Kad slabovidi farbaju revoluciju

Za NIN iz Banjaluke Izborna i postizborna dramaturgija u Republici Srpskoj, pa i celoj BiH, prevazilazi sve dosad ovde viđeno, a drama, po opštoj oceni, još nije dostigla vrhunac. Deset dana nakon izbora glasački listići, na ne tako velikom biračkom telu, još nisu prebrojani pa su sumnja i nepoverenje u celi proces sve veći. Kao da je ceo život stao, mnogo je ostrašćenih, svi veruju da su samo oni u pravu. Ukratko, u Republici Srpskoj opozicija i njen kandidat za predsednika ovog entiteta Jelena Trivić su organizovali prilično masovne protestne mitinge u Banjaluci na kojima su izneli svoju argumentaciju da su na izborima pokradeni, da je pokradana, kako su rekli, volja naroda. Oni tvrde da su zapisnici na biračkim mestima krivotvoreni, da je preveliki broj nevažećih listića, da su glasovi kupovani i tako što je ogroman broj građana dobio potvrde da su slabovidi, pa su za njih glasali drugi, a za sve je, kažu, debelo plaćeno iz crnih fondova. Na mitinzima nisu bili samo Banjalučani već i ljudi i svih krajeva Republike Srpske. Na drugoj strani, Milorad Dodik i njegov SNSD tvrde da nema ništa sporno, da je reč o sprezi opozicionih prvaka i nekih zapadnih centara moći kako bi se destabilizovala Republika Srpska kroz neku obojenu revoluciju. U medijima i društvenim mrežama se pojavio niz video-klipova i drugih dokaza da je bilo muljanja na delu biračkih mesta. Bilo je i priznanja članova biračkih odbora da je bilo grešaka koje su nastale zbog, tvrde, umora. Zanimljivo, neposredno posle izbora misija OEBS-a, visoki predstavnik za spoljnu politiku EU Đozep Borelj i međunarodni namesnik u BiH Kristijan Šmit dali su istovetne ocene da su „izbori konkurentni i dobro organizovani“. Koji dan kasnije, međutim, oni su podržali Centralnu izbornu komisiju BiH, jedinu nadležnu za proglašavanje validnosti, da se listići za poziciju predsednika Republike Srpske ponovo prebroje. Odluku su obrazložili sumnjom da je izborni proces kontaminiran i da ima „neregularnosti i matematičkih nelogičnosti“. Opozicija u RS veruje da će se dokazati „Dodikova krađa“, a on je vrlo rezolutan: tužiće članove Centralne izborne komisije jer ruše legitimne i legalne izbore i u krajnjem destabilizuju samu Republiku Srpsku. Tvrdi da se ne boji ponovnog prebrojavanja, ali je napomenuo da nema ni govora o ponavljanju izbora, a onda pripretio da bi to moglo dovesti i do samostalnosti Republike Srpske. Padaju, dakle, kojekakve teške reči. Ponovno prebrojavanje je počelo i sasvim je jasno da će pronaći mnoge greške i nelogičnosti, ali da li će to biti u meri da se promeni ono što je dosad obelodanjeno od strane Centralne izborne komisije, a to je SNSD u ubedljivom vođstvu na svim pozicijama, a da Dodik ima više glasova od Jelene Trivić. Osim mogućeg ponavljanja izbora za predsednika RS sad se već priča i o zahtevu za ponavljanje izbora i za parlamente. Treba očekivati da se u celu priču uključe i tužilaštva, razne policijske agencije i posao od političkih analitičara preuzeće zaduženi za crne hronike. Kako god se stvari raspetljaju biće i pobednika i poraženih, biće ozbiljnih podela u celom društvu. Ko god bude vlast neće moći računati na stabilnu situaciju ili će, barem, trebati vreme da se strasti smire i dovedu u koliko-toliko snošljivu situaciju. U senci ovih događanja u Republici Srpskoj, u drugom entitetu, Federaciji BiH, dramatično protiče i tumačenje Šmitovih izmena u izbornoj noći Izbornog zakona i Ustava tog entiteta. I najstručniji se spore o tome o čemu se radi, a predsednik Izborne komisije BiH Sead Arnautović je javno rekao: „Mi ovo ne znamo provesti.“ Deluje nestvarno, ali je baš tako. Svi su se zapetljali, pa ionako konfuzno stanje u BiH klizi prema još zamršenijoj situaciji. Svima je jasno da od nekakvog brzog formiranja zajedničkih organa i vlasti na nivou BiH nema ništa. A to je situacija kad međunarodna uprava postaje još važnija nego što jeste. Unutar entiteta Federacije BiH Hrvati i Bošnjaci sve manje se razumeju, u Republici Srpskoj vlast i opozicija pojačavaju međusobne sudare, a svi skupa na nivou BiH jedni drugima ništa ne veruju. Sam Izborni zakon je u osnovi kreacija međunarodne uprave, delimično je menjan nekoliko puta i, po opštoj oceni, najkomplikovaniji je u Evropi. Razni međunarodni namesnici u brojnim posleratnim izborima uvek su govorili o praznicima demokratije, mada je izbornih prevara bilo uvek i mnogo. Tako su oni u stvari davali ocenu sami sebi, a brojne neregularnosti i prevare su se gomilale i sad se sve skupilo i preti da se potpuno izgubi poverenje u ovaj proces. I nije ova situacija samo posvađala domaće igrače, sad se svađaju i međunarodni namesnici. Aktuelnog Kristijana Šmita napao je isto Nemac, bivši zamenik visokog predstavnika u BiH, Hans Šumaher, nazvavši ga „istrošenim političarom koji nije više upotrebljiv u unutrašnjoj politici pa je poslat na međunarodnu poziciju...“ A sad ovde Šmit, kao i ranije Šumaher, imaju kraljevske ovlasti. Prilično je zanimljivo da prvi put i Dodik i opozicija drže konferencije za medije, osim u Banjaluci, i u Beogradu, kao da i jedni i drugi traže podršku Srbije za sebe. Iz banjalučke optike, više nego ranije, virka se šta i kako objavljuju beogradski mediji i na osnovu toga se pokušava zaključiti hoće li Vučić preuzeti ulogu medijatora. Branislav Božić