Razapeti između inflacije i recesije

Pred Evropom nije nova kriza, ali jeste blago usporavanje ekonomskog rasta... Ekonomije zemalja regiona nalaze se pred dva velika izazova zbog starenja stanovništva i odliva najkvalitetnije radne snage... Ovako su govorili učesnici prethodnog Samita ministara finansija, guvernera centralnih banaka i direktora poreskih uprava zemalja regiona, pa i tadašnji predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda za centralnu, istočnu i jugoistočnu Evropu Nadim Ilahi. Desilo se, međutim, sve suprotno. Period od prethodnog susreta u Bečićima, u junu 2019, obeležile su ne jedna, nego dve krize. Prvu je izazvala pandemija kovida-19, a aktuelnu rat u Ukrajini. Obe su doprinele da se, umesto odliva radne snage, što i dalje jeste jedan od izazova, ministrima nametnu neki prioritetniji, fiskalni problemi, poput visokog deficita i pretećeg javnog duga, za koje se pre tri godine mislilo da su rešeni i ostali iza leđa regionalne fiskalne politike. Dodatno, fiskalnim, a još više monetarnim vlastima krize su nametnule još jednu omču oko vrata, inflaciju kakvu Evropa nije videla poslednjih gotovo pola veka, a od koje su se u međuvremenu odvikle čak i Srbija i ostale države bivše Jugoslavije. „Nalazimo se u drugom poluvremenu krize koja je započela pandemijom i na koju su fiskalne vlasti odgovorile ekspanzivnom politikom, što je dalo rezultate. Međutim, preveliko upumpavanje novca dovelo je do rasta inflacije, a onda se na sve vezala i agresija Rusije na Ukrajinu i povećani geopolitički rizici, koji su doveli do rasta cena energenata i hrane. Pitanje je sada kako će male zemlje ovog dela Evrope odgovoriti na sve ove izazove i krize, a to znači potrebu da se fiskalni balans održi na razumnom nivou, pošto će zaduživanje za pokrivanje fiskalnog deficita biti sve teže i sve će više koštati“, kazao je otvarajući ovogodišnji Samit Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, organizatora susreta ministara, guvernera i poreznika u Crnoj Gori. Vlahović je dodao i da se suočavamo sa najvećim inflatornim udarom u poslednjih 40 godina, na svetskom nivou. „Istovetno, centralne banke vodećih svetskih privreda podižu kamatne stope kako bi ublažile nagli rast cena, ali moraju pritom da vode računa da ne ugroze privredni rast i ne gurnu privrede u recesiju“. Bez svake sumnje, najčešće izgovorena reč na ovogodišnjem Samitu u Bečićima bila je upravo inflacija. O njoj su dominantno govorili ne samo guverneri, već jednako toliko i ministri finansija, iako se u zemljama regiona ona kreće od oko sedam procenata u Albaniji do gotovo 17 odsto u Bosni i Hercegovini. „Kriza nam je pokvarila makroekonomsku, ali ne i finansijsku sliku. Crna Gora je u godinama pre pandemije rešila monetarne ranjivosti, poput velikog udela problematičnih kredita u bilansima banaka, visokih kamatnih stopa, tri problematične banke koje smo imali na tržištu, nedovoljnu kreditnu aktivnost, drugim rečima sve što je generisalo probleme na finansijskom tržištu“, kazao je Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore, navodeći da ta zemlja danas ima i dvocifrenu inflaciju, ali i dvocifrenu stopu privrednog rasta. „Inflacija je generisana kombinacijom više faktora. Jedan je ekspanzivna monetarna politika, odnosno preveliki rast novčane mase koji je smanjio vrednost novca. Drugi je nagli rast tražnje nakon smirivanja kovid krize, odnosno nakon pasivnosti i karantina, dok je treći faktor trenutna geopolitička tenzija, odnosno dodatno pokidani lanci snabdevanja koje je već kovid kriza presekla, a ovaj rat samo još zakomplikovao, što je stvorilo dodatni disbalans između ponude i tražnje“, kazao je Žugić. On je istakao i da tamošnja ekonomija pored ovih globalnih izazova, ima i dva svoja specifična faktora - dominantno učešće servisnog sektora, posebno turizma u stvaranju BDP-a i rast plata iznad nivoa ekonomske opravdanosti. „Moramo tražiti rešenje za visoku inflaciju, a pritom voditi računa da ne ugrozimo ekonomski rast“, kazao je Žugić. Govoreći o razlici između prosečne inflacije u evrozoni od oko 10 odsto i znatno višeg rasta cena u najvećem broju zemalja regiona, Anita Angelovska Bežoska, guvernerka Narodne banke Severne Makedonije napomenula je da do prošle godine taj jaz gotovo nije ni postojao, a da je sada inflacija u regionu za oko četiri procentna poena veća nego u EU. „Razlog za ovo su strukturni problemi naših privreda, veća potrošnja energije, veća otvorenost privreda, kao i struktura potrošnje. Mi u regionu smo više izloženi eksternim šokovima i to zahteva veću spremnost nosilaca monetarne politike“, kazala je guvernerka Severne Makedonije, u kojoj je stopa inflacije, pored BiH, najviša u regionu. S druge strane, njen kolega Gent Sejko, guverner Banke Albanije, objasnio je da je za nisku stopu inflacije u toj zemlji, od samo sedam odsto, „zaslužno“ zamrzavanje cena energije. „Trenutno nam je stopa inflacije blizu sedam procenata i raste. Bukvalno smo u ratnoj situaciji zato što uvozimo energiju, a nismo povećavali njenu cenu. Ipak, lagano se usklađujemo, odnosno menjamo kurs. Povećali smo tri puta kamatne stope, kako bismo ublažili rast inflacije, ali ona će ove zime, zbog povećane potrošnje energije, njenih cena i uvoza neminovno rasti“, kazao je Sejko. Iako je trenutno u predvorju evrozone, jer će od 1. januara evro zameniti kunu, Mihael Faulend, viceguverner Hrvatske narodne banke, uveren je da je zahvaljujući toj činjenici Hrvatska u povoljnijoj situaciji. Objašnjavajući kako je skori ulazak u zonu evra ovoj ekonomiji omogućio da lakše prebrodi monetarne krize i udare, Faulend je na primerima Češke, Poljske i Mađarske objasnio šta znači biti mala zemlja sa sopstvenom valutom, ali bez pravog monetarnog suvereniteta. „Centralne banke ovih država su pre svih počele da povećavaju kamatne stope, one su tamo na nivou šest, sedam, osam odsto, ali opet imaju stope inflacije znatno iznad proseka evrozone. To govori dve stvari - nemaju monetarnu autonomiju i uzroci inflacije ne leže u monetarnoj sferi“, kazao je Faulend. Citirajući Nikolu Pašića „spasa nam nema, propasti nećemo“, Senad Softić, guverner Centralne banke BiH, ukazao je upravo na neophodnost saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti, upozoravajući fiskalne vlasti da se ne zaleću sa preteranom potrošnjom, jer prepuni budžeti kojima inflacija pogoduje, stvaraju lažnu sliku. „Nisam siguran da će i u budućnosti biti tako i da ćemo imati novca za sve troškove, pogotovo za vraćanje dugova. Sad je dilema da li ići u konsolidaciju ili u zaduživanje, ali ono što se ne sme jeste ići u zaduživanje i potrošnju, jer to onda opet podstiče inflaciju“, upozorio je Softić i naglasio da nije i ne može sve biti odgovornost centralnih banaka. „Inflacija se desila preko noći i centralne banke su prozvane da rešavaju situaciju, ali nije sve u njihovim rukama. Ne mogu one rešavati problem prekinutog lanca snabdevanja ili krize u energetskom sektoru.“ Boštjan Vasle, guverner Banke Slovenije i član Evropske centralne banke, istakao je upravo neophodnost saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti sa jedne strane, a njihove trenutno suprotstavljene ciljeve sa druge strane. Ukazujući da su najveći rizici geopolitički, zaključio je da je era jeftinog novca i niskih kamatnih stopa definitivno iza nas. „Prilike se menjaju i nakon 10 godina izlazimo iz zone niskih kamata. Videćemo kako će ići prilagođavanje na tu činjenicu. Situacija je drugačija nego tokom pandemije, jer bi sada fiskalne vlasti i dalje da podupiru ekonomiju i privredu zbog krize i neophodnosti rasta, a monetarne vlasti imaju neke druge planove, jer moraju sprečavati dalji rast inflacije“, upozorio je Vasle, po čijim rečima ECB priprema novi rast kamatnih stopa da bi se obuzdala dvocifrena inflacija. „Do kraja godine imaćemo dva povećanja“, najavio je Vasle. Sigurno je, tvrde guverneri, da će njihovi naredni potezi umnogome zavisiti od onoga što budu radili ministri finansija. Ukoliko nastave sa labavom politikom prekomernog trošenja, utoliko će primorati monetarne vlasti da u svojoj politici zatezanja budu oštriji. Takva politika, pak, izvesnije vodi stagnaciji, moguće i recesiji, a onda to ponovo pred fiskalne vlasti stavlja izazov da se potrošnjom čupaju iz te stagnacije. Takav začarani krug najbolje je opisao hrvatski viceguverner: „Nakon paketa pomoći tokom kovida države su smanjile svoj fiskalni prostor da sada pomognu privredi i građanima. Sa druge strane, suočeni smo s inflacijom, a kada ona pređe neki nivo počinje da se hrani sama sobom, pa su centralne banke primorane da povećavaju kamatne stope, jer je inflacija veća opasnost od hlađenja ekonomije. Inflacija je ozbiljna bolest. U situaciji kada kamatne stope idu nagore, fiskalni prostor za pomoć se dodatno sužava, jer se više troši na servisiranje dugova. Dakle, kamatne stope su pod presudnim uticajem fiskalne politike. Ako je ona neracionalna i ekspanzivna, onda će to dovesti do još većeg rasta kamata“, kazao je Faulend, dodajući da monetarnoj politici ne preostaje ništa no da hoda po tankoj žici. „Monetarna politika mora da povećava kamatne stope i usporava ekonomiju, ali sa merom da ne izazove dužničko ropstvo. Fiskalna opet mora da pomogne privredi i stanovništvu, ali ne sme biti prelabava, jer će izazvati još veće povećanje kamata.“ A kako će se povećanje kamata centralnih banaka odraziti na kamatne stope komercijalnih banaka i krajnje korisnike finansijskih usluga? Jelena Galić, predsednica Izvršnog odbora AIK banke, kaže da su banke 2008. naučile lekciju, da su sada visoko likvidne i kapitalizovane i da će nastaviti i tokom ove krize tako da se ponašaju. „Banke su se odgovorno ponašale, naročito tokom kovid krize. Trenutno imamo podgrejanu tražnju i odgovor na to je povećanje referentnih kamatnih stopa, a poskupljenje izvora kreditiranja će uticati i na krajnju, izlaznu cenu, ali verujem da ćemo pre svega ići na politiku smanjenja marži. Banke su prethodnih godina radile dovoljno na snižavanju troškova kroz digitalizaciju i optimizovale poslovanje, što će sada povoljno uticati da se zatezanje monetarne politike i rast kamata ne prelije na privredu i realni sektor“, kazala je ona. I Galić, ali i gotovo svi guverneri, mada se režimi deviznog kursa u zemljama regiona značajno razlikuju, tvrde da je stabilan kurs imperativ. Za Centralnu banku BiH to je glavni zadatak, dok su poseban značaj stabilnog kursa istakli guverneri Albanije i Severne Makedonije. Bez stabilnog kursa inflacija bi tek pokazala svoje nemilosrdno lice, uverena je Bežoska, dok je za Sejka fluktuirajući kurs najbolji monetarni odgovor na krize sa kakvim se suočavamo i koje dovode do kratkotrajnih ili nešto dužih pritisaka na deviznom tržištu. Osim isticanja potrebe za zajedničkim akcijama i neophodnosti saradnje i razumevanja između fiskalnih i monetarnih vlasti u nikad neizvesnijim vremenima tokom poslednjih nekoliko decenija, i od jednih i od drugih mogao se čuti svojevrsni vapaj za saradnjom sa MMF-om. Za guvernera Žugića saradnja sa tom finansijskom institucijom, koliko god može biti bolna, važna je i neophodna, a to su potvrdili i gotovo svi ministri finansija. S druge strane, MMF trenutno pregovara o sklapanju aranžmana sa Severnom Makedonijom i Srbijom, iz koje u Bečićima nije bilo predstavnika ni NBS, ni Ministarstva finansija. „U pandemiji je monetarna politika dopunjavala fiskalnu, a sada je neophodno da fiskalna podrži monetarnu“, najjednostavnije je objasnila Stefani Verena Eble, šefica kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan. Ona je dodala da su kovid kriza i fiskalni paketi pomoći privredi i stanovništvu uzeli danak, te da je sada neophodno da se ograničenjem tražnje spreči dalje buktanje inflacije. „Plate u javnom sektoru treba da se obuzdaju, jer stvaraju dodatni pritisak na inflaciju, osim što vrše pritisak i na same javne finansije. Bolje je isplaćivati jednokratne bonuse nego podizati trajno plate. Ograničavanje cena električne energije takođe nije dobra mera, jer osim što je prevelik fiskalni trošak, onda ne šalje signal u pravcu neophodnosti štednje struje“, kazala je Eble dodajući da bi vlade država Zapadnog Balkana trebalo da izbegnu politiku smanjenja poreza. Alesandro Bragonci, šef regionalne kancelarije Evropske investicione banke, dodaje da su perspektive evropskih ekonomija zbog rata u Ukrajini i sa njim povezane ekonomske krize sve sumornije, naročito ako se ima u vidu situacija sa energentima, naftom i gasom. On precizira da EIB podržava ulaganja u zelenu ekonomiju, dekarbonizaciju i digitalizaciju kao načine da se ova kriza prevaziđe i da EU i EIB kroz projekat TIM Evropa finansiraju projekte koji treba da odgovore na tekuće izazove. „Napravili smo instrument kako da investicijama reagujemo i spremni smo da do 2030. uložimo jedan bilion evra za potrebe finansiranja u zelenu infrastrukturu i pravičnu tranziciju, što bi onda omogućilo nezavisnost Evrope od fosilnih goriva i gasa. Podržavamo centralne banke i države Zapadnog Balkana da naprave programe finansiranja privatnog i javnog sektora u tom pravcu“, naglasio je šef kancelarije EIB-a. Pred kreatorima fiskalnih politika država regiona su izrade budžeta za narednu godinu, koji praktično moraju uraditi ono što od njih zahtevaju i monetarne vlasti, ali i predstavnici MMF-a ili Svetske banke od kojih očekuju pomoć. Drugim rečima, budžeti moraju biti dovoljno raskošni da ne doprinose recesiji, a opet i dovoljno štedljivi da ne potpaljuju inflaciju. Vlada Crne Gore usvojila je u danu pred početak Samita drugi rebalans budžeta za 2022. Aleksandar Damjanović, ministar finansija Crne Gore, kazao je da je preduzeto mnogo antikriznih mera, da su smanjene akcize i stopa PDV-a na osnovne životne namirnice, a povećane minimalne penzije. „Budžeti za 2023. su najveća briga javnih finansija trenutno. Potrebno je očuvati njihovu stabilnost, a opet i podstaći privredni oporavak, jer je to jedino izlaz iz krize. Cilj je da se likvidnost bankarskog sektora, a on je i više nego likvidan u celom regionu, prelije na realni sektor, da ne bude sve samo na zaduživanju države“, kazao je Damjanović dodajući da su se uslovi zaduživanja zbog inflacije i rasta kamata promenili, te da će se fiskalne vlasti ubuduće fokusirati na zaduživanje kod domaćih i stranih banaka, kao i kod međunarodnih kreditora. „Pregovaramo sa Svetskom bankom o strukturnoj podršci budžetu. U pitanju je kredit od 80 miliona evra, uslovi su povoljniji nego na komercijalnom tržištu, ali ne bih još o kamatnoj stopi.“ I dok Damjanović žali za propuštenom prilikom da se reformišu javna preduzeća koja crnogorskom budžetu prave veliku štetu svojim lošim poslovanjem, Delina Ibrahimaj, ministarka finansija i ekonomije Albanije, zadovoljna je situacijom u svojoj zemlji. Em je stopa inflacije od oko sedam odsto najniža u regionu, em u javnim finansijama ova zemlja beleži primarni suficit (odnos prihoda i rashoda umanjenih za servisiranje duga). Ističe da je deficit budžeta mali, da je javni dug na 66 odsto učešća u BDP-u, pa se trenutno prave planovi kako sačuvati rezerve u budućnosti. „Nismo očekivali da će cene energije otići ovoliko, iako smo poskupljenje uračunali u ovogodišnji budžet. Takođe, nismo računali na rat i prekid lanaca snabdevanja hranom i ovoliki rast cena hrane. To će sve pogurati inflaciju, koja je uvozna i na koju sada moramo reagovati“, kazala je Ibrahimaj. Komentarišući činjenicu koju je istakao i guverner, da je relativno niska inflacija posledica zamrznutih cena energenata, ona je kazala da bi njihovo povećanje bio prevelik udarac na budžete građana, kao i da je to pokriveno rastom prihoda u budžetu zbog rasta inflacije. I Albanija je baš kao i druge zemlje u regionu preduzimala mere podrške građanima, poput povećanja zarada u javnom sektoru, većeg minimalca, pomoći najugroženijima. „Imamo nisku inflaciju i ona je delom zasluga preduzetih mera i naše fiskalne politike. Dajemo sve od sebe da ublažimo efekte krize. Očekujem u narednom periodu usporavanje ekonomske aktivnosti, ali ne recesiju. Ne smemo sebi dozvoliti rast javnog duga i deficita, nama su stabilne javne finansije prioritet“, kazala je Ibrahimaj. Struja je glavni problem i Severne Makedonije, kaže Filip Nikoloski, zamenik ministra finansija ove zemlje. „Važno nam je da što više proizvedemo sami struje i da nas ona što manje košta, jer ekonomija ne sme da stane. Da bismo podstakli štednju uveli smo četiri različite tarife, a ograničena je i cena za mala i srednja preduzeća kako se ne bi zaustavila njihova proizvodnja, što ima svoj uticaj na budžet“, kazao je Nikoloski napominjući da Severna Makedonija ima plan da u narednih nekoliko godina investira oko četiri milijarde evra u izgradnju infrastrukture, odnosno u kapitalne projekte, kao i da su njihova očekivanja da istu sumu uloži i privatni sektor, što bi onda pomoglo da se ostvari prosečna stopa ekonomskog rasta od pet odsto u narednih pet godina. Federacija Bosne i Hercegovine ima nivo javnog duga daleko najniži u regionu, tek oko 30 odsto od vrednosti BDP-a, dok sa druge strane, centralna država BiH ima jednu od najviših stopa inflacije u regionu. Mirjana Vučić, zamenica ministra finansija Federacije BiH kaže da i sami dele ekonomske probleme u regionu, te da budžetom za narednu godinu planiraju da podstiču ulaganja u infrastrukturu. Odgovarajući na pitanje da li je ovo vreme kada bi ulaganje u infrastrukturu i javni radovi trebalo da podstaknu rast ekonomija, ministri reaguju različito, pa je Delina Ibrahimaj istakla da je ovo ipak vreme kada bi trebalo štedeti i biti krajnje oprezan u određivanju prioriteta, jer se mora čuvati stabilnost i ne podgrevati dodatno inflacija. Goran Pekez, direktor korporativnih poslova kompanije Japan tobako internešenal, ukazao je na značaj borbe protiv sive ekonomije u vremenima kada je potrebno povećavati prihode budžeta, odnosno stabilizovati javne finansije. On je istakao da je zadovoljan činjenicom da uprkos krizi vlade država regiona nisu menjale akcizne kalendare, kao i da JTI pozdravlja akciju vlada BiH i Crne Gore u borbi protiv šverca duvana. „Zaplena 1,5 milijardi cigareta u Luci Bar povratila je ogromna sredstva u budžete ove dve zemlje. To je količina jednaka dvogodišnjem prometu na legalnom tržištu cigareta u Crnoj Gori i mi pozdravljamo odluku o trajnom zatvaranju ove luke za skladištenje cigareta“, rekao je Pekez. Petrica ĐakovićMuke direktora poreskih uprava regiona Manjak kadra stvara glavobolju Ulaganje u poreske uprave i njihov rad nije nikakav trošak, nego investicija i to države regiona moraju da shvate. Mi imamo jako veliki problem sa nedostatkom IT kadra. Nije prirodno da su zaposleni u poreskim upravama imali bolji položaj u vreme Tita nego danas, a tada su imali tek 10 odsto obaveza koje su im u međuvremenu nametnute, upozorio je Šerif Isović, direktor Poreske uprave (PU) Federacije BiH, na panelu „Značaj dobre poreske administracije u lošim vremenima“. Čelni ljudi PU redom su istakli da je nedostatak kadrova, poreskih inspektora, IT i softverskih stručnjaka ključni problem njihove administracije. Božidar Kutleša, direktor PU Hrvatske je organ kojim rukovodi nazvao „majkom svih drugih uprava“, jer će bez efikasnog ubiranja poreza svi ostali biti u problemu. „Ključ uspeha naše PU je administrativna reforma, skraćivanje i pojednostavljenje procedura, čime smo broj žalbi smanjili sa 18.000 na 6.000, a uveli smo i savetovanje investitora kao uslugu koju naplaćujemo klijentima“, kaže on i priznaje da i PU Hrvatske ima problema sa kvalitetnim kadrom, a mora da ulaže i u softver, jer su informacioni servisi još iz 80-ih godina prošlog veka. Miroslav Đinović, pomoćnik direktora PU Srbije, naglasio je da je ona do pre nekoliko godina imala oko 5.600, a danas oko 4.000 zaposlenih, te da joj je potreban kadar, pa i IT stručnjaci. „Godine koje u proseku imaju poreski inspektori su 53, nama je potreban mlađi i novi kadar. Nedostatak kadrova rešavamo digitalizacijom, ali i raspoređivanjem postojećih resursa tamo gde su šanse za utaju najveće“, kazao je Đinović ističući da je PU sprovela novu fiskalizaciju i da 2023. počinje obaveza izdavanja e-fakture. Na nedostatak kadra i nemogućnost da PU kao državni organ koji deli sudbinu zaposlenih u javnom sektoru konkuriše privatnom sektoru kada su u pitanju IT stručnjaci, ukazala je i Sanja Lukarevska, direktorka PU Severne Makedonije, koja se osvrnula i na visoko učešće sive ekonomije u zemljama ovog dela Evrope. Goran Pekez, iz Japan tobaka, ponovio je važnost borbe protiv šverca i sive ekonomije za budžetske prihode, ali i istakao značaj saradnje poreskih uprava regiona radi efikasnije borbe sa švercom i nelegalnom trgovinom.