I Palata Albanija na Tešićevom nišanu

Dok domaća preduzeća iz namenske industrije propadaju i svake godine beleže milionske gubitke, jedan od finansijera Srpske napredne stranke, koji se nalazi na crnoj listi SAD, Slobodan Tešić, novac zarađen trgovinom oružjem ulaže u izgradnju i kupovinu luksuznih nekretnina u Beogradu. U posao sa nekretninama uključena je i njegova porodica. NIN, naime, otkriva da su, u drugoj polovini ove godine, njegove dve ćerke, Danijela Vasilijević i Jelena Petrović, postale vlasnice prostora u srcu prestonice, u znamenitoj Palati Albanija, koja je sagrađena 1939. i ima tretman kulturnog dobra Srbije. Prema zapisima iz katastra, njih dve dele vlasništvo nad prostorom od ukupno 381 kvadratnog metra, od čega je 175 kvadrata prizemlja i 206 kvadrata podrumskog prostora. Upravo je januara 2022. taj deo Palate Albanija ponuđen na prodaju po procenjenoj ceni od 3,88 miliona evra. Palata Albanija je pripadala Beogradskoj banci, koja je u stečaju od 2002. i taj postupak ni posle dve decenije nije završen. Stečajni upravnik Mijo Stanarčević izjavio je za RTS u aprilu 2022. da je reč „o prodaji na 50 odsto procenjene vrednosti, što je specifično u odnosu na prodaju na slobodnom tržištu, a što je veoma privlačno za potencijalne kupce“. Za koju su sumu Tešićeve ćerke postale vlasnice dela kulturnog dobra u srcu glavnog grada nije poznato, ali sudeći prema rečima stečajnog upravnika Beobanke i skorašnjih poduhvata Tešića, koji je ranije otkupio i dve državne vile, cena je najverovatnije bila niža od tržišne. Na lokaciji jedne od dve otkupljene vile, na investitorskoj tabli može se videti da Tešić sa suprugom Živanom finansira izgradnju vile od oko 1.600 kvadrata u Ulici Mihajla Mike Jankovića. Radovi su počeli pre četiri meseca, 14. juna i prema planu bi trebalo da budu završeni do kraja ove godine. Tu vilu, koja je bila u vlasništvu Vlade Srbije, a kojom je raspolagalo državno preduzeće DIPOS, Tešić je otkupio u julu 2021, otkrio je portal Nova.rs. On je bio jedini ponuđač koji se prijavio na oglas DIPOS-a, objavljen u tabloidu Srpski telegraf. Ovu vilu je, kako piše Nova.rs, platio oko 2,5 miliona evra ili samo 2.000 evra više od početne cene. Pre toga Tešićeva supruga, takođe kao jedini ponuđač, kupila je od DIPOS-a državnu vilu u Maglajskoj ulici, koja je plaćena 4,48 miliona evra ili samo 3.755 evra više od početne cene. Familija Tešić je tako otkupila dve državne vile, uprkos tome što se ime jednog od najvećih trgovaca oružjem na Balkanu našlo u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije još 2015. Tada je Savet podneo detaljan izveštaj o brojnim neregularnostima prilikom zakupa vila i stanova u državnoj svojini. U tom izveštaju se konstatuje da su se državne vile izdavale i bez javnog konkursa, a i ugovorene zakupnine su u nekim slučajevima bile manje od tržišnih. Taj izveštaj je Savet prosledio i Vladi Srbije, koju je tada vodio Aleksandar Vučić, ali do danas Vlada nije reagovala. Savet je tada utvrdio da je među zakupcima državnih vila u Diplomatskoj koloniji na Dedinju bilo i preduzeće Partizan tek, u vlasništvu Tešića. Uz to, prema javno dostupnim podacima, on preko preduzeća čiji je vlasnik koristi i dalje tri vile u Diplomatskoj koloniji, a jednu od njih koristi Fondacija Humana srca, koju vodi njegova ćerka Danijela Vasilijević. Takođe, na adresi jedne od te tri vile prijavljeno je sedište srpskog predstavništva kiparske kompanije Elvante Limited, koje se vezuje za Tešića. NIN je ranije detaljno pisao da su dve firme registrovane u Diplomatskoj koloniji, koje su preko posrednika povezane sa preduzećem Valir, registrovanim u Beogradu na vodi, čiji je iznajmljeni avion sa oružjem iz Srbije tragično pao kod Kavale u Grčkoj. Pre nego što je Tešić 2017. dospeo na crnu listu SAD, koristio je veliki poslovni prostor i u Ulici Tadeuša Košćuška. Tešić i njegova porodica su, prema za sada otkrivenim podacima, vlasnici i brojnih objekata u Srbiji. Tako je krajem novembra 2021. firma za proizvodnju peleta Sperou, u vlasništvu porodice Tešić - njega, njegove supruge i njihove dve ćerke - imala prezentaciju plana za izgradnju novog poslovnog objekta u opštini Varvarin. U jednom od najvećih turističkih centara Srbije, na Zlatiboru, Tešić je vlasnik vile čija je površina veća od 500 kvadrata. Za izgradnju vile u Ulici Mihajla Mike Jankovića angažovano je preduzeće W.D. Concord west. Tešićeva ćerka Danijela Vasilijević, koja je bila kandidat za poslanika na izbornoj listi SNS-a za parlamentarne izbore 2012, objavila je nedavno na svom instagram-nalogu da je W.D. Concord west saradnik Fondacije Humana srca, koju ona vodi. Iako je SNS na tim izborima osvojio vlast, Tešićeva ćerka ostala je bez poslaničkog mandata, ali ne i bez angažmana, jer je jedno vreme radila u Ministarstvu spoljnih poslova, a kada je Aleksandar Vulin postao ministar policije prešla je u Upravu za međunarodnu operativnu policijsku saradnju, u koju stižu Interpolove poternice. Upravo je oktobra 2021. Tunis raspisao poternicu za Tešićem zbog sumnji da je učestvovao u pranju novca. U međuvremenu je osnovala humanitarnu organizaciju u čijim su akcijama, o čemu svedoče i fotografije sa tih događaja, učestvovali prijatelji predsednika Vučića, njegov kum i predsednik Izvršnog odbora SNS-a Darko Glišić i vlasnik i glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević. Ista firma W.D. Concord west, koja je za četiri godine, od 2017. do 2021, poslovne prihode povećala više od pet puta, sa 2,5 na 13 milijardi dinara, a neto profit sa 110 na 436 miliona, bila je angažovana i na izgradnji vile u beogradskoj Ulici Jevrema Grujuća, koja je tada pripadala porodici Mladena Petkovića, još aktuelnog direktora državnog preduzeća Zastava oružje i bivšeg direktora valjevskog Krušika. Bitnija veza, koja finansijera SNS-a i nekadašnjeg SNS činovika opštine Zemun spaja mnogo čvršće od W.D. Concord west je poslovna saradnja koju je Tešić uspostavio sa Petkovićem kao direktorom dve državne fabrike naoružanja i vojne opreme iz Valjeva i Kragujevca. Uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović otkrio je koruptivne poslove kojim su privatni trgovci oružjem izvlačili novac iz te valjevske fabrike. Najviše takvih poslova je bilo baš u vreme dok je Petković njome „komandovao“, od 2014. do kraja novembra 2018, nakon čega je u decembru 2018. postavljen za direktora Zastava oružja. Najviše spornih ugovora sa Krušikom imalo je pet preduzeća pod kontrolom Tešića - Partizan tek, Vektura trans, Falkon stratedžik solušn, Arneks i Tehnoglobal sistem, koji je pripojen Partizan teku u decembru 2018. NIN je više puta pisao da su te firme od avgusta 2015. do marta 2019. sa Krušikom potpisale 14 ugovora vrednih više od 72 miliona dolara i 5,86 miliona evra. Sumnjiva saradnja Tešića i Petkovića nastavila se i u Zastava oružju, što je utvrdila i Državna revizorska institucija. U izveštaju DRI se navodi da dve firme pod Tešićevom kontrolom, Vektura trans i Partizan tek, koje su sa Zastava oružjem imale komisione ugovore o izvozu proizvoda te fabrike tokom 2019, nisu dostavile dokumentaciju kojom bi potvrdile koliko su zaradile od te prodaje, čime je moguće oštećena državna fabrika iz Kragujevca. Ova dva Tešićeva preduzeća i posle više urgencija nisu dostavile dokaz da su proizvode Zastava oružja prodale po ugovorenoj komisionoj ceni, pa je DRI izneo sumnju u verodostojnost prikazanog prihoda po ovom osnovu od 410,9 miliona dinara. Revizor je naveo u izveštaju da je Zastava oružje sa Vektura transom sklopila dva ugovora na ukupno 1,3 miliona evra, a sa Partizan tekom ugovore na oko 2,18 miliona evra, te da oba preduzeća nisu dostavila zaključene ugovore sa kupcima u inostranstvu. Upravo zbog ovoga, kako je otkrio BIRN, pojavio se novi uzbunjivač, policijski inspektor Milan Vukomanović, pripadnik Odeljenja za borbu protiv korupcije iz Kragujevca. Vukomanović je po nalogu tužilaštva prikupljao dokaze o sumnjama da je Tešić prodavao Zastavino oružje po višim cenama od onih propisanih sklopljenim komisionim ugovorima i da je višak zadržao za sebe, umesto da ga isplati fabrici iz Kragujevca. Vukomanović se obratio za pomoć kolegama iz Beograda, da oni traže dokumentaciju od dve Tešićeve firme. Tada kreću problemi za njega. Prvo, šefovi u policiji zahtevaju od njega da odustane od istrage. On to odbija, pa mu oduzimaju slučaj, a onda je dva puta po nalogu načelnika UKP-a Bogdana Pušića prebačen na drugo radno mesto. Pravna borba inspektora i uzbunjivača Vukomanovića zbog toga i dalje traje. Radnici Zastava oružja zbog teške materijalne situacije tražili su nedavno bonus od 200 evra i za to bi bilo potrebno manje od pola miliona evra, a već tri godine nadležni ne mogu da ispitaju Tešićive ugovore vredne skoro 3,5 miliona evra sa tom državnom fabrikom, u kojoj je u toku konkurs za izbor novog direktora, jer Petkoviću u decembru ističe čevorogodišnji mandat. Dosadašnji direktor se ponovo prijavio na konkurs, a iz izveštaja DRI za 2019. može se videti da Petković, i kao direktor Zastava oružja, nije sklapao sumnjive ugovore samo sa Tešićem. Državni revizor je, naime, utvrdio da je Zastava oružje 2019. priznalo firmama Beatronic supply i Vip Global Logistics dodatne troškove od 655.430 i 235.195 evra za navodno angažovanje konsultanata, iako bi prema komisionim ugovorima taj trošak trebalo da snose oni, a ne Zastava oružje. To znači da je državna fabrika zbog priznavanja tih navodnih troškova privatnim trgovcima mimo ugovornih obaveza, ostala bez skoro 900.000 evra. A sa tom sumom svim zaposlenima u Zastava oružju mogla bi da se isplati pomoć od po 400 evra, duplo veća od one koju su radnici tražili. Vlasnik firme Vip Global Logistics, koji Zastava oružju duguje 235.195 evra je Nemanja Marijan, član Glavnog odbora SNS-a, dok je vlasnik preduzeća Beatronic supply do 2017. bio pukovnik Goran Stojanović, protiv koga je svojevremeno vođena krivična istraga, a na čelu firme nasledio ga je njegov sin. Paralelno sa imovinom familije Tešić, poslednjih godina značajno je uvećana i imovina porodice Petković, naročito od kada Mladen Petković direktoruje državnim fabrikama namenske industrije. Do sada je poznato da su imali stan u Ulici Ismeta Mujezinovića na Novom Beogradu od 85 kvadrata, u kome je do 2017. bilo sedište preduzeća Mavija, čija je vlasnica Petkovićeva supruga Aleksandra. Na njeno ime, osim tog stana je i polovina stana od 85 kvadrata u istoj ulici. Na njenu firmu Mavija vodi se i stan od 170 kvadrata na Vračaru u Ulici Stojana Protića, u novoizgrađenoj zgradi, čija je vrednost procenjena na više od pola miliona evra, i garaža od 12 kvadrata. Tu je i novo sedište Mavije. Interesantno je da je vrednost tog stana i garaže, na primer, čak četiri puta veća od celokupnog godišnjeg prihoda Mavije, koji je prošle godine bio oko 130.000 evra, a godinu dana ranije oko 100.000 evra. Na stranu što je 2020. Mavija iskazala neto gubitak od oko 68.000 evra. Na Aleksandru Petković vodio se još jedan stan na Vračaru, u Molerovoj ulici, koji je pod hipotekom. Grafen grupa, ćerka firma Mavije, ima upisano 5,2 hektara zemljišta u okolini Šapca i objekte za skladištenje od 1.500 kvadratnih metara. Iako je od 2019. do 2021. Grafen grupa 10 puta povećala prihode, sa jednog na 10 miliona dinara, njena neto dobit lane je bila manja od 7.000 evra. Na ime Mavije 12. jula 2018. bila je uknjižena i vila na Dedinju u Jevrema Grujića, od 193 kvadrata i plac od 1.083 kvadrata. Firme koje se vode na Petkovićevu suprugu ranije su dobijale poslove na Beogradu na vodi i Koridoru 11. Mavija je svojoj vlasnici od 2016. do 2019, kada je posedovala i većinu poznatih nekretnina, prema podacima iz finansijskih izveštaja dostavljenih APR-u, obezbedila profit od skoro 1,8 miliona evra. Da je deo tog novca Aleksandra Petković sebi isplatila u vidu dividende, uz plaćanje propisanog poreza na dobit, ne bi možda bilo ni pitanja odakle Petkovićima novac za nekretnine. Međutim, vlasnica Mavije, na osnovu odluka koje je uz finansijske izveštaje dostavljala APR-u, nije uzela ni dinar od te zarade, već je sva dobit ostala neraspoređena. U to vreme Petković je bio direktor Krušika i da ni dinar nije potrošio za hranu i plaćanje komunalija, sa platom od 176.656 dinara, koju je prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije, nije mogao da uštedi više od 105.000 evra. Zvanični finansijski rezultati firmi pod kontrolom Petkovićeve supruge teško da mogu biti materijalna podloga za tolike nekretnine. Tim pre što je Mavija 2020. imala neto gubitak od 7,9 miliona dinara, a 2021. neto dobit od 2,3 miliona dinara, dok njena ćerka-firma Mavija konstrakšn dve prethodne godine nije imala nikakvih prihoda, dok je treća, Grafen grupa, iskazala tek simboličnu neto dobit od oko 800.000 dinara, a sa tom sumom teško bi moglo da se kupi više od dva kvadrata stambenog prostora na nekoj atraktivnoj lokaciji. U Zastava oružju među zaposlenima se nezvanično prenosi informacija da će Peković ostati direktor i u naredne četiri godine, uz obrazloženje da se „o tome više pita Tešić nego država“, koja je formalno vlasnik preduzeća. U prilog tome navode da je, paralelno sa imovinom porodice Petković, rastao i obim poslova Tešića sa namenskom industrijom. Tešićeve firme su osam ugovora sa Krušikom potpisale posle 21. decembra 2017, kada je kao „najveći trgovac oružjem na Balkanu“ stavljen na crnu listu SAD zbog „koruptivnih radnji i pretnji po mir“ u vezi sa trgovinom oružjem. Poslove je nastavio sa Zastava oružjem, kao i sa Prvom petoletkom – Namenska, dok ju je vodila Anđelka Atanasković, ministarka privrede u tehničkoj vladi. Tešićeve poslove u Srbiji nije omelo ni proširenje sankcija SAD protiv njega, njegovih saradnika i firmi 2019. U veliki biznis sa oružjem vratio se 2012, kada je Vučić bio PPV, ministar odbrane, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. I pre nego što je 2013, posle 10 godina, uz napore srpske diplomatije skinut sa crne liste UN i zatim dobio diplomatski pasoš Srbije, Tešić je ranije te godine u društvu Vučića prisustvovao zvaničnom sastanku sa predstavnicima Libije. Do danas nije objašnjeno po kom osnovu je Tešić prisustvovao tom sastanku i zašto je preduzeće sa Kipra Karso limitid bilo posrednik između Libije i državnog Jugoimporta SDPR. Nisu, nažalost, objašnjene ni mnoge druge stvari. Zašto je pet Tešićevih preduzeća imalo povlašćeni položaj u Krušiku? Zašto je njemu bilo dozvoljeno da izvozi srpsko oružje i municiju preko poreskog raja na Maršalskim ostrvima u Jermeniju i to u vreme sukoba sa Azerbejdžanom, a Krušiku nije? NIN je već pisao da je Vučić i pre 2012. „upao“ u presretnute razgovore sa Tešićem, koji je u to vreme još bio na crnoj listi UN i koji je bio pod merama nadzora, uz sudsko odobrenje. To je Vučić prećutao 2019. tvrdeći da je navodno prisluškivan za vreme bivše vlasti. Tešića, i pored brojnih afera u koje je umešan, godinama unazad ne pominje niko od državnih, niti funkcionera SNS-a, čiji je finansijer. Osim SNS-a, finansirao je i Fondaciju „Dragica Nikolić“ dok je njen suprug Tomislav Nikolić bio predsednik Srbije. Nije Tešićev slučaj jedinstven primer enormnog uspona poslovnih imperija kontroverznih biznismena povezanih sa SNS-om. Poslednjih godina vrtoglavo rastu i profiti firmi kumova Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, koji se takođe nalaze na crnoj listi SAD. NIN je nedavno pisao da su njihova preduzeća Inkop i Novi Pazar put u dve prethodne godine isporučila svojim gazdama neto dobit veću od 40 miliona evra, a takvim profitom ne mogu da se pohvale ni poslovne imperije doskora vodećih srpskih biznismena. Po svemu sudeći i u dogledno vreme, pored ekonomskog sunovrata Srbije, neće se ništa menjati. Pre se može očekivati da će vlast i dalje nastaviti da proganja uzbunjivače kao što su Aleksandar Obradović i Milan Vukomanović i da štiti kontroverzne biznismene, koji će nastaviti da uvećavaju svoju imovinu. Vuk Z. Cvijić