Kako je „helikopter Ben“ sprečio kolaps

Sećate li se filma Preveliki da propadnu (Too Big To Fail) i scene kada predsednik FED-a gleda u patos i saopštava kongresmenima da će, ako istoga trena ne reaguju, američka privreda preko noći propasti? U filmu je to izgovorio Pol Đamati, a u stvarnosti Ben Bernanke, tadašnji predsednik američke centralne banke: „Proveo sam celu svoju akademsku karijeru proučavajući Veliku depresiju... Ako ne reagujemo, smelo i odmah, ponovićemo depresiju tridesetih godina prošlog veka, samo što će to ovog puta biti daleko, daleko gore. Ne uradimo li to odmah, u ponedeljak nećemo više ni imati privredu.“ Lek je bio delotvoran. Novac je emitovan rekordnom brzinom, u ponedeljak je američka privreda normalno funkcionisala, a Bernanke je dvanaest godina kasnije, baš ovog ponedeljka, sa dvojicom kolega dobio Nobelovu nagradu za ekonomiju. Tako će na ravne časti podeliti nagradu od skoro milion dolara sa Daglasom Dajmondom sa Univerziteta u Čikagu i Filipom Dajbvigom sa Univerziteta Sent Luis. Objašnjenje Nobelovog komiteta da je nagrada dodeljena za „istraživanje banaka i finansijskih kriza“, mnoge će laike odvratiti od daljeg čitanja izveštaja. A u tom „istraživanju“ leži provalija u koju je 2008. Amerika, a za njom i ceo svet lako mogao da upadne, na isti način na koji je nastala Velika depresija iz 30-ih godina. U toj provaliji, na samom dnu, ležao je kolaps bankarskog sistema. Bernanke je istraživanjima pokazao da je takvu provaliju 1930-ih godina napravila američka centralna banka kada je umesto da štampa, ubrzano povlačila novac iz opticaja. A to je relativno običnu recesiju pretvorilo u Veliku depresiju koju je DŽon Hasler, član komiteta za Nobelovu nagradu za ekonomiju, opisao kao najdramatičniju i najozbiljniju krizu na svetu u modernoj istoriji. A narednu katastrofu iz 2008. sprečio je tadašnji direktor FED-a Ben Bernanke, te su SAD i svet ubrzo odahnuli. Nije li to podvig vredan Nobelove nagrade? Bernankeovi neistomišljenici mu često pripisuju pogrdni nadimak „helikopter Ben“, pozivajući se na doskočicu drugog nobelovca, Miltona Fridmana, koji je govorio da prosipanje novca iz helikoptera može samo da izazove inflaciju. Pa ipak, Bernanke to nikada nije radio. Ta ogromna količina novca od skoro pola triliona dolara ubrizgana je kroz program zvani TARP (The Troubled Asset Relief Program) što je u stvari bila ciljana pomoć finansijskom sistemu namenjena da izbavi banke, a time i čitavu američku privredu, od katastrofe koja se nadvila nad njihovom imovinom. I druga dvojica laureata ovogodišnje Nobelove nagrade radila su na pitanjima osetljivosti bankarskog sistema na glasine o bankrotu finansijskih dužnika, a što je još važnije, istražili su i pokazali načine na koje privreda može da se spase od velike depresije u trenucima kada se glasine pojave. Ispostavilo se, u stvari, da se ljudi pri odlučivanju ne rukovode ni iskustvom, niti trenutnim podacima, već jedino – očekivanjima. Setite se, recimo, naših hiperinflacija: trajale su godinama, a prestajale u sekundi! I to ne bilo kojoj sekundi, već u trenutku kad se donosila verodostojna objava o tome da se prestaje sa štampanjem novca. Na sličan način, ovogodišnji nobelovci Dajmond i Dajbvig razvili su mehanizme za odbranu bankarskog sistema od lakog rušenja i čuvenog „juriša na banke“ koji nastaje u sekundi kad jedan klijent ne može da podigne svoj novac iz banke. Jedan od efikasnih metoda zaštite od krize je politika državnog osiguranja bankarskih depozita. „Kada ulagači znaju da država garantuje za njihov novac, ne moraju više da trče u banku čim krenu glasine o bankrotu“, navodi se u izveštaju Nobelovog komiteta. Jedan od nobelovaca je to potvrdio: „Sada smo mnogo bolje pripremljeni. Pre krize 2008. svet nije imao ni predstavu o tome koliko je finansijski sistem osetljiv na svakakva iznenađenja. Međutim, zapamtite: sama pripremljenost ne isključuje krizu.“ Pa da zapamtimo: kao i kod šumskih požara, u finansijskom sistemu pripremljenost ne isključuje krizu. Ali je lakše kad postoje protivpožarni aparati, i kad se na vreme upotrebe. Danica Popović profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu