Premošćavanje otpora

Da li ste nekada čuli za „obilaznicu“ koja ide kroz centar grada i povremeno svraća u domove građana da bi novi naraštaji izbliza videli koliko su veliki i bučni šleperi i kamioni? Pa, nije baš primećena u Parizu, jer se Francuzi nisu dosetili da je provuku kroz Trijumfalnu kapiju, ali će nam naprednjaci sigurno ponuditi neki upečatljivi primer u svetu. Ako su u Senegalu navodno našli „ministarstvo za dijalog“, kao odgovor na podsmeh formiranju nečega čega u civilizovanom svetu nema, naći će se i neka zemlja koja će „lažnim ekolozima“ zapušiti usta i dokazati da je obilaznica u jednom od centralnih bulevara više nego genijalna ideja. Dakle, nema više čekanja – i „obilaznica“ i četvrti most u Novom Sadu će početi da se grade odmah, bez obzira na to koliko će drveća i aktivista pre toga morati da poseku, jer je njihovo veličanstvo Republička građevinska inspekcija 21. oktobra izvršila vanredni inspekcijski nadzor na Šodrošu i utvrdila da je sve po propisima. Preciznije, da ta opšta seča ne predstavlja građevinske već samo „pripremne radnje“, koje će se tako zvati sve dok im poslušne državne institucije ne ištancuju sve potrebne dozvole za izgradnju mosta gde mu mesto nije, za uništavanje poslednje novosadske šume i za uvertiru u sumanuti projekt „Novi Sad na vodi“. „Da bi `Novi Sad na vodi` uopšte postao moguć - jer je reč o prostoru na kom je, sve dok ga nije kupio Galens, bilo kakva gradnja bila zabranjena - postojeći bedem odbrane od poplava morao bi da se pomeri unutar samog korita Dunava, izgradnjom nove obaloutvrde. Dakle višemilionskim ulaganjima javnog novca kako bi se obezbedio profit povlašćenog privatnog `investitora`. Taj prostor brodogradilišta, koji je kupio Galens, nije baš toliko veliki, a predviđeno je da se tu grade dvadesetospratnice i nejasno je kako će ljudi tu uopšte živeti? Tu ne mogu da se grade podzemne garaže, gde će da parkiraju? Gde će deca da im idu u škole, gde će da se leče? Mi se dve godine borimo protiv GUP-a, ne samo da bismo očuvali zelene površine već i urbanistički smisao Novog Sada, koji je u SFRJ bio grad po meri čoveka. Danas je on grad po meri investitora. Za manje od sedam dana aktivisti su sakupili 13.000 primedaba, a građani su sami podneli još 2.000. To nisu bile primedbe na plan, već svojevrstan popis stanovništva. Da smo imali mesec dana, svi stanovnici Novog Sada bi bili protiv plana. I tih 15.000 ljudi nisu čak ni dobili šansu da se njihovi argumenti čuju u Skupštini grada“, kaže Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti. Imajući u vidu da je cena novih stanova u Novom Sadu oko 3.000 evra po kvadratu, da će nakon izgradnje novog kompleksa dodatno porasti, da nisu realna očekivanja da će se 150.000 novih stanovnika naseliti (šta bi u tom slučaju bilo sa ostatkom Vojvodine i ko bi u njoj ostao da živi?), ali i da nigde nema socijalnih stanova za najugroženije, sagovornik NIN-a ističe još nešto – za koga su svi ti stanovi i imamo li u vidu masovno iseljavanje i konstantan demografski pad? I dodaje: „Iz kog se razloga ignoriše istraživanje poljske novinarke koja Novi Sad svrstava u top pet evropskih gradova u kojima se novac od prodaje narkotika `legalizuje` kroz stanogradnju? To potvrđuju i agencije za nekretnine podatkom da se više od 85 odsto novih stanova kupuje za keš, odnosno novcem koji se donosi u torbama. Naposletku, u čijim venama završava sva ta droga?!“ Imajući u vidu obrazac po kom su pribavljane dozvole za „Novi Sad na vodi“, jasno je kako će to izgledati i kada je u pitanju samo jedan most. Kada su Vode Vojvodine dale negativno mišljenje na izgradnju stambeno-poslovnih kompleksa na delovima vodnog zemljišta, sa mesta direktora Voda Vojvodine smenjen je Slavko Vrndžić (inače SNS kadar, ali i profesionalac u svom poslu) i postavljen Srđan Kružević, dojučerašnji zamenik gradonačelnika Miloša Vučevića. Kada je Institut „Jaroslav Černi“ odbio da da zeleno svetlo za projekat - privatizovan je. I odmah je usledila adekvatna studija po kojoj planirani radovi u priobalju Dunava neće povećati opasnost od poplava. Uzgred, kupio ga je konzorcijum kompanije Milenijum tim, koji se već ugradio u projekat tako što je dobio posao da razminira područje Šodroša. A činjenicu da je zabranjena gradnja na približno 160 hektara priobalne zone, naprednjaci su premostili novim GUP-om – odbili su rani uvid, svih 15.000 primedaba građana, silom ugušili nemire i usvojili ono što im se prohtelo. Dakle, sviđalo se to nekom ili ne, most će polaziti od kružnog toka na Bulevaru Evrope, protezaće se 2,4 kilometra (samo jednom trećinom nad vodom, a u ostatku nad glavama stanovnika), imaće četiri kolovozne trake, uz biciklističku i pešačku stazu, a posečen park prirode će biti nadoknađen na adekvatan način – postaviće saksije sa cvećem. Naravno, praviće ogromnu buku i zagađenje, jer će ići u neposrednoj blizini već postojećih stambenih zgrada (njih još uvek nemaju u planu da poseku), ali tačno koliku – ne zna se. Nikada nije urađena ozbiljna studija o uticaju na životnu sredinu. Iako ih je teško uklopiti u „lažne ekologe“ Društvo arhitekata Novog Sada je iskazalo nezadovoljstvo predviđenim rešenjem, posebno idejom da se podigne vijadukt koji se nadovezuje na most i doseže duboko u tkivo grada, pružajući se duž i iznad Bulevara Evrope, tik ispred prozora stanara. Na njemu je predviđeno da vozila idu brzinom od 80 kilometara na sat, „što znači da građani neće samo patiti od povećanja izduvnih gasova, povećanja temperature zbog dodatnog asfalta i betona, nego i zbog povećane buke koja se razvija u kontaktu automobilskih guma sa kolovozom pri tim brzinama“. „To nije nikakva obilaznica, pošto ona ne obilazi apsolutno ništa, već je magistrala koji ide kroz širi centar grada i prilično naseljeno područje. Kao kad bi, recimo, `obilaznica` oko Beograda išla kroz Zemun, Novi Beograd pa `sve obilazeći` završavala u pravcu Banovog brda. Gradonačelnik Miloš Vučević kaže da je to ideja stara 70 godina, a zaboravlja da pre 70 godina Bulevar Evrope nije postojao i da je tamo bila livada na kojoj su živele žabe, a danas žive ljudi. Mnogo ljudi koje gradonačelnik i njegovi `urbanisti` jednostavno ne vide već im `obilaznicu` proteruju kroz dnevne sobe! Očito je da su i `obilaznica` i most tu potrebni zbog nesrećnog `Novog Sada na vodi`, jer bi, bez mosta, do njega moglo da se stigne samo letećim automobilima. Zato su potrebne saobraćajnice koje će se ulivati u most jer do tamo sada vodi samo jedna jedina, pritom saobraćajno neprotočna ulica. Uzgred, na samo par kilometara od ovog oni planiraju još jedan most o kom se, gle čuda, trenutno ne priča. To je most koji je potreban za Fruškogorski koridor, što znači da ovde nije potreban most osim za potrebe `Novog Sada na vodi`. I on se gradi, a zaboravlja se da kod Begeča i Futoga ljudi u 21. veku još uvek skelom prelaze preko Dunava“, kaže Milenković. Sve je to, naravno, smišljeno dve godine pre nego što je promenjen GUP, još 2019. kada je Vučević prvi put izjavio da je taj most njegov „san“ od kog ne odustaje. S obzirom na to da je SNS mašinerija izgrađena za ispunjavanje svih snova njihovih vernik poklonika, početkom 2021. su mu omogućili da ga proglasi projektom od nacionalnog značaja. Time je omogućeno direktno pregovaranje sa investitorima i izvođačima, bez redovnih procedura javnih nabavki, što znači da su se u „san“ ugradili još mnogi zaslužni građani. Vučević je nekoliko meseci pre javnog uvida u budući most, održao sastanak sa predstavnicima kineske kompanije Čajna roud end bridž korporejšn i ugovorio njegovu izgradnju. Vrhunac bahatosti i bezobrazluka se ogleda u rečima ministra Tomislava Momirovića koji je još u februaru ove godine izjavio da je „tokom prethodnih devet meseci mnogo urađeno na sastancima u vezi sa izgradnjom mosta“, što znači da su oni sastančili sedam meseci pre nego što je plan dat na uvid građanima i godinu dana pre nego što je usvojen GUP. U skladu sa takvim odnosom prema građanima seča stabala - najomiljenija naprednjačka aktivnost - na Šodrošu počela je mesec dana pre usvajanja GUP-a i bez izrađene studije uticaja na životnu sredinu. Pre nego što su građani i stigli da se pobune posečene su autohtone, izuzetno retke vrste, koje se u celom svetu čuvaju. Nevladina organizacija Svet i Dunav obratila se direktoratu Bernske konvencije, evropskom telu koje se stara o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa, i ona je otvorila proces, ali to nije zaustavilo radove. Na taj način je građanima stavljeno do znanja da od ideje da Šodroš, Kamenička ada sa Ribarskim ostrvom i Kasarnom rečne mornarice nikada neće nastati pandan Centralnom parku. Iako je to bila ne samo logična ideja (radi se o prirodnoj eko-celini sa 200 zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta) već i jedina šansa da se obezbede „pluća grada“, policija i žandarmerija su stale uz one kojima je važniji profit od nebitne dileme – da li su nam još potrebni ljudi koji bi hteli i da dišu? Sandra Petrušić