Za dolar više

Čekajući s nestrpljenjem novo istorijsko obraćanje predsednika, u kome bi naciji trebalo da saopšti šta je čeka – pa i da uprkos svemu, zahvaljujući njemu, sledi najveće povećanje penzija i plata – malo ko je registrovao da je od aprilskih izbora prošlo više od šest meseci, a da se konture nove vlade i ne naziru. Najmanji problem je što građani nemaju pojma ko će se useliti u Nemanjinu 11. Ne zna to ni Ana Brnabić, koja bi, da je sreće, sama birala saradnike, a svi zajedno odgovarali Skupštini, a ne svom „šefu“ sa Andrićevog venca. Pri tome su neuverljiva objašnjenja da ima preča posla. Nije sporno što je kao predstavnica države išla na sahranu britanske kraljice i ubijenog japanskog premijera. Sporno je što svakog dana sahranjuje državu čija je premijerka i kojom, mimo svih zakona i Ustava, upravlja čovek kome to ne spada u opis posla. U takvom vakuumu od njega se očekuje da obezbedi gas, naftu, drva i pelet, zauzda cene, otvara nove fabrike i radna mesta, obezbedi pare za vraćanje dospelih dugova i popuni rupu u budžetu, koju je sam iskopao, stavljajući na čelna mesta ključnih javnih preduzeća nekompetentne poslušnike, pa sad Srbija mora da uvozi struju, umesto da je izvozi. I sve bi to Aleksandar Vučić lako rešio, ali, eto, sada je shvatio da, osim njega, niko ne može da zaustavi dalji rast dolara, pa je u ponedeljak, posle sastanka sa mađarskim premijerom i austrijskim kancelarom apelovao na EU i Evropsku centralnu banku da učine sve da spreče rast dolara, jer bi to mogla biti sledeća „mina“ za Srbiju. NJegov strah ovoga puta sasvim je opravdan. Jer, iako cene nafte u dolarima na svetskom tržištu padaju, ona je zbog jačanja američke valute svim zemljama, osim SAD, iz dana u dan sve skuplja. Uz to, i cene gasa i druge berzanske robe utvrđuju se u dolarima. A to znači da za istu količinu neke robe sada mora da se plati 17,5 odsto više dinara, jer je 4. oktobra srednji kurs dolara bio 119,2 dinara, a istog dana prošle godine 101,4 dinara. Vučić je „zaboravio“ da pomene još jedan problem sa kojim će Srbija morati da se suoči. Od 31,5 milijardi evra javnog duga 12,2 odsto je u dolarima, a uskoro će taj udeo biti i veći, jer se lično 11. septembra hvalio da je sa šeikom Muhamedom bin Zajedom ugovorio pozajmicu od UAE od milijardu dolara uz kamatu od tri odsto, koja je zaista mnogo niža od one po kojoj se Srbija zadužuje u poslednje vreme. Kvaka je samo u tome što je za samo 23 dana, od 11. septembra do 4. oktobra, dolar ojačao sa 116,5 na 119,2 dinara, tako da je dug u dinarima već porastao za 2,3 odsto. Tako je trošak kursnih razlika za nešto više od tri nedelje dostigao skoro trošak kamate za celu godinu. Tu, nažalost, nije kraj problema. Prema zvaničnim podacima, udeo dolarskog u ukupnom javnom dugu je 12,2 odsto, a toliki je bio i u julu 2021. Na prvi pogled, moglo bi se zaključiti da se ništa bitno nije promenilo. Osim što su, zbog jačanja američke valute, naše obaveze po osnovu samo dolarskog duga povećane za čak 68,5 milijardi dinara. Dakle, za više od 580 miliona evra ili za najmanje jedan odsto BDP-a. I to bez ijednog dodatnog dolara zaduživanja. Najgore je što je vlast bila svesna ovog rizika. Jer, da nije, ne bi Vučić, s razlogom, kritikovao bivšu vladu Mirka Cvetkovića što se u septembru 2011. zadužila u dolarima i to uz kamatu od 7,25 odsto. A sada je napravio istu grešku. Samo što sada verovatno očekuje puno razumevanja i smatra da Srbija nije ni imala izbora. Zato i apeluje na ECB da zaustavi rast dolara, u stvari pad evra. Da se Srbija pita, i dolar i evro bi mirovali, kao i dinar, o čemu u svojoj kolumni za ovaj broj NIN-a piše profesorka Danica Popović. Samo što se za kretanja na svetskom tržištu ništa ne pitaju ni Vučić, ni Jorgovanka Tabaković, ni Siniša Mali. Na sreću, ili nažalost, zavisi iz kog ugla se stvari posmatraju. I slaba je uteha što ministar Mali ponavlja da je trenutno prosečna kamatna stopa na naš dug 2,4 odsto, jer će te kredite, kad dospeju za naplatu, vraćati novim zaduženjem, na koje će morati da plaća kamatu od sedam-osam odsto. Nedavno, ni Jovanu Jeremić na Pinku nije uverio da nema razloga za brigu. Na njegov pokušaj da joj objasni šta su „baferi“, njoj se, uz veliku dozu razumevanja za poteze države, otelo – aha, žongliranje. Samo da se žongleri iz Nemanjine ne preigraju, jer bi im u jednom trenutku sve loptice mogle ispasti iz ruku.