Bolsonaro čeka drugo poluvreme

Kada je fudbalska reprezentacija Brazila bila u najmoćnijim izdanjima - što je već davna prošlost - senzacija nisu bili samo njeni retki porazi, pa ni nerešeni rezultati, već i minimalne pobede. Pobedio bi Brazil nekoga „minimalcem“, i sav bi se fudbalski svet pitao da li je moguće da je bilo samo 2-1, kao da to pobeda i nije, a legendarno šarena i bučna družina sa tribina turobno bi debatovala o budućnosti svog tima. U nedelju se isto zbivalo na brazilskom političkom terenu. Predsednik Žair Bolsonaro je za četiri godine vlasti napravio toliko trapavih skretanja udesno da je to počelo da smeta čak i američkoj administraciji, što je zaista podvig. Kopija Donalda Trampa nekako se šlepala uz autentičnog Trampa, ali nakon što je original izgubio fotelju, spisak Bolsonarovih kikseva proglašen je predugačkim i u Vašingtonu. Van Brazila na toj listi su naročito upečatljiva dva predsednikova čvrsta ubeđenja - uverenost da kovid liči na prehladu, što je pomoglo da put do groba pronađe 700.000 Brazilaca, kao i uverenost da se klima ne menja, te da je Amazon pravo mesto za razvoj poljoprivrede i rudarstva, što bi ka grobu moglo da usmeri i ostatak čovečanstva. Zato se u nedelju, kada je Brazil birao predsednika, parlamentarce, državne guvernere i štošta drugo iz komplikovane uprave neophodne zemlji koja ima nekih 220 miliona stanovnika, očekivalo da Bolsonarov rival - popularni, pa zatvarani, pa opet popularni Luiz Inasio Lula da Silva - odnese pobedu u prvom krugu ili da barem u toj rundi ostvari nesumnjivu prednost. Umesto toga, u vreme kada ovaj broj NIN-a ide u štampu, rezultati kažu da je Lula osvojio 48,4, a Bolsonaro 43,2 odsto glasova. Ankete su Luli predvidele otprilike toliko birača, ali se od Bolsonara očekivalo znatno manje, i sada se i Brazil i ostatak sveta pitaju da li je to uopšte pobeda. Ni stručnjaci ni obični građani ne smatraju nemogućim da Bolsonaro u drugom poluvremenu (drugi krug predsedničkih izbora zakazan je za 30. oktobar) nadoknadi zaostatak, a najzabrinutiji - ili najsmeliji - ponovo razmišljaju o mogućnosti da predsednik izvede državni udar. Čovek je, uostalom, već mnogo puta izrazio ljubav prema vojnoj diktaturi koja je Brazilom upravljala od 1964. do 1985. Marija Kristina Fernandes, politička komentatorka časopisa Valor ekonomiko, za Gardijan je primetila da „bolsonarizam“ očito nije bio moda za jedan mandat, već ozbiljan politički projekt. Ta je ideologija na ostatku izbora prošla još bolje, i Bolsonarova Liberalna partija - kojoj se predsednik, doduše, pridružio tek prošle godine, i snažno je odgurao udesno - prvoplasirana je na izborima za oba doma parlamenta. „Stepen konzervativizma koji su uspeli da ubace u Kongres, trajan je, i biće potrebno mnogo vremena da se to preokrene. Mediji i ceo svet besneli su zbog toga kako se Bolsonaro suočio sa pandemijom, ali narod misli drugačije. Štampu i intelektualnu elitu od naroda deli jaz“, zaključila je Fernandes. Taj jaz baš podseća na jednu balkansku zemlju, kao i hipoteza da su ankete bile neprecizne zbog toga što značajan broj Bolsonarovih birača odbija da prizna za koga glasa. Paralele se tu ne završavaju, jer stručnjaci podsećaju i na to da mnogo Brazilaca ne želi da zaboravi da je Lulina Radnička partija bila na vlasti 14 godina, i da za sobom vuče ozbiljne tegove korupcije, nezavisno od toga što je osuda Lule za korupciju oborena. Pritom autor njujorškog Jakobinca Bendžamin Fogel podseća na to da Lula za sobom vuče i heterogenu koaliciju, koja je u kampanji mogla da se saglasi samo oko jednog obećanja - da obori Bolsonara. „Lula je više govorio o svojim starim predsedničkim uspesima nego što je obećavao nove. Današnji Lula nije sindikalac iz osamdesetih, pa ni predsednik levog centra iz dvehiljaditih, već čovek koga sve više guraju ka centru“, primećuje Fogel. A takva politika bez mirisa, primetiće neko drugi, isto je što i brazilski fudbal bez čarobnjaka poput starog Ronalda. Marko Lovrić