Univerzitet u Kragujevcu najbolji u regionu

Prema listi Times Higher Education, institucije koja od 2004. godine rangira univerzitete po njihovom značaju na globalnoj visokoobrazovnoj sceni, Univerzitet u Kragujevcu ove godine zauzima poziciju između 501. i 600. mesta na listi najboljih univerziteta na svetu i po tome je iznad svih univerziteta u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj i ostalim zemljama regiona. Takođe, po rezultatima liste najboljih svetskih naučnika, koju je objavio Stenford univerzitet, na osnovu standardizovanih pokazatelja kojim je obuhvaćeno više od 100.000 vrhunskih svetskih naučnika u 22 naučne oblasti, 15 naučnika Univerziteta u Kragujevcu nalazi se na listi dva odsto najboljih svetskih naučnika. Na Stenfordovoj listi najuspešnijih je i sadašnji rektor Univerziteta Nenad Filipović, profesor na Fakultetu inženjerskih nauka. On smatra da je veliki uspeh kragujevačkih naučnika rezultat, između ostalog, i ambijenta u kome se podstiče inovativni rad i ambicija naučnika da ne samo idu u korak sa razvojem nauke u svetu, već i da aktivno učestvuju u kreiranju svetskih naučnih trendova. Koje su specifičnosti Univerziteta u Kragujevcu bile ključne za dobijanje ovako visokih ocena u svetu? Lista Times Higher Education uzima u obzir nastavu, saradnju sa privredom, međunarodnu saradnju, citiranost i rad sa studentima. Po saradnji sa privredom i međunarodnoj saradnji naš univerzitet je sličan ostalima u Srbiji, ali je bolji po citiranosti naučnih radova naših naučnika i istraživača. Broj citata podeljen sa brojem istraživača za Univerzitet u Kragujevcu je 93 od 100 mogućih, i po tome smo daleko ispred ostalih u regionu. To jeste veliko priznanje za dosadašnji trud, ali je još veća obaveza da održimo visok rejting. Inače, Univerzitet u Kragujevcu čine 12 fakulteta i Institut za informacione tehnologije, na kojima radi 1.200 profesora i istraživača i studira oko 20.000 mladih. Na čelu ste Univerziteta u Kragujevcu od 2018. godine. Koje su promene od tada do danas na Univerzitetu, po vašem mišljenju, bile najznačajnije, i zašto? Veoma sam ponosan na osnivanje Instituta za informacione tehnologije, koji jeste delo tima mojih najbližih saradnika. Institut zapošljava 65 mladih istraživača – inženjera, matematičara, biologa, hemičara, informatičara, koji rade na projektima iz različitih oblasti. Jer, bez informacionih tehnologija više ne može da se zamisli nijedna oblast, od medicine pa do umetnosti. Pokazalo se da je osnivanje Instituta bilo preko potrebno, jer pruža velike mogućnosti za razvoj mladih ljudi koji kroz istraživanje na Institutu mogu da steknu doktorate i naučne titule, uz predavanja na fakultetima. Koristeći zakonske mogućnosti, istraživače sa Instituta uključili smo u izvođenje nastave na master i doktorskim studijama i dali smo im mogućnost da budu mentori. Druga novina koja je dala odlične rezultate jeste uvođenje lokalnih projekata za mlade istraživače na nivou Univerziteta, sa ciljem da mladi konkurišu, uče kako se pišu projekti, finansijski i naučni izveštaji, i kako se prezentuju rezultati projekta. Ta znanja ne mogu da se nauče iz knjiga, stiču se samo kroz iskustvo. Uveli smo projekte u svih pet disciplina – prirodno-matematičkoj, tehničko-tehnološkoj, društveno-humanističkoj, umetničkoj i medicinskoj oblasti, kao i nagradu za najbolje naučnike u poslednje tri godine. Ove godine je, recimo, prvu nagradu iz tehničko-tehnološkog polja dobila moja asistentkinja Tijana Šušteršič, koja je bila bolja u citiranosti od svih profesora. Koliko je Univerzitet angažovan u drugim projektima, nacionalnim i međunarodnim? U poslednjih nekoliko ciklusa loše smo prošli kod Fonda za nauku jer su sredstva iz tog fonda usmerena na druge univerzitete, ali smo zato kod međunarodnih fondova dobili više projekata nego bilo koji univerzitet u regionu. Imamo izuzetnu saradnju sa vrhunskim univerzitetima iz Grčke, Španije, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije, Amerike, itd. Sa velikim brojem evropskih projekata konkurišemo zajedno sa partnerima – univerzitetima iz pomenutih zemalja. Ovde bih naročito istakao projekte SILICOFCM, INSILC, DECODE, HOLOBALANCE, COVIDAI, SMARTOOL, ARTREAT i druge. Recimo trenutno aktivan projekat SGABU sa brojem 952603 Evropske unije iz poziva Horizon 2020 namenjen je usavršavanju kompjuterskog modeliranja i biomedicinskog inženjeringa u Srbiji, u saradnji sa Univerzitetom u Janjini iz Grčke, Tehničkim univerzitetom u Beču, Katoličkim univerzitetom u Luvenu i Koventri univerzitetom u Velikoj Britaniji. Šta se na Univerzitetu promenilo u oblasti saradnje sa privredom? Univerzitet je poslednja karika u obrazovanju koja vodi do zapošljavanja, tako da posvećujemo izuzetnu pažnju saradnji sa privredom. U Kragujevcu imamo više firmi iz oblasti auto-industrije, a tu su i Mind Park, Simens, Endava i mnogi drugi. Kao rektor, nedeljno primam bar jednu stranu privrednu delegaciju kojima su potrebni uglavnom inženjeri, ali i stručnjaci iz drugih oblasti. Imamo čak upite za studente umetnosti, za firme koje se bave kompjuterskim igrama. Sa ciljem uspostavljanja još efikasnije saradnje sa privredom, uveli smo nove master programe koji se upisuju kao studije pri Univerzitetu, a nastavu drže profesori sa fakulteta, pa čak i iz firmi gde studenti obavljaju praksu i gde mogu da se zaposle. Otvorili smo master programe za informacione tehnologije, za razvoj kompjuterskih igara i, što je po meni ključno, program za veštačku inteligenciju. Prošle godine smo organizovali konferenciju o primeni veštačke inteligencije u oblasti građevine, medicine, industrije, psihologije, itd. Takođe, imamo i program za testiranje softvera – to je profil veoma potreban firmama, a pošto on ne zahteva vrhunska već solidna IT znanja, možemo za taj posao da doškolujemo i ekonomiste, pravnike, biologe, umetnike – oni za šest meseci do godinu dana dobijaju sertifikat koji Univerzitet daje zajedno sa firmom koja nastavlja da ih obučava. Prema našim informacijama na tržištu rada u Kragujevcu, firmama je potrebno najmanje 150 softver testera. U razgovorima sa privrednicima, uvek im otvoreno kažem da ne mogu od nas očekivati da im „proizvodimo“ potrebne kadrove, a da oni ne ulože ništa u obrazovanje kadrova za njihove potrebe – trebalo bi da stipendiraju studente, da ulažu u laboratorije i uopšte da doprinesu razvoju Univerziteta, jer je to i u njihovom interesu pošto se ovde stiču znanja primenjiva u praksi. Da li i naučna istraživanja u okviru Instituta za informacione tehnologije računaju na primenjivost u praksi? Recite nam nešto više o projektima Instituta, s obzirom na to da su oni najzanimljiviji za mlade, ali i za sve druge. Oko 40 mladih ljudi u Institutu radi na projektima koji se bave primenom kompjuterskog modeliranja i veštačke inteligencije u medicini, što je oblast kojom se i ja godinama bavim, a koja od nas zahteva da mnogo i stalno učimo iz medicine. Na primer, radimo na razvoju leka protiv raka u nano česticama, pošto one mogu da prođu do svakog dela ljudskog tela. Pravimo labočipove, to jest laboratorije na čipu, da bismo naučili kako nešto funkcioniše na malom sistemu, kako bismo zatim ta znanja proverili u velikoj laboratoriji, pa tek onda na životinjama i čoveku. Ovde smo napravili jedinstvenu laboratoriju za ispitivanje stenta i implanata i naše sertifikate bez problema prihvataju ne samo u Evropi, nego i u Americi. Pored naše, postoje samo još dve sertifikovane laboratorije u Evropi, u Nemačkoj i Irskoj. Da bi se ugradio stent, moramo znati da li će da izdrži pet ili deset godina, a to saznajemo tako što ga ispitujemo na mašini koja radi sto puta brže nego naše srce, i tek kada dostignemo 300 miliona ciklusa, koliko dostigne srce za 10 godina, stent ide na ispitivanje na životinjama i posle toga na ljudima. Bavimo se primenom veštačke inteligencije u medicini i u drugim segmentima. Na primer, danas pacijenti dobijaju istu ili sličnu terapiju za pojedine bolesti, bez obzira na njihove genetske predispozicije, fizionomiju, dotadašnju terapiju i slično. Mi radimo na tome da snimimo čoveka i sve relevantne podatke unesemo u kompjuter, a zatim da prepustimo veštačkoj inteligenciji da napravi najoptimalniju kombinaciju lekova, kako bi svaki pacijent imao individualnu terapiju. Na tome se radi u svetu, na tome radimo i mi. Ja lično godinama radim na projektu veštačkog srca. Daleko smo od toga da dobijemo veštačko srce, ali s obzirom na to da su oboljenja srca ubica broj jedan kod nas i u većini zemalja sveta, neminovno će se u jednom trenutku desiti mogućnost da zamenimo delove srca, pa i celo srce veštačkim. Radi se na tome da i ostali organi mogu na sličan način da se zamene, jedino mozak u tom pogledu ostaje „nedodirljiv“, mada postoje čipovi koji mogu da zamene neke funkcije mozga. Sve to jeste daleka budućnost, ali na njoj se radi danas veoma ozbiljno. Sve u svemu, mislim da smo dostigli željenu ravnotežu i da Univerzitet pruža dovoljno mogućnosti i za one koji žele da rade u kompanijama, i za one koji žele da se posvete naučnoistraživačkom radu. U tom smislu, važno je što smo podelili više od 200 stanova mladim istraživačima u Kragujevcu, a planiramo da gradimo dve nove zgrade za njih. Dugo sam bio u inostranstvu i iz ličnog iskustva znam da mladi treba da idu u inostranstvo, ali i da se vrate ovde sa novim znanjima i iskustvima, ne da bismo bili servis drugima u svetu, već da ovde razvijamo naš proizvod koji ćemo drugima prodavati kao intelektualnu svojinu. Imate li ideju kako mladi istraživači da komercijalizuju rezultate naučnog rada? Da, imam ideju koja tek treba da zaživi na Univerzitetu, a to je osnivanje startap kompanija. Lepo je baviti se istraživanjima u laboratoriji, ali ako za to niko ne zna i ako se rezultati istraživanja ne mogu primeniti, postavlja se pitanje smisla takvog rada. Mislim da je važno da mladi to shvate i da svoje primenljive ideje prodaju profesionalcima, koji će moći da ih komercijalizuju, ili da se odvaže i pokrenu sopstveni biznis kroz startap kompaniju, a Univerzitet će im u tome pomoći. Osim toga, izgradnja Centara izvrsnosti biće završena za dva-tri meseca i preostaje da ga stavimo u funkciju. Planiramo da deo Centra bude upravo za startap kompanije, kao i da deo bude Banka matičnih ćelija, kao što je planirano od početka gradnje. Pozvaću poznate i već afirmisane naše naučnike iz sveta da se vrate u Srbiju i da upravo u Centru izvrsnosti nastave svoju naučnu karijeru. Uveren sam da će moj poziv naići na pozitivan odgovor bar kod nekih od njih. Vrata ovog Centra biće otvorena i za našeg poznatog genetičara svetskog glasa Miodraga Stojkovića. Svetlana Velimirović