Investicijama protiv krize

Pored krize izazvane globalnim geopolitičkim kretanjima i pandemije kovida-19 koja se približava isteku treće godine, Srbija je zahvaljujući ekonomskom rastu od 7,5% u 2021. zadržala privredni rast viši od proseka Evropske unije. I to je dobro. Međutim, imajući u vidu da se na političkom i ekonomskom horizontu ne nazire kraj krize, srpska privreda ulazi u jesen suočavajući se sa četiri važna izazova. Pored neizvesnosti koja se odnosi na razvoj i uticaj pandemije na naše živote i privredu, srpska ekonomija imaće u fokusu još tri ključne teme. Tu, pre svega, mislim na kontrolu inflacije, energetsku krizu i prelivanje problema sa kojima se suočava EU kao naš najveći investitor i spoljnotrgovinski partner.  Što se fiskalne stabilnosti tiče, prilivi u budžet su na dobrom nivou, naročito od PDV-a i e-fiskalizacije, ali su, sa druge strane, veliki izazovi na strani uvoza energenata. Ako uporedimo Srbiju sa zemljama Centralne i Jugoistočne Evrope, Srbija je umereno zadužena. Sa dugom od nepunih 60% BDP-a, nalazi se iza Slovenije, Mađarske i Hrvatske. U tom kontekstu, važno je da država nastavi da investira u velike infrastrukturne projekte, kao i da nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao. Svi ovi podaci govore nam da je Vlada, u uslovima sa puno nepoznatih, vodila valjanu makroekonomsku i fiskalnu politiku, što se i kao građani i investitori nadamo da će, uz kreiranje stabilne i predvidive poslovne klime, nastaviti i nakon formiranja nove Vlade. Kao jedan od dobrih ekonomskih pokazatelja je i činjenica da Srbija ima jedan od najvećih priliva japanskih stranih investicija u regionu, koje su samo ove godine premašile 2,5 milijardi dolara. Sagledavajući sve poslovne potencijale našeg tržišta, kompanije koje dolaze iz Japana donose i jednu dodatnu vrednost – značajan know-how i nove tehnologije, dajući na taj način značajan doprinos razvoju privrede, ali i tehnološkom razvoju. Kako do stabilnog snabdevanja tržišta: Pandemija, zatim sukobi u Ukrajini – sve su to globalna dešavanja koja su dovela do otežanog snabdevanja proizvodima i sirovinama. Na svetskom tržištu generalno nedostaju sirovine, a poskupljenje energenata je ovu, već dosta tešku situaciju, dodatno zakomplikovalo, što je rezultiralo i poskupljenjem transporta. Neću reći ništa novo ako podsetim da na globalnom nivou postoji nedostatak kamiona, vozača, zatim porast cena usled novih transportnih ruta, itd. Sve ovo direktno je uticalo na poremećaje u globalnim lancima snabdevanja i ovi izazovi se snažno reflektuju na kompanije koje su primorane da prilagođavaju postojeće planove prema novonastalim otežanim uslovima. Situacija je takva da svi intenzivno radimo na tome da obezbedimo optimalno snabdevanje tržišta, tako da se posledice krize svedu i što brže reše, a novonastale promene budu privremene. Pandemija nas je naučila da bi na stabilnost globalnih lanaca trebalo da gledamo sa velikim oprezom. Nestabilnost tržišta, ali i nedostatak pojedinih zaliha jasno su dali znak da je potrebno da redefinišemo dosadašnje planove, da postanemo fleksibilniji, ali i da još više učvrstimo partnerske odnose. Efekat inflacije, neizvesnost poslovanja, teško predviđanje finansijskih troškova zbog učestale promene cena svih usluga i dobara, to je danas naša realnost i samo najstabilniji i najfleksibilniji među nama naći će adekvatan odgovor na ove izazove. JTI kao internacionalna kompanija ima mogućnost da dugoročno garantuje plasman, sa glavnim fokusom da nastavimo poslovanje prema zadatim visokim standardima. Ponuda i potražnja i dalje mogu predstavljati glavni izazov, čak i u najrazvijenijim ekonomijama. Dometi krize biće dalekosežni, samo je pitanje ko će uspeti i na koji način brže da se prilagodi postojećoj situaciji. Tri hiljade ljudi, tri milijarde dolara u budžet: Japan Tobacco International (JTI) najveći je poslodavac u duvanskoj industriji budući da od polja duvana, preko fabrike u Senti i kancelarije u Beogradu, angažujemo 3.000 ljudi. Jedan smo od pet najvećih poreskih obveznika sa čak 3 milijarde dolara uplaćenih u budžet od 2006. JTI je jedina inostrana kompanija koja otkupljuje domaći duvan, i ujedno je najveći proizvođač duvana u Srbiji. Od kupovine fabrike u Senti 2006, kompanija JTI utrostručila je udeo na tržištu, istovremeno izvozeći cigarete na tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Hrvatske i Albanije, i duvana u EU. Pored izuzetnog prinosa, u prethodnoj godini ostvarili smo najveći udeo do sada u ukupnom otkupu duvana od domaćih proizvođača - gotovo 55%. Takođe, ukupan broj proizvođača u zemlji manji je u odnosu na 2020, dok je broj naših proizvođača veći za 26. Povećane su i zasejane površine i otkupljene količine. Zadovoljni smo rezultatima i ambiciozno nastavljamo sa investicijama. Izazovi sa snabdevanjem sa drugih tržišta pomogli su da se okrenemo sebi – u toku je instaliranje nove linije u fabrici u Senti i izgradnja dva velika magacina,za gotove proizvode i za duvan. U narednih pet godina očekuju nas velike investicije kakve nismo imali u prethodnoj deceniji, na koje smo, imajući u vidu izazovne okolnosti u kojima radimo, izuzetno ponosni. Ono što je važno pomenuti jeste da će novi investicioni ciklus doprineti i još jednom važnom polju našeg poslovanja – povećanju zapošljavanja u lokalnoj sredini. Satelit u borbi protiv sive ekonomije: JTI je dugi niz godina posvećen borbi protiv nelegalne trgovine duvanom, i kao kompanija trudimo se da u Srbiji, regionu i na globalnom nivou podržimo napore za suzbijanje sive ekonomije. Učestvujemo u brojnim projektima koji se bave borbom protiv ilegalne trgovine, a koje pokreće Vlada Republike Srbije. Projekat „Satelit“, kao jedan od najznačajnijih projekata koji je pionirski lansiran u Srbiji, funkcioniše po principu satelitskog snimanja terena, sa ciljem identifikovanja svih parcela na kojima se nelegalno gaji duvanski list. Svi zasadi koji nisu legalni uništavaju se, i na taj način se sprečava da nelegalni duvan završi na tržištu. U periodu od pet godina uništeno je više od 792 tone nelegalno uzgajanog duvana, od čega su samo 2021. uništene 172 tone nelegalnih zasada. O uspesima projekta „Satelit“ govore i nemerljivi finansijski efekti - procenjena sprečena šteta po državni budžet iznosi 453 miliona evra, preračunato kroz nelegalne cigarete koje nisu završile na crnom tržištu. Zahvaljujući satelitskom snimanju, količina i obim nelegalnih zasada duvana smanjeni su za 90%, od 3.140 tona identifikovanih 2016. naspram 309 tona identifikovanih u toku 2021. Prošle godine donirali smo četiri drona i prateću, 1,2 miliona dolara vrednu opremu Fitosanitarnoj inspekciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, koja će se koristiti za suzbijanje nelegalne proizvodnje duvana. Ono što moram da naglasim jeste velika podrška koju nam u ostvarenju ovih ciljeva pružaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija i drugi organi državne uprave. Jubileji Prošle godine kompanija JTI obeležila je dva izuzetno važna jubileja - 65 godina Duvanske industrije Senta i 15 godina od privatizacije fabrike u Senti i početka poslovanja na srpskom tržištu. Ovu godinu obeležava 140 godina prijateljstva Srbije i Japana, a ovaj važan jubilej proslavljamo nizom događaja u saradnji sa Ambasadom Japana i Japanskom poslovnom alijansom u Srbiji. Kao kompanija koja ima japanske korene, Japan Tobacco International se trudi da bude jedan od glavnih promotera japanske kulture i tradicije. Podržavamo i u Srbiju dovodimo japanske umetnike koji svojim umećem i kreativnošću približavaju deo japanske tradicije i kulture domaćoj publici brišući tako granice između država i povezujući naše kulture.