Ciljana podrška za ublažavanje šokova

Svetska privreda doživela je nekoliko uzastopnih šokova: pandemiju, rat u Ukrajini i sušu u Evropi proteklog leta. Ti šokovi su na razne načine uticali na svet. Trenutno se ekonomski rast ponovo usporava i postoji velika opasnost od stagnacije ili blage recesije u ključnim velikim ekonomijama. Jedan od najvećih uzroka zabrinutosti je pritisak u pogledu troškova života sa kojim se suočavaju mnoga domaćinstva usled ubrzavanja inflatornih pritisaka. Pored toga, mnoge ekonomije u usponu se suočavaju sa nepovoljnim uslovima spoljnog finansiranja. Zapadni Balkan nije pošteđen tih šokova. Prosečna godišnja inflacija u regionu u julu dostigla je 13,2 odsto, a u evrozoni 8,9 procenata. Viša inflacija ne predstavlja iznenađenje jer hrana i energija čine do 50 procenata potrošnje domaćinstava (naspram oko 23 procenta u evrozoni). Takođe se očekuje da će ove godine relativno velike potrebe za neto uvozom hrane i energije doprineti porastu deficita bilansa tekućih transakcija. Istovremeno, s obzirom na pooštravanje globalnih finansijskih uslova, troškovi javnog zaduživanja rastu, i s obzirom na sve nepovoljnije tržišne uslove, pristup tržištu evroobveznica za refinansiranje dugova koji dospevaju postao je teži. Stoga se fiskalni prostor za vlade da pruže podršku domaćinstvima i firmama da se nose s cenovnim šokom nalazi pod sve većim opterećenjem.  Kratkoročni prioriteti: Centralne banke u ekonomijama Zapadnog Balkana koje imaju funkciju vođenja monetarne politike nedavno su počele normalizaciju monetarne politike. One treba da odlučno ostanu na zacrtanom putu kako bi doprinele obuzdavanju inflatornih očekivanja i suzbile naknadne efekte. Ključni stub na kojem počiva uspeh ove normalizacije je transparentnost i potpuna nezavisnost centralnih banaka radi obezbeđenja njihovog kredibiliteta u javnosti. Ukoliko se on dovede u pitanje, to bi moglo da ugrozi delotvornost monetarne politike, što bi konačno dodatno podstaklo inflaciju i bile bi potrebne mnogo oštrije mere da bi se ona vratila pod kontrolu. U drugim zemljama Zapadnog Balkana koje nemaju funkciju vođenja monetarne politike, fiskalna i strukturna politika moraće da igraju još veću ulogu u obuzdavanju inflatornih pritisaka. U zemljama s ograničenim fiskalnim prostorom, kurs konsolidacije fiskalne politike treba da se nastavi da bi se fiskalne potrebe i potrebe za spoljnim finansiranjem zadržale u postojećim okvirima, očuvalo poverenje tržišta, kao i da bi se postepeno obnovile rezerve politike nakon pandemije. Istovremeno, neophodno je da fiskalna politika pruži podršku ugroženim domaćinstvima. U svim zemljama, međutim, potrebno je dobro targetiranje podrške. Nedavno objavljeni dokument MMF-a (Surging Energy Prices in Europe in the Aftermath of the War: How to support the Vulnerable and Speed up the Transition Away from Fossil Fuels) ukazuje na problem široke fiskalne podrške koja sprečava prilagođavanja potražnje i tako dalje doprinosi inflatornim pritiscima. Subvencionisano univerzalno suzbijanje porasta cena, kao što je slučaj i sa tarifama za električnu energiju koje su ispod nivoa pokrića troškova u većini zemalja u regionu, ne samo da je fiskalno nepriuštiva u uslovima ogromnog porasta cena uvoza električne energije, nego sprečava i preko potrebnu uštedu energije putem cenovnih signala. Stoga je preporuka da se dopusti da se tarife za električnu energiju koriguju na osnovu troškova, u kombinaciji sa dobro ciljanom i privremenom vladinom podrškom ugroženim domaćinstvima, kroz, na primer, proširenje programa socijalne pomoći. U svakom slučaju, najbolje je izbegavati univerzalna smanjenja poreza koja su skupa i uglavnom više koriste imućnijima, te je nekoliko zemalja Zapadnog Balkana s pravom odlučilo da se uzdržava od njih ili ih je ukinulo.  Implementacija, međutim, zavisi od kapaciteta realizacije pojedinačnih zemalja. U zemljama s manje uhodanim programima socijalne zaštite na bazi provere imovinskog stanja, targetiranje će možda morati da bude manje striktno, a delimična korigovanja tarifa u kombinaciji s dobro osmišljenim blok tarifama prvi su koraci u pravom smeru. Kako bi se obezbedio nastavak fiskalne konsolidacije u zemljama s ograničenim fiskalnim prostorom, potrebno je ponovno definisanje prioriteta u potrošnji ili progresivno oporezivanje.  Dugoročni prioriteti: Aktuelna energetska kriza pruža priliku da sve strane ozbiljno razmotre dugoročnu energetsku strategiju. Ponovno oslanjanje na ugalj u proizvodnji električne energije – na šta je ukazalo nekoliko kreatora politike u regionu – može kratkoročno da pomogne po pitanju troškova električne energije, ali će uticaji zagađenja i emisija gasova sa efektom staklene bašte biti ozbiljni, te će ugroziti dugoročno zdravlje i prosperitet. Na kraju, ubrzavanje investicija u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost biće najbolji način da se diverzifikuje snabdevanje, ograniči izloženost naglim porastima cena fosilnih goriva, unapredi energetska bezbednost i suzbiju štetni uticaji fosilnih goriva. To zahteva i jačanje upravljanja javnim ulaganjima i utvrđivanje viših cena za emisiju ugljenika.  Pored toga, potreba za brzom i ciljanom podrškom nakon uzastopnih šokova zahteva jačanje poreske uprave, čime se obezbeđuje da svi plate svoj deo, kao i unapređenje mreže socijalne zaštite koja omogućava brže i bolje ciljane isplate. Ta dva cilja su međusobno povezana: raspoloživost boljih podataka za izveštavanje i proveru prihoda i imovine domaćinstava će pomoći zemljama da unaprede naplatu poreza, a ta ista infrastruktura će takođe pomoći u uspostavljanju mreže socijalne zaštite.  Saradnja, koordinacija i podrška: Ruska invazija na Ukrajinu i sve veća geopolitička polarizacija pogoršale su izazove s kojima se svet suočava i povećale volatilnost i podložnost rizicima. To jasno ukazuje na značaj međunarodne koordinacije i saradnje. U tom pogledu, MMF je spreman da podrži svoje članove širom sveta, uključujući Zapadni Balkan, pružanjem saveta u vezi s politikom, tehničke pomoći i finansiranja (tokom 2020. i 2021. MMF je regionu obezbedio oko 810 miliona evra RFI finansiranja i 1,5 milijardi evra SDR alokacija). Kao dopunu tradicionalnim programima, odbor MMF-a je nedavno odobrio „Trust fond MMF-a za otpornost i održivost” kako bi podržao zemlje u povećanju otpornosti na spoljne šokove. MMF će nastaviti da podržava region kako bi iz krize prešao u fazu oporavka i održivog i zelenog rasta.