Počast bivšem studentu Krakovskog univerziteta

Ivo Andrić, po prirodi ćutljiv i povučen čovek, posebno nije mnogo govorio o svom životu. Postoje i nedoumice o tačnom datumu njegovog rođenja, ali su one razrešene uvidom u registar crkve Sv. Ivana Krstitelja u Travniku, gde je kao dan njegovog dolaska na svet upisan 9. oktobar 1892. godine. Toj konfuziji delimično je doprineo i sam Andrić, koji je često navodio da je rođen 10. oktobra. Tadašnji travnički sveštenik je zapisao da je otac Ivi Andriću sudski službenik Antun Andrić. Majka mu je Katarina, rođena Pejić. Oni koji su dobro poznavali Ivu Andrića tvrde da nikad nije govorio o svom ocu. Imao sam veliku čast da kao predstavnik jugoslovenskih studenata, zajedno sa rektorima svih naših univerziteta u tadašnjoj SFRJ, prisustvujem 1964. godine proglašenju Ive Andrića za počasnog doktora Krakovskog univerziteta. Tekst pišem u želji da doprinesem obeležavanju 130 godina od njegovog rođenja. Dodatni podsticaj za tekst dobio sam nakon što sam pročitao izvanrednu biografiju o Andriću, koju je napisao Mihael Martines. Početkom druge sedmice maja 1964. godine, rektori tadašnjih jugoslovenskih univerziteta putuju vozom za Krakov da bi učestvovali u obeležavanju 600 godina od osnivanja Krakovskog univerziteta. Za mene kao studenta treće godine na Pravnom fakultetu bila je velika čast da putujem kao predstavnik jugoslovenskih studenata. Poseban razlog za radovanje bio je što će naš čuveni pisac Ivo Andrić biti proglašen za počasnog doktora Jagelonskog univerziteta, na kome je neko vreme bio student. Krakovski univerzitet je nastao 1364. godine u vreme vladavine Kazimira III Velikog iz poznate dinastije jagelonskih vladara Poljske. Papa Urban V je 1364. svojom bulom odobrio formiranje ove visokoškolske institucije pod nazivom „Krakovska akademija“. Ona je radila pod geslom Plus ratio quam vis (Neka razum nadvlada snagu). Bio je to drugi najstariji univerzitet u Centralnoj Evropi, nakon Karlovog univerziteta koji je formiran 1347. u Pragu. Današnji naziv Jagelonski univerzitet u Krakovu dobio je 1817. godine. po već pomenutoj čuvenoj vladajućoj dinastiji porodice Jagelonski u ondašnjoj Poljskoj. Univerzitet se nalazi na jednom od glavnih centralnih trgova u gradu, u kome danas živi više od dva miliona stanovnika. U prepodnevnim časovima centralnog dana proslave jubileja Krakovskog univerziteta održana je svečana sednica Veća Krakovskog univerziteta, na kojoj su učestvovali i mnogobrojni gosti iz inostranstva. Pored rektorovog govora o značaju proslave ovog jubileja, jedna od centralnih tačaka dnevnog reda ove sednice bilo je proglašenje Ive Andrića za počasnog doktora Krakovskog univerziteta. Nakon toga je u svečanoj sali Krakovskog univerziteta Ivi Andriću uručena povelja o počasnom doktoratu. Zahvaljujući na uručenom priznanju, Andrić je, između ostalog, rekao: „Sa uzbuđenjem i osećanjem velike zahvalnosti stoji pred vama bivši student ovog Univerziteta. Slušajući reči koje su ovde meni upućene i razmišljajući o počasti koja mi je pala u deo, još više sam postao svestan da sam vaš veliki dužnik, i to ću ostati zauvek. Već je skoro protekao jedan ljudski vek, otkako sam, u vreme svojih studentskih lutanja, stigao u ovaj stari i ujedno tako živi grad, i stupio na Univerzitet, koji je, kako mi se onda činilo, trebalo da postane škola moje mladosti.“ Kada je izbio Prvi svetski rat Andrić je morao da napusti Krakov, ali mu je u trajnom sećanju ostao i Univerzitet i divni grad u kome je naučio poljski jezik i upoznao poljsku kulturu. Sam Andrić na kraju svog obraćanja kaže: „Kratki dodir sa poljskim narodom i poljskom kulturom ja sam sačuvao kao doživljaj mladosti koji ostavlja u čoveku trajnog traga, i nosio sam ga u sebi kao neodređenu ali stalnu i dragu obavezu prema toj kulturi i tome narodu.“ I zaključuje: „Moja je želja, a to je, verujem, i želja tolikih drugih Jugoslovena: da u cvatućem i naprednom poljskom narodu još dugo cvate i napreduje ovaj slavno poznati Jagelonski univerzitet.“ Nakon završetka sednice održana je procesija u glavnoj ulici starog dela Krakova, koju je predvodio rektor Krakovskog univerziteta profesor Kazimir Lepši. Uveče tog dana je tadašnji jugoslovenski ambasador u Poljskoj priredio počasnu večeru za domaćine i goste proslave ovog jubileja. Ivo Andrić, nasmejan i veseo, bio je sa Milicom Babić. Vukašin Pavlović profesor političke sociologije