Najmanja kriza, a najveća pobuna

Kriza koja je zahvatila evropske zemlje možda je u Francuskoj ponajmanja, ali su reakcije zato najburnije. Demonstranti su na ulicama i zahtevaju veće plate, zaustavljanje rasta cena, penzionu reformu, veće poreze za veće zarade. Inflacija od 6,2 odsto najmanja je u evrozoni, gde je prosek već dostigao deset odsto, ali to nije argument za francuske demonstrante koji ne odustaju od svojih zahteva. Desetine hiljada ljudi odazvale su se na poziv levičarskih partija i sindikata i priključile se „maršu protiv visokih troškova života i protiv pasivnosti u klimatskoj krizi“ koja je takođe na spisku zahteva, dok se vlada optužuje da nije dovoljno učinila na tom planu. Socijalisti, zeleni, Žan-Lik Melanšon, nekadašnji predsednički kandidat, zatim Ani Erno, književnica koja je upravo dobila Nobelovu nagradu, mnoštvo drugih umetnika i intelektualaca, svi su izašli da podrže proteste i da zahtevaju hitnu reakciju vlade. U međuvremenu, štrajk je najpre počeo u rafinerijama, na ulicama je haos, sličan onome koji smo gledali pre koju godinu kada su na ulice izašli „žuti prsluci“ a gradovi ubrzo ostali blokirani. I sada se vodi bitka za benzin, cene divljaju, pumpe su prazne, na red ne mogu da stignu ni zaposleni u zdravstvu, koji imaju prednost, ali to svoje pravo ne mogu da ostvare kada počne borba za litar benzina. Proizvodnja električne energije već je znatno manja. U štrajku su rafinerije, nuklerane elektrane, železnica, vladi se zamera da ne radi dovoljno, uprkos tome što evropski standard opada u drugim državama znatno brže. Ali i druge vlade suočavaju se sa sličnim problemom. Evropu je, ovog oktobra, zahvatio talas protesta. Kako troškovi života rastu iz dana u dan, a primanja stoje i kako je ukrajinska kriza promenila perspektivu za predstojeću zimu, nemiri bi tek mogli da nastupe. Demonstriralo se i u Briselu prošlog vikenda, kada je više od 90 organizacija za zaštitu životne sredine i sindikata izvelo na ulice desetine hiljada ljudi zahtevajući mere protiv globalnog zagrevanja. Prošlog meseca protestovalo se zbog cena energenata, nešto slično već se dogodilo u junu. U Nemačkoj su piloti Lufthanse ušli u trodnevni štrajk zbog radnog vremena i uslova rada, istovremeno u nekoliko gradova, Berlinu, Diseldorfu, Hanoveru, Štutgartu, Drezdenu, Frankfurtu, počele su demonstracije sa zahtevom da vlada hitno preduzme nešto u vezi sa rastućim cenama energenata. Iz istih razloga demonstriralo se i u Pragu, u Rumuniji takođe zbog troškova života, u Mađarskoj se na ulice izašlo zbog podrške učiteljima koji su zahtevali veće plate, da bi potom neki od njih dobili otkaz. Nemiri nisu zaobišli ni Veliku Britaniju, koja se muči sa još jednim pogrešnim izborom za mesto premijera. Liz Tras, sada već bivša premijerka, nije se zadržala na tom mestu ni dva meseca, a već je morala da ode. NJen naslednik, upravo izabran, Riši Sunak, moraće da se nosi sa nezadovoljstvom sindikata, najavljenim štrajkom lekara i bolničkog osoblja i sve većim nezadovoljstvom zbog ekonomske nesigurnosti. „Nema brzog rešenja za energetsku krizu“, kaže Torbjorn Soltvedt, analitičar u Verisk Meplkroftu, konsultantskoj firmi koja se bavi procenama globalnog rizika i strategije. „Osim toga, inflacija pokazuje da bi sledeće godine moglo biti gore nego ove.“ On predviđa da se, u slučaju da dođe do neočekivanog prekida dotoka gasa ove zime, mogu očekivati novi nemiri. Ivana Janković