Poziv u pomoć

U četvrtak, kada ovaj broj NIN-a bude na kioscima, u Beograd, u dvonedeljnu posetu, stiže i misija Međunarodnog monetarnog fonda. Ipak, za razliku od junske posete koja je bila deo redovnog monitoringa u okviru savetodavnog programa, koji je naša zemlja sklopila sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom pre tačno 16 meseci, i to na period od trideset meseci, ovoga puta predmet razgovora biće novi stendbaj aranžman. Nakon sedam godina pauze, pošto je poslednji ovakav aranžman između Srbije i MMF-a sklopljen 2015, a svi programi nakon toga bili su savetodavnog karaktera, želja naših vlasti da se čvršće povežemo sa međunarodnim „finansijskim policajcem“, kako se MMF naziva u javnosti, izazvala je različite sumnje. Mada su međunarodne ekonomske okolnosti bitno drugačije nego pre samo dve godine, kada se svet našao u grotlu krize koju je izazvao kovid, naše vlasti i dalje nas uveravaju da su srpske javne finansije stabilne, a statistika dodatno pokazuje i da je budžet od januara do avgusta zabeležio višak, jer su prihodi nadmašili rashode. Ni domaće vlasti, a ni međunarodni revizori i dalje ne odustaju od projektovane stope ekonomskog rasta od 3,5 odsto u ovoj godini, ali ni od projekcije da budžetski deficit neće znatno prelaziti predviđenih tri odsto BDP-a. NIN je istraživao zbog čega se insistira na stendbaj aranžmanu. Da li je ta činjenica, sama po sebi, dovoljna da se zaključi da ekonomske prilike i javne finansije, ipak, nisu stabilne u meri u kojoj se to predstavlja javnosti ili je reč o predostrožnosti, s obzirom na to da se najavljuje recesija i kriza kakvu svet nije video barem pola veka, veća nego 2008, pa i 2020? U Ministarstvu finansija za NIN potvrđuju da pregovori počinju 20. oktobra, da će se govoriti o detaljima aranžmana i da se očekuje da će Bord direktora MMF-a u decembru formalno odobriti dogovoreni stendbaj aranžman. Tvrde da je Srbija u potpunosti makroekonomski i finansijski stabilna zemlja, da trenutno na računu ima više od dve milijarde evra, da su javne finansije stabilne i likvidne, da je javni dug 53,7 odsto BDP-a, a da se do kraja septembra u zemlju slilo više od tri milijarde evra stranih direktnih investicija. Na pitanje, zbog čega se onda insistira na aranžmanu, odgovaraju: „U uslovima sve većeg pooštravanja monetarne politike, racionalno je sklopiti novo savezništvo sa svetskim finansijskim institucijama, poput MMF-a, jer su one jedan od glavnih čuvara finansijskog sistema i imaju globalni pristup u rešavanju ekonomskih izazova u svetu. S obzirom na trenutnu energetsku situaciju u svetu i stanje globalne ekonomije, kao i činjenicu da je pristup finansijskim tržištima otežan, zaključivanje finansijskog aranžmana sa MMF-om je u potpunosti opravdano usled konkurentnijih uslova finansiranja“, kažu za NIN u Ministarstvu finansija, navodeći da će veliki deo aranžmana biti iz „predostrožnosti“ i korišćen samo u slučaju eventualnih ekonomskih poremećaja. Dodatno, u Ministarstvu finansija kažu da će iznos aranžmana, jer za razliku od savetodavnih programa koji su se sprovodili prethodnih godina, stendbaj aranžman podrazumeva i mogućnost povlačenja dogovorenog zajma, biti stvar pregovora MMF-a i Srbije. „Cilj ove misije i jeste da se dogovori koji će biti reformski ciljevi i koja će biti visina novog finansijskog aranžmana. Za Srbiju je najvažnije da se sačuva teško stečena reputacija fiskalno sigurne zemlje, kao i da se nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako bi javni dug ostao pod kontrolom. U tom smislu, sa MMF-om će se razgovarati i o novom setu fiskalnih pravila. Stendbaj aranžman bi trebalo da pruži dodatni impuls reformama i stabilnosti ulaganja“, poručuju iz Ministarstva finansija. Ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao, ali i izvori bliski pregovaračima različito vide razloge zbog kojih se Srbija odlučila na sklapanje stendbaj aranžmana. Između dileme da li se ovaj aranžman sklapa zbog mogućnosti povlačenja novca ili pre svega zbog kredibiliteta koji država uživa među kreditorima ukoliko ima aranžman sa MMF-om, ekonomista Slaviša Tasić mišljenja je da je u pitanju novac. „Potvrda ekonomske politike, savetodavna uloga i kredibilitet se mogu dobiti i u postojećem aranžmanu, koji ne uključuje povlačenje novca. Zato mislim da je glavni motiv da se uđe u stendbaj aranžman u stvari mogućnost potencijalnog kreditiranja. Srbiji je novac potreban iz dva razloga. Prvo, skočili su energetski troškovi, delom iz spoljnopolitičkih, delom iz unutrašnjih razloga. Drugo, skočile su kamate i zaduživanje na tržištu postalo je skuplje. Prošle godine u ovo vreme mogli smo se zadužiti po kamati manjoj od dva odsto godišnje, a danas je to gotovo osam“, kaže ovaj sagovornik NIN-a uz tvrdnju da nam pre dve godine MMF nije bio naročito potreban. „Naprotiv, bolje je bilo uzeti dugoročni zajam po fiksnoj stopi, kakav smo i uzimali. Svako ko je to radio je dobro prošao, jer inflacija sada smanjuje taj dug. Sada su stvari bitno drugačije. Moguće je zadužiti se na tržištu po višoj stopi, ali ako već MMF nudi nižu stopu uz aranžman, onda to nije loše da se prihvati. Jeste da aranžmani idu uz neke uslove, ali reforme bi svakako trebalo sprovesti, a fiskalnu disciplinu kakvu traži MMF takođe traže i međunarodna tržišta, ako želimo na njima da opstanemo“, ističe Tasić i kao jedinu manu navodi činjenicu da aranžman može ostavljati utisak da je zemlja koja ga zahteva u nekoj vrsti krize. „Ni to, međutim, nije kao što je bilo nekada, jer i tržišta i investitori znaju da se MMF jednostavno najviše isplati.“ I drugi sagovornici NIN-a smatraju da se radi o racionalnoj odluci da se obezbedi novac po povoljnijim uslovima od tržišnih, za slučaj da on bude neophodan, jer su se okolnosti bitno promenile. U tome vide i razlog zbog kojeg se Srbija pre dve godine na sva usta hvalila time što je odbila zajam ove međunarodne institucije po kamati od samo 1,29 odsto, a koji su i MMF i Evropska komisija nudile zemljama ovog dela Evrope, u okviru sanacije krize izazvane kovidom, a danas insistira na aranžmanu. Drugim rečima, kredit koji se u tom trenutku činio skupljim od nekih konkurentskih, danas se čini jeftinijim i time se pravda odluka o sklapanju stendbaj aranžmana. Slično odgovaraju i u Ministarstvu finansija. „Promenile su se svetske okolnosti, iz globalnog ekonomskog rasta svet je zadesila prvo kovid, a potom i ekonomska kriza. MMF je do sada bio naš dobar partner i saveznik. Cilj ranijih programa koji su sklopljeni sa MMF-om bio je održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti i nastavak reformi za podsticanje bržeg rasta, stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda. Ti prioriteti i dalje ostaju glavni ciljevi u agendi Vlade“, kažu u kabinetu Siniše Malog. Sa druge strane, Milan Nedeljković, dekan fakulteta FEFA, ne smatra da se isti efekat kod investitora postiže ukoliko se ima savetodavni i stendbaj aranžman sa MMF-om, jer ovaj drugi podrazumeva čvršće vezivanje za tu instituciju. „Ako bi sad trebalo da određujem u kojoj meri preteže koji argument, rekao bih da je odnos 65 na prema 35 u korist signalnog efekta, odnosno poruke koja se šalje investitorima“, kaže Nedeljković i dodaje da trenutno ne vidi negativne efekte sklapanja aranžmana, pogotovo ukoliko se sredstva ne budu povlačila, dok ćemo sa druge strane imati koristi i od monitoringa koji aranžman obuhvata, kao i signala potencijalnim kreditorima i investitorima. Govoreći o tome kolika bi bila kamatna stopa na eventualno povlačenje sredstava, Nedeljković kaže da je u ovom trenutku, dok dogovor ne bude postignut, teško nagađati. „Struktura zajma koji se uzima od MMF-a je puna uslova, kamatna stopa zavisiće i od dogovora, od trenutka kada se novac povlači, iznosa koji se povlači i nije isti trošak kao kada se novac traži na tržištu. Teško je uz sve te uslove kvantifikovati trošak, ali je sigurno da je on manji nego što je trenutno na tržištu. Ako danas pogledate naš dug koji dospeva 2032, odnosno 12-godišnju obveznicu, njome se ovih dana trguje na sekundarnom tržištu po stopi od 7,8 odsto, dok je ta cena za petogodišnju obveznicu 7,4 odsto, što nam govori da bismo, ako bi se sada izdavale nove obveznice, mogli da očekujemo kamatu od oko sedam odsto“, objašnjava Nedeljković. Ukoliko se sklopi, a po svoj prilici hoće, Srbiji bi ovo bio šesti stendbaj aranžman u poslednje dve decenije, uz nekoliko savetodavnih koje je dogovarala prethodnih godina, i nema sumnje da su zadaci koje će MMF zadati i fiskalnim i monetarnim vlastima poznati. Spekuliše se među upućenima da bi svetski finansijski policajac mogao da insistira na ostvarenju ranije dogovorenog plana o visini deficita i javnog duga u narednih nekoliko godina, a to podrazumeva da ovogodišnji deficit budžeta od tri odsto vrednosti BDP-a u narednoj godini bude prepolovljen, s tim što bi se Srbiji na taj deficit tolerisali i izdaci potrebni za sanaciju energetske krize, odnosno ono što će morati da izdvaja za nabavku struje i gasa. „Priroda MMF-a se menja. Nekada je on bio specijalizovan za krize platnog bilansa, odnosno deviznog kursa i novac se davao samo za jačanje deviznih rezervi, ali sada se gleda da se saniraju i razni drugi ekonomski problemi, poput ovih koje je izazvao kovid ili trenutna energetska kriza“, kaže Tasić, dok Nedeljković očekuje da će MMF insistirati na tome da budžet ostane u okvirima koji su ranije planirani, dok će za razliku od nekih prethodnih aranžmana ovoga puta njihov fokus više biti na monetarnoj politici i planovima države za snižavanje inflacije. Ekonomisti očekuju da će naredna biti izazovnija od ove odlazeće godine, kako u pogledu rashoda koji se uvećavaju, tako i manjih prihoda, jer efekat koji rast cena ima na njih kratkoročno, polako počinje da nestaje, bilo da inflacija nastavi da raste ili pak da krene da pada. U prvom slučaju, pad životnog standarda građana smanjuje i njihov prostor za potrošnju, pa to dovodi do pada proizvodnje, a time i prihoda, dok u drugom scenariju jednostavno nestaje razlog zbog kojeg su prihodi bili veći. „Suficit je delom posledica inflacije. Ali kada ona uskoro bude na silaznoj putanji, budžetski priliv se po pravilu smanjuje. Kada se tome doda i energetski faktor, neizvesnost u Evropi i smanjeni kapaciteti EPS-a, onda izgleda da ipak treba biti oprezan“, upozorava Slaviša Tasić. Dekan FEFA kaže da je nezahvalno govoriti o tome može li Srbija i 2023. ostvariti ekonomski i fiskalni rezultat sličan ovogodišnjem, ali rizici da se to ne desi su veliki. „Možemo očekivati pogoršanja, iako je situacija u javnim finansijama relativno stabilna. Prvo, dospeva refinansiranje ranijih obaveza po znatno višim stopama. Drugo, kada se pogleda struktura potrošnje, prema podacima za avgust, vidi se da je potrošnja imala rast od 3,5 odsto, a da su javne investicije imale pad od 4,7 odsto. To nije idealna situacija, jer se povećava potrošnja u situaciji kada je visoka inflacija, a smanjuju investicije koje bi trebalo da pomognu da u dužem roku imate ekonomski rast, odnosno da zatezanje monetarne politike ne proizvodi negativne efekte po rast“, odgovara Nedeljković objašnjavajući zbog čega i uprkos ostvarenom suficitu situaciju u budžetu smatra relativno stabilnom. Ovaj naš sagovornik, ipak, veruje da i u situaciji da se planirani i dogovoreni budžetski deficit za narednu godinu ne ostvari, u trenutku krize, očekivane recesije i svih drugih ekonomskih i energetskih trzavica, MMF neće striktno insistirati na ranije dogovorenim pravilima. Drugim rečima, za očekivati je da bi MMF mogao da Srbiji progleda kroz prste i veći deficit od projektovanog, ukoliko mu se učini da vlast za planirane troškove ima kakvo-takvo opravdanje. Pa taman oni bili i za tekuću potrošnju, zbog realnog pada primanja usled inflacije, a nauštrb javnih investicija koje bi trebalo da podupru budući privredni rast. Petrica Đaković