Prebrojavanje bez prestrojavanja

Za NIN iz Banjaluke Težišno, pažnja za izbore u BiH bila je usmerena na Republiku Srpsku i to ko će biti predsednik, a osetnije promene su su dogodile u drugom entitetu, Federaciji BiH - Bakir Izetbegović je poražen, a zvezda izbora je međunarodni namesnik Kristijan Šmit, koji je nametnuo neke izmene neposredno nakon zatvaranja biračkih mesta. I još, pokazalo se da je Izborni zakon najkomplikovaniji na evropskom tlu, na konačne rezultate čekaće se najmanje mesec dana. U Republici Srpskoj se bukvalno ništa ne menja, vladajući SNSD i nakon 16 godina ostaje najjači, Milorad Dodik i Željka Cvijanović su zamenili mesta, ona će sad biti u tročlanom Predsedništvu BiH, a on ponovo predsednik Republike Srpske. Buduća entitetska vlada biće koaliciona, a u parlamentu od 83 poslanika je čak 11 različitih političkih partija. Ista koalicija, možda nešto i proširena, nastaviće da vlada. Kako se i očekivalo, najzanimljivija borba je bila za poziciju predsednika Republike Srpske. Prema dosad objavljenim rezultatima Centralne izborne komisije, Milorad Dodik je u vođstvu, pet odsto, ispred kandidata opozicije Jelene Trivić. Komplikacije su nastale u izbornoj noći jer su oboje proglasili svoje pobede. Jelena Trivić tvrdi da je došlo do „neviđene krađe nakon zatvaranja biračkih mesta“, da su zapisnici prepravljani i njena stranka, Partija demokratskog progresa (PDP), kao i Srpska demokratska stranka (SDS) traže otvaranje vreća sa glasačkim listićima. Krajnji zahtev je da se izbori u potpunosti ponove. Da li zbog toga ili zbog još ponečeg, Centralna izborna komisija je naredila da se na prilično velikom broju biračkih mesta listići ponovo prebroje. Jelena Trivić je bila simbol promena, novo lice u visokoj politici primećeno i u regionu, napravila dobar posao kao narodni poslanik u protekle četiri godine, biografije čiste kao malo ko u politici, uzdrmala je Milorada Dodika, najdugovečnijeg srpskog političara u BiH. Ali, proglašavanjem pobede u izbornoj noći pre nego što su prebrojani svi glasovi ugrozila je sve ono čega je bila simbol. Ogroman kapital koji ima u biračkom telu dovela je u pitanje jednim brzopletim potezom. Dva dana nakon izbora ona se ponovo obratila javnosti i poručila „neću priznati pokradene izbore“. Tvrdi da su manipulacije bile kako u vreme izbora, tako i nakon zatvaranja mesta, prepravljanjem zapisnika i sličnim mahinacijama, i zahteva potpuno ponavljanje. Dodik ima razloga za zadovoljstvo, njegov SNSD i dalje je ubedljivo najjači u srpskom biračkom telu, a njegova partijska potpredsednica, Željka Cvijanović, ubedljivo je pobedila lidera SDS-a Mirka Šarovića. On, međutim, nema ni blizu glasova kao Cvijanovićeva, a i njegova pobeda, ako se potvrde trenutni rezultati, biće vrlo tesna. To je signal koji bi morao razumeti, pogotovo što je ponovo izgubio najveći grad - Banjaluku. Nakon svega, dabome, ima razloga da razmisli o svojim potezima, pre svega, na unutrašnjem planu, jer nema onu vrstu popularnosti kao nekad. U prvim analizama minulih izbora u oči upada činjenica da nekad najjača politička partija, SDS, i dalje kopni, Šarović je ubedljivo poražen, a njihov poslanički klub će biti manji, tek petnaestak odsto poslaničkih klupa. Pravo iznenađenje predstavlja uspeh Nebojše Vukanovića iz Trebinja, koji nije imao političku partiju, ali je okupio grupe istomišljenika iz cele Republike Srpske i pojavio se pred biračima sa „Listom Nebojša Vukanović“ i osvojio, po svoj prilici, pet poslanika, više i od mnogih partija koje su u kampanju uložile milione. Prve analize govore da je njegov uspeh dokaz da u RS postoji sve veće neraspoloženje opštim političkim i drugim prilikama, ali i postojećim političkim grupacijama. U Federaciji BiH vodeću poziciju u bošnjačkom biračkom telu zadržala je Stranka demokratske akcije, ali njen lider Bakir Izetbegović je ubedljivo poražen od uglađenog univerzitetskog profesora Denisa Bećirovića, iza čije kandidature je bilo čak 11 opozicionih partija. Za one koji vole pikanterije možda zgodno zvuči podatak da je Sebija Izetbegović, supruga Bakirova, postala poslanik u parlamentu sarajevskog kantona. Sam Bakir se već zabavio o svom jadu, jer mlađi u njegovoj partiji traže da se on povuče sa pozicije partijskog predsednika. Mnogo važnije od toga je, međutim, traženje odgovora na pitanje šta Bosni i Hercegovini donosi dolazak Bećirovića u Predsedništvo BiH. NJegovi stavovi o najvažnijim temama u BiH vrlo su slični onome što zastupa Željko Komšić koji se ponovo, uz veliku pomoć bošnjačkih glasova, izborio za poziciju hrvatskog člana Predsedništva BiH. Ukratko, i jedan i drugi su za promenu Ustava BiH i gradnju građanske države, što Srbi i Hrvati vide kao bezobraznu masku za dominaciju najbrojnijeg, bošnjačkog naroda nad Srbima i Hrvatima. Očekivano, zvanični Zagreb, i predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković, svako na svoj način, izrazio je negodovanje zbog izbora Komšića, jer je, kako su rekli, nepravda da jedan narod bira predstavnike drugom. Milanović se čak pridružio inicijativi da se Komšić proglasi nepoželjnom osobom u Hrvatskoj. Oba su najavila da će to i dalje biti u žiži njihovog interesovanja, što bi moglo da znači dalje lobiranje u svetskim centrima moći, ali možda i podršku ovdašnjim Hrvatima da proglase neku vrstu svog entiteta u BiH. To bi verovatno najviše potreslo BiH od rata do sad. Za razliku od Zagreba, oficijelni Beograd je prilično uzdržan, nema još čestitki i komentara. Uoči izbora, kad bi se baš precizno merilo, Dodik je u onim glavnom beogradskim medijima dobio znatno veću pažnju od opozicionih kandidata, ali je opozicija ipak prvi put dobila izvesnu šansu na tom terenu. Poslednjih dana kampanje Dodik je koristio helikopter države Srbije, što su neki mediji u Republici Srpskoj posebno naglašavali. Ali, beleži se da je policija Republike Srpske privodila neke članove Glavnog odbora Vučićevog SNS koji su se pojavili u Republici Srpskoj. Pokušaj da se odgovori na pitanje koga je Vučić ovog puta podržavao baš je teško. Izgleda da su najbliže istini oni koji veruju da je Vučić podržavao i jedne i druge, pa ko god da pobedi njegov je. Ipak, zvezda izbora postao je delimično nepriznati visoki predstavnik međunarodne zajednice, Nemac Kristijan Šmit. On je neposredno nakon zatvaranja biračkih mesta, kad se nisu znali ni prvi rezultati, doneo izmene Izbornog zakona BiH i dopune Ustava Federacije BiH. Na jednoj strani je sam sadržaj, a na drugoj je sam čin da jedan čovek usred izbornog procesa menja pravila, menja Ustav. To će se, veruje se, izučavati kao primer nezabeležene prakse, ali i nečega što pravna teorija ne poznaje. Što se samog sadržaja tiče, još se ni najveštiji pravni znalci ne usuđuju da u potpunosti objašnjavaju. U prvi mah pada u oči da je delimično izašao u susret Hrvatima, a delimično Bošnjacima - podigao je broj delegata u Domu naroda Federacije BiH. Time je omogućio Hrvatima da predlože što više svojih autentičnih predstavnika iz kantona gde su većina, jer su dosad Bošnjaci mogli izbornim inženjeringom da po svojoj meri izglasaju skoro polovinu hrvatskog kluba. Bošnjacima je izašao u susret da izbegnu blokade u formiranju vlasti. Poznato je da vlada u Federaciji nakon izbora 2018. godine uopšte nije izabrana, i da vlada ona iz 2014. godine. Sad se, veruje se, to ne bi moglo ni smelo ponoviti. Bez obzira na sve te poteze, u stvarnosti nepoverenje između Bošnjaka i Hrvata je nikad veće. Obelodanjivanje konačnih rezultata izbora u celoj BiH ne treba očekivati tako brzo, ne pre novembra. Odmah nakon toga vlast u Republici Srpskoj će, sasvim sigurno, biti formirana, a ona na nivou BiH vrlo teško. Biće, jasno je, pokušane razne kombinacije, na delu će biti različite ucene. Ovde je već folklorni običaj da se u sve upetljaju i razni međunarodni specijalni i drugi izaslanici, svi će želeti da budu važni, da budu pitani i - drama je u nastajanju. Branislav Božić