Kada će vreća naći zakrpu

Za NIN iz Banjaluke Tri nedelje nakon izbora ni za jedan nivo vlasti u Bosni i Hercegovini nema konačnih rezultata - Centralna izborna komisija deluje vrlo smušeno, a cela politička i uopšte društvena scena se dodatno komplikuje. Beleže se kojekakva čuda, pa tako, recimo, najjača bošnjačka politička partija Stranka demokratske akcije podnosi apelaciju Ustavnom sudu BiH protiv odluka Kristijana Šmita kojim je u izbornoj noći delimično promenio izborna pravila i entitetski Ustav Federacije BiH. Prevedeno, žale se na nemačkog državljanina, međunarodnog namesnika, Ustavnom sudu u kojem trećinu članova čine inostrani državljani (po jedan Nemac, Švajcarac i Albanac). U tom entitetu beleži se i da će izgleda sva mesta sa hrvatskom većinom proglasiti da je reizabrani član Predsedništva BiH, Željko Komšić, nepoželjna osoba na njihovoj teritoriji. U Republici Srpskoj sa prilično nervoze očekuje se rezultat vrlo usporenog novog, kako kažu, kontrolnog prebrojavanja glasačkih listića za predsednika ovog entiteta. I taj posao se traje već danima, vlast i opozicija saopštavaju potpuno različite podatke i informacije. Opozicija saopštava da se na tri četvrtine biračkih mesta pronalaze različite nepravilnosti i da sad neophodno iskontrolisati listiće i druge nivoe vlasti - parlamente RS i BiH. U krajnjem, oni misle da je neophodno ponoviti sve izbore, ali pod ozbiljnijom kontrolom. Jelena Trivić, kandidat opozicije za predsednika Republike Srpske, najavljuje podnošenje velikog broja krivičnih prijava protiv svih koji su učestvovali u „sistemskoj organizovanoj krađi“. I Darko Babalj iz Srpske demokratske stranke smatra da je reč o velikoj izbornoj prevari i da je na delu bio celi set različitih načina kako su se glasovi opozicije pretvarali u glasove vlasti. I on veruje da ima posla za sva tužilaštva i organe gonjenja. Vlast pokazuje izvesnu nervozu, ali je ipak sigurna u pobedu i nakon prebrojavanja, tvrde da su dosadašnje kontrole pokazale manje od jedan odsto odstupanja od prvobitno objavljenih podataka po kojima je Milorad Dodik pobedio i postao predsednik Republike Srpske. I dalje se drže priče da je sva postizborna drama režija zapadnih centara moći i opozicije kako bi se destabilizovala Republika Srpska. Iz Dodikovog okruženja već se može čuti da je kreiranje nove vlade već počelo, samo se čeka da Centralna izborna komisija saopšti konačne rezultate. Još kažu da je cilj da se u entitetskom parlamentu obezbedi dvotrećinska većina što je važno zbog komplikovanog načina odlučivanja na nivou BiH. Za taj cilj je neophodno da novu vladu čini koalicija od najmanje sedam različitih političkih partija, pri čemu male uglavnom programski i ideološki neprofilisane partije i pokreti, imaju ogroman ucenjivački kapacitet. Za razumevanje cele situacije valja znati da Narodna skupština Republike Srpske broji 83 poslanika, a oni su u čak 11 različitih političkih grupacija, pa su ovde koalicije, po pravilu, vrlo čudne. Na nivou BiH stvar je još komplikovanija - u Predstavnički dom koji broji 42 poslanika (14 iz RS i 28 iz FBiH) izgleda da je ušlo čak petnaestak različitih partija, podeljenih entitetski, nacionalno i ideološki, pa će formiranje koliko-toliko stabilne vlasti biti baš težak posao. I još, naoko nema veze sa izborima, ali ovih dana u BiH započinje velika vojna vežba - stiže 1.100 vojnika iz dvadeset zemalja Evrope, a vežba se zove „Brzi odgovor 2022“. U šturim saopštenjima se naglašava da je cilj vežbe da „doprinese sigurnom okruženju za sve građane“. Eto posla i za one koji vole da se bave analizama, ali i za one koji vole da spekulišu. Branislav Božić