aftermath of the War: How to support the Vulnerable and Speed up the Transition Away from Fossil Fuels) ukazuje na problem široke fiskalne podrške koja sprečava prilagođavanja potražnje i tako dalje doprinosi inflatornim pritiscima. Subvencionisano univerzalno suzbijanje porasta cena, kao što je slučaj i sa tarifama za električnu energiju koje su ispod nivoa pokrića troškova u većini zemalja u regionu, ne samo da je fiskalno nepriuštiva u uslovima ogromnog porasta cena uvoza električne energije, nego sprečava i preko potrebnu uštedu energije putem cenovnih signala. Stoga je preporuka da se dopusti da se tarife za električnu energiju koriguju na osnovu troškova, u kombinaciji sa dobro ciljanom i privremenom vladinom podrškom ugroženim domaćinstvima, kroz, na primer, proširenje programa socijalne pomoći. U svakom slučaju, najbolje je izbegavati univerzalna smanjenja poreza koja su skupa i uglavnom više koriste imućnijima, te je nekoliko zemalja Zapadnog Balkana s pravom odlučilo da se uzdržava od njih ili ih je ukinulo. 
Implementacija, međutim, zavisi od kapaciteta realizacije pojedinačnih zemalja. U zemljama s manje uhodanim programima socijalne zaštite na bazi provere imovinskog stanja, targetiranje će možda morati da bude manje striktno, a delimična korigovanja tarifa u kombinaciji s dobro osmišljenim blok tarifama prvi su koraci u pravom smeru. Kako bi se obezbedio nastavak fiskalne konsolidacije u zemljama s ograničenim fiskalnim prostorom, potrebno je ponovno definisanje prioriteta u potrošnji ili progresivno oporezivanje. 
Dugoročni prioriteti: Aktuelna energetska kriza pruža priliku da sve strane ozbiljno razmotre dugoročnu energetsku strategiju. Ponovno oslanjanje na ugalj u proizvodnji električne energije – na šta je ukazalo nekoliko kreatora politike u regionu – može kratkoročno da pomogne po pitanju troškova električne energije, ali će uticaji zagađenja i emisija gasova sa efektom staklene bašte biti ozbiljni, te će ugroziti dugoročno zdravlje i prosperitet. Na kraju, ubrzavanje investicija u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost biće najbolji način da se diverzifikuje snabdevanje, ograniči izloženost naglim porastima cena fosilnih goriva, unapredi energetska bezbednost i suzbiju štetni uticaji fosilnih goriva. To zahteva i jačanje upravljanja javnim ulaganjima i utvrđivanje viših cena za emisiju ugljenika. 
Pored toga, potreba za brzom i ciljanom podrškom nakon uzastopnih šokova zahteva jačanje poreske uprave, čime se obezbeđuje da svi plate svoj deo, kao i unapređenje mreže socijalne zaštite koja omogućava brže i bolje ciljane isplate. Ta dva cilja su međusobno povezana: raspoloživost boljih podataka za izveštavanje i proveru prihoda i imovine domaćinstava će pomoći zemljama da unaprede naplatu poreza, a ta ista infrastruktura će takođe pomoći u uspostavljanju mreže socijalne zaštite. 
Saradnja, koordinacija i podrška: Ruska invazija na Ukrajinu i sve veća geopolitička polarizacija pogoršale su izazove s kojima se svet suočava i povećale volatilnost i podložnost rizicima. To jasno ukazuje na značaj međunarodne koordinacije i saradnje. U tom pogledu, MMF je spreman da podrži svoje članove širom sveta, uključujući Zapadni Balkan, pružanjem saveta u vezi s politikom, tehničke pomoći i finansiranja (tokom 2020. i 2021. MMF je regionu obezbedio oko 810 miliona evra RFI finansiranja i 1,5 milijardi evra SDR alokacija). Kao dopunu tradicionalnim programima, odbor MMF-a je nedavno odobrio „Trust fond MMF-a za otpornost i održivost” kako bi podržao zemlje u povećanju otpornosti na spoljne šokove. MMF će nastaviti da podržava region kako bi iz krize prešao u fazu oporavka i održivog i zelenog rasta.



Stefani Verena Ebl
direktorka regionalne kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Зоран Милановић председник Хрватске

Је ли нас Србија напала – јесте. Је ли Београд бомбардовао, уништавао, палио масовно Хрватску – јесте. А како се Хрватска понаша према њему? Џентлменски. Па доста је било!

Прочитајте све мисли
bg