Živopisni univerzum

Madlenijanum nastavlja lepu praksu osvežavanja muzičkog ambijenta naslovima koji se na drugim pozornicama ne mogu čuti. Posle uspeha postignutog inscenacijom Leharove Vesele udovice, evo nove operete – sada iz pera Žaka Ofenbaha. Pariski život je drugo Ofenbahovo delo postavljeno na Veliku scenu Opere i teatra Madlenijanum: opera Hofmanove priče u režiji Dejana Miladinovića, premijerno izvedena oktobra 2005. na Bemusu, jedna je od najuzbudljivijih na dosadašnjem repertoaru ove kuće. Kada je prvi put izvedena 1866, partitura Pariski život je bila koncipirana u pet činova. Nekoliko godina docnije, skraćena je na četiri. Verzija o kojoj pišemo još je sažetija, svedena na dva čina (ili tri sata, uključujući pauzu između činova). Današnji prosečan poštovalac muzičkog teatra, reklo bi se, kao da nema strpljenja za odviše obimne strukture, pa bi eventualno trebalo razmisliti o dodatnoj redukciji (možda najpre govornih segmenata, u njima povremeno postoji prazan hod). Opereta, smatrana lakšim žanrom od opere, zapravo, podrazumeva jednako složenu pripremu i izvođenje. Zato pozdravljamo odluku da Pariski život bude poveren timu već oprobanom na sceni Madlenijanuma u realizacijama operete i mjuzikla. Reditelj Robert Bošković zadržao je glamurozan i živopisan Ofenbahov univerzum. Pomerio ga je iz originalne epohe, ali ga je ipak ostavio u prošlosti (onoj posle Velikog rata). Oku ugodna scenografija Vesne Režić, raskošni i bezbrojni kostimi Duške Nešić potvrđuju takav štimung. Prepev i adaptaciju libreta načinio je Igor Vajdlih, insistirajući na gegovima prilagođenim balkanskom terenu. Treba reći da se tekst uglavnom dobro razume (i u pevanim i u govornim delovima), što možemo da zahvalimo i odlično postavljenom ozvučenju. Dirigentkinja Vesna Šouc izvanredno vodi ansambl: orkestar podjednako postiže i suptilnost i bujnost kompozitorovih tekstura, kamerni horski ansambl ima izuzetno atraktivne nastupe. Čitava scena je, sve vreme, ispunjena pokretom. Koreografija Milice Cerović prilagođena je izvođačima, te su plesne epizode besprekorne – i najzabavnije. Uvođenje glumaca u podelu unosi živost i vodi Ofenbahovu operetu u smeru mjuzikla (urnebesni Žoze/Đorđe Stojković i fenomenalni Baron/Miloš Đorđević, za koga je, štaviše, teško poverovati da mu muzika nije primarna profesija). Izuzetne scenske domete ostvaruju Ivana Medić (Baronica), Irma Dragičević (Polin) i Vladimir Andrić (Frik). Ubedljiv tandem zavodnika čine Dimitrije Cincar-Kostić (Raul) i Đorđe Viktor Vlajić (Bobine). Vrhunci postavke svakako pripadaju Vesni Đurković (Gabriela) i Branislavi Podrumac (Metela). Mlade umetnice sa lakoćom odgovaraju na zahteve najviših izvođačkih standarda: njihova vokalna i glumačka postignuća jesu prava dragocenost ove inscenacije. Marija Ćirić