Zlokobni tragovi srpskih specijalaca

Milan Mihajlović Pop, nekadašnji pripadnik Kraljevačkog odreda Žandarmerije uhapšen je 19. oktobra, po nalogu Specijalnog tužilaštva Kosova, zbog sumnje da je pripadao kriminalnoj grupi koja je organizovala ubistvo lidera kosovskih Srba, Olivera Ivanovića. NJega su u kasnim večernjim časovima, u porodičnoj kući u Leposaviću, uhapsili pripadnici kosovske službe bezbednosti naoružani dugim cevima, stigavši na lice mesta u civilnim automobilima. Mihajloviću je, na zahtev postupajućeg tužioca, u petak u Osnovnom sudu u Prištini, određen pritvor od 30 dana, kako je za NIN potvrdio njegov advokat Miodrag Brkljač, posle čega je prebačen u pritvorsku jedinicu u Gnjilanu. Posle tri godine provedene u Žandarmeriji, Mihajlović biva dodeljen policijskoj upravi Kosovska Mitrovica. Tokom poseta Kosovu nekadašnjeg, za južnu pokrajinu nadležnog ministra Gorana Bogdanovića, u nekoliko navrata viđen je u njegovoj pratnji. U PU Kosovska Mitrovica bio je zaposlen do početka procesa integracije policije na severu Kosova u Kosovsku policijsku službu, posle potpisivanja Briselskog sporazuma. Nije integrisan u KPS. Mihajlovićevo ime pominje se na nekoliko mesta u optužnici Specijalnog tužilaštva Kosova, koja je, podsetimo, za protekle četiri i po godine i dalje jedini zvanični pravni akt podignut za Ivanovićevo ubistvo. Po svedočenju zaštićenog svedoka tužilaštva označenog kao B1, Mihajlović je tokom 2017. godine bio u stalnom kontaktu sa Milanom Radoičićem i važio za njegovog čoveka od poverenja. Period o kome je reč je leto 2017. i vreme parlamentarnih izbora, neposredno pre lokalnih izbora na Kosovu, kada se događa nekoliko napada na prostorije opozicionih stranaka i paljevine automobila opozicionih političara na severu Kosova. Ovaj svedok naveo je da mu je Mihajlović ozbiljno zapretio tokom jednog kasnijeg razgovora u kome je pomenut pokojni Oliver Ivanović, zbog čega je zahtevao da mu se obezbedi kuća. Isti svedok je izjavio da se, prema njegovim saznanjima, Mihajlović nije nalazio u Leposaviću 16. i 17. januara 2018, što je ovom svedoku, kako se navodi u optužnici, bilo čudno. Prema informacijama koje su u kosovske medije dospele iz Specijalnog tužilaštva, Mihajović je u periodu od 2019, od kada je za njime raspisana poternica, bio nedostupan kosovskim vlastima, što je on negirao u svom prvom iskazu pred sudom u petak 21. septembra kada mu je određeno zadržavanje. „Moj branjenik je izjavio da ne razume zbog čega se navodi da je bio nedostupan vlastima, budući da je u vremenu koje se pominje sve vreme boravio u Leposaviću“, kaže za NIN advokat Brkljač. „On je osumnjičen da je pripadao grupi koja je organizovala likvidaciju Olivera Ivanovića i sud je prihvatio predlog tužilaštva o njegovom zadržavanju u pritvoru u periodu od 30 dana.“ Tvrdnju da je Mihajlović poslednjih godina bio često prisutan na severu Kosova potvrđuju i izvori NIN ističući da je Mihajlović bio viđan i u Kosovskoj Mitrovici, odnosno u Leposaviću, najčešće u kafiću u njegovom vlasništvu, koji je otvorio dok je još bio zaposlen u policiji. Prema lokalnim izvorima NIN-a, Mihajlović je za vreme dok je bio zaposlen u policiji, predstavljao autoritet i za sebi nadređene kolege, ne obraćajući previše pažnju na hijerarhiju, pa je tako navodno posle jedne posete policijske patrole njegovom ugostiteljskom objektu, posle žalbe na preglasnu muziku, on sam posetio policijsku stanicu iz koje je patrola došla i „prijateljski upozorio“ kolege i starešine da to više ne čine. Poslušali su ga. Kako je NIN pisao u februaru ove godine, Mihajlovićevo ime pojavilo se i na dokumentu Ministarstva finansija SAD na spisku saradnika Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, kojima se zabranjuje ulazak u Sjedinjene Države. Ono što je specifično jeste da je to bio prvi međunarodni dokument u kome se eksplicitno pominje ubistvo Olivera Ivanovića. Podsetimo, Vlada Sjedinjenih Država je uz braću Zvonka i Žarka Veselinovića, Milana Radoičića, sankcijama obuhvatila deset njihovih bliskih saradnika. Iako se optužnica Specijalnog tužilaštva bavi jednim konkretnim zločinom, a dokument američkog Ministarstva finansija obuhvata sve istaknute saradnike Radoičića i Veselinovića, neka imena se ponavljaju u oba dokumenta. To su Željko Bojić, viši oficir Kosovske policijske službe, šef operativnih snaga KPS regiona Sever, Marko Rošić osumnjičen da je kolima pratio Ivanovića u danima pre ubistva, odnosno Milan Mihajlović, koji se pominje u iskazu zaštićenog svedoka. Mihajlovićevo hapšenje indikativno je po nekoliko aspekata. Pre svega po načinu na koji je izvedeno, u kasnim večernjim časovima, od strane pripadnika bezbednosne službe Kosova u civilnim odelima i vozilima, naoružanih dugim cevima. Građani Mitrovice, sa druge strane, dobro se sećaju kako je propao pokušaj hapšenja Milana Radoičića, koji je trebalo da izvedu pripadnici ROSU, usred dana, u njegovom stanu u Kosovskoj Mitrovici iznad famoznog restorana Grej koji je sam Oliver Ivanović u mesecima pre ubistva označio kao izmešteni centar političke moći na Kosovu. Ubrzo se sa rezervnog položaja na Kopaoniku oglasio sam Radoičić rekavši da mu je pripremana likvidacija, a ne hapšenje. Odmah potom su predstavnici Srpske liste i SNS počeli da daju izjave stajući u zaštitu ovog „zaštitnika srpstva na Kosovu“, kako ga je svojevremeno u govoru pred građanima Kosovske Mitrovice imenovao sam predsednik Srbije. O Mihajlovićevom hapšenju nije se međutim oglasio niko. Interesantna je činjenica da je pored Mihajlovića i Nedeljko Spasojević, takođe obuhvaćen optužnicom Specijalnog tužilaštva Kosova, bio pripadnik Kosovske policijske službe, ali takođe i nekadašnji pripadnik srpske Žandarmerije. „Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je čovek koji je ponovo izborio pravo srpskom narodu da se seća i da bude ponosan na sebe. Seća se Žandarmerija vremena u kojima smo češće spuštali glavu nego što smo je dizali. Seća se Žandarmerija vremena u kojima smo se pravili da nas ne bole rane kosovske“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, 28. juna, na Dan srpske Žandarmerije. One iste kojom nezakonito upravlja u sada već trajnom odsustvu direktora policije i pri kojoj se obavljala dvomesečna obuka novih pripadnika teritorijalne odbrane sa severa Kosova. Iako je vladavina Srpske napredne stranke, od vremena ustoličenja njenog neprikosnovenog lidera karakterisana stalnim lamentiranjem o ugroženosti i u poslednji čas sprečenim atentatima na Aleksandra Vučića, ona će svakako u političkoj istoriji Srbije ostati trajno žigosana upravo ubistvom Olivera Ivanovića. Onog istog koga su mediji bliski vlasti, kao i sami njeni pripadnici, prethodno bestidno javno progonili. Jednako tako, dok provladini mediji govore o predsedniku kao o spasitelju Srbije od bankrota, nedobronamernih komšija i istih takvih velikih sila, nastavlja se jedna tragična, zlokobna tradicija da pripadnici specijalnih jedinica srpske policije bivaju osumnjičeni za učešće u najtežim političkim zločinima protiv te iste države i njenih građana. Milan Radonjić