Jedini izlaz iz krize su vanredni parlamentarni izbori

Posle lokalnih izbora u Crnoj Gori, na kojima je DPS Mila Đukanovića izgubio vlast u mnogim opštinama, za jednog od osnivača i lidera Pokreta Evropa sad Milojka Spajića nema nikakve dileme - novi gradonačelnik Podgorice biće njegov kolega, Jakov Milatović. „Blok koji se zalagao za promjene u glavnom gradu je ubjedljivo trijumfovao, sa dominantnom ulogom našeg pokreta, a vodeći se principom da je odbornička lista Evropa sad osvojila najviše glasova, već je izvjesno da će Jakov Milatović biti novi gradonačelnik Podgorice“, kaže Spajić za NIN. Ne krije da se zalaže da se na proleće, zajedno sa redovnim predsedničkim, u Crnoj Gori organizuju i vanredni parlamentarni izbori, jer je država u svojevrsnoj blokadi. U pisanim odgovorima na pitanja NIN-a, nije želeo ni da potvrdi, ni da demantuje glasine da bi njihovom pokretu mogao da se pridruži i bivši premijer Zdravko Krivokapić, u čijoj je vladi Spajić bio ministar finansija, a Milatović ministar ekonomskog razvoja. Negira da je Pokret Evropa sad blizak Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer je „Crna Gora sekularna država, a mi smo partija koja afirmiše odvojenost vjerskih zajednica od države“. Kaže i da će se, ako to posle narednih parlamentarnih izbora bude zavisilo od njega, zalagati za unapređenje odnosa, a pre svega ekonomske saradnje sa Srbijom. Lokalni izbori u Podgorici, u kojoj živi trećina birača, ali i u drugim gradovima Crne Gore, pokazali su da je vaš Pokret Evropa sad, najveći dobitnik. Kakvi su dalji planovi? Plan je da budemo najjača politička organizacija u Crnoj Gori, jer se bavimo realnim potrebama građana sa jasnom vizijom kako da podignemo standard svih građana Crne Gore, kako god se oni izjašnjavali nacionalno, vjerski, politički ili na bilo koji drugi način. Rezultati u Podgorici govore da su se građani oslobodili straha, i da ne žele bezidejne i gubitničke politike iz prošlosti. Nakon podataka i stavova MMF-a, Svjetske banke i Evropske komisije, koji potvrđuju ogroman doprinos programa Evropa sad u konsolidaciji javnih finansija, te najbržem ekonomskom rastu u Evropi, drugu godinu zaredom, građanima je jasno gdje stanuje populizam, a gdje rezultati. Stoga, nastavak reformi i naš plan Evropa sad 2.0 koji podrazumijeva prosječnu platu od 1.000 evra, minimalnu penziju od 450 evra i punu zaposlenost, biće politička platforma koja će ubjedljivo pobijediti na predstojećim parlamentarnim izborima. DPS pojedinačno ostaje najjača stranka u Podgorici, ali je opozicija dobila više glasova. Možete li sa ostalima postići dogovor o gradonačelniku i većini u Skupštini Podgorice? DPS je u Podgorici nastupio u koalicionom aranžmanu sa još osam političkih subjekata. Tako da, kada gledate pojedinačno, mala je razlika između DPS-a i Pokreta Evropa sad u broju odborničkih mandata. Međutim, blok koji se zalagao za promjene u glavnom gradu je ubjedljivo trijumfovao, sa dominantnom ulogom našeg pokreta. Vodeći se principom da je odbornička lista Evropa sad osvojila najviše glasova, već je izvjesno da će Jakov Milatović biti novi gradonačelnik Podgorice. Stoga, ne vidim opasnost da bilo ko ovaj logičan predlog problematizuje. Crna Gora se nalazi u nekoj vrsti političkog i pravnog vakuuma, jer je Vladi još pre dva i po meseca izglasano nepoverenje, a ne funkcioniše ni Ustavni sud, dok su mnoge institucije praktično blokirane. Kako izaći iz te institucionalne krize? Smatram da su politička kriza i institucionalna blokada velike prepreke za ekonomski oporavak i dalji razvoj. Nažalost, mnogi politički akteri ne djeluju u interesu građana, niti ih zabrinjava očigledni regres. Jedini način da se izađe iz institucionalnog haosa jesu vanredni parlamentarni izbori. Jednostavno, poslije pada dvije vlade za dvije godine, aktuelni saziv parlamenta očigledno nema kapacitet da riješi nijedan značajniji problem u državi i svako odugovlačenje naše društvo puno košta. Očekujete li onda da na proleće, uz redovne predsedničke, bude i parlamentarnih izbora i kakve su vaše ambicije i ambicije vašeg pokreta? Očekujem, jer to nije partijski, već državni interes. Naše ambicije su da budemo okosnica nove vlade i trasiramo put ravnomjernog, eksponencijalnog razvoja Crne Gore. Nimalo nisam opterećen funkcijama, koliko imam želju da živimo u zemlji u kojoj će se ostvariti program našeg Pokreta. Mogu li stranke, koje su 2020. pobedile DPS, da se dogovore o zajedničkom predsedničkom kandidatu i ko bi to mogao da bude? Mislim da je rano govoriti o predsjedničkim izborima, ali ćemo ih definitivno dočekati spremni za samostalan nastup, iako ne odbacujemo ni mogućnost zajedničkog nastupa. Kako vidite odnose u opoziciji, bilo je mnogo trvenja između Demokrata, pokreta URA i Demokratskog fronta. Ko je vašem pokretu prihvatljiv za saradnju? „Lakmus papir“ za buduću saradnju sa bilo kojom od partija je odnos prema programu Evropa sad i budućim reformama koje planiramo. Nakon što su sve relevantne domaće i međunarodne institucije potvrdile uspješnost pomenutog programa, a građani osjetili konkretne benefite mnogo ranije, već početkom godine, kada je povećan minimalac na 450 evra, a sve zarade u državi za oko 30 odsto, jasno je da nećemo sarađivati sa onim subjektima koji osporavaju ove fakte, a time i zapravo rade protiv seta vrijednosti za koje se mi zalažemo - ekonomskog prosperiteta i boljeg standarda. Treba naglasiti da je u prošlosti ovaj program dobio jasnu podršku poslanika URA i Demokrata u parlamentu. Takođe, podržali su ga i poslanici Demokratskog fronta, iako su ga kasnije neutemeljeno kritikovali. Ovih dana vidimo da se i DF drugačije odnosi prema programu Evropa sad, pa mogu da zaključim da su ti prethodni napadi bili samo dio predizbornog folklora - pa pozdravljam to preumljenje. DPS pokazuje sistemski pad podrške na svim nivoima. Kako vidite političku budućnost Mila Đukanovića? Slažem se da je rejting DPS-a u velikom padu, ali nas to ne brine, niti interesuje, jer je sjajna budućnost naše zemlje potpuno neupitna – sa reformisanim DPS-om ili bez njega ili bilo kog pojedinca. Mi želimo da mijenjamo naslijeđeni truli sistem koji je preko decenije vještački držao prosječne zarade na oko 500 evra, dok smo ih mi poslije samo godinu dana povećali na preko 720 evra. Iako važite za čoveka Zapada, pojedini analitičari rezultate izbora od 23. oktobra tumače kao pobedu „proruskih“ i „prosrpskih“ snaga. Kako to komentarišete? Ja sam prije svega čovjek Crne Gore i politika našeg pokreta je procrnogorska u državnom smislu - želimo saradnju sa našim stranim partnerima, ali smo primarno fokusirani na interese naše države i svih naših građana. Kao što znate, naš spoljnopolitički kurs je usmjeren politikom približavanja Evropskoj uniji, koji podržava 85 odsto građana Crne Gore. Ostalo je sve jeftina demagogija koja ne zaslužuje ozbiljan komentar. Jakov Milatović i vi predvodite Pokret Evropa sad, bili ste i ministri u vladi bivšeg premijera Zdravka Krivokapića, a nije ni tajna da je on blizak vašem pokretu. Da li će se Krivokapić vraćati u politiku, ima li takvih ambicija? To je prije svega pitanje za uvaženog profesora Krivokapića. Imali smo odličnu saradnju u 42. Vladi Crne Gore i veoma smo zahvalni na doprinosu koji je profesor imao u promjeni vlasti 30. avgusta 2020, što je bio preduslov za sve ekonomske reforme koje su uslijedile. Vladi u kojoj ste bili ministar spočitavalo se da je pod velikim uticajem SPC. Kakav ćete vi odnos imati prema SPC ukoliko budete u prilici da formirate većinu? Crna Gora je sekularna država, a mi smo partija koja afirmiše odvojenost vjerskih zajednica od države. Sa svim vjerskim zajednicama, uključujući i SPC, imaćemo potpuno jednak i prijateljski odnos. Kako vidite odnose Srbije i Crne Gore? Radujem se najboljim mogućim regionalnim odnosima i saradnji. Odnos Srbije i Crne Gore mora biti na najvišem nivou, jer imamo vrlo komplementarne ekonomije, a da ne pričamo o familijarnim i svim drugim bliskostima, koje su svakome više nego evidentne. Krivokapić nije ispunio očekivanja zvaničnog Beograda, čini se da je premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović mnogo kooperativniji. Na kojim temeljima bi taj odnos trebalo graditi? Ne bih komentarisao utiske. Svakako potpuno podržavam dalje unapređenje odnosa dvije veoma bliske i prijateljske zemlje, koji ne bi trebalo da zavise od bilo kojeg pojedinca. Definitivno je ekonomija primarni temelj na kom treba dalje unapređivati naše odnose. Jesu li povećane zarade u Crnoj Gori održive na dugi rok, s obzirom na to da vas politički protivnici optužuju za populizam, koji će ugroziti javne finansije zemlje? Povećane neto zarade su apsolutno održive na dugi rok, i predstavljaju spas za građane u ovo vrijeme velike uvozne inflacije, uzrokovane eksternim šokovima. Naime, radi se o povećanju neto zarada nauštrb smanjenja poreskog opterećenja na rad, koje je u Crnoj Gori bilo veće od 40 odsto, a što je i držalo sivu ekonomiju na tržištu rada na visokom nivou. Javne finansije su samo dodatno ojačane programom Evropa sad, koji je smanjenjem poreskog opterećenja uspio da značajno smanji sivu ekonomiju. To je vidljivo kroz bruto naplatu javnih prihoda, koji su za 150 miliona evra veći od planiranih, a što je dovelo i do rekordno niskog deficita javnih finansija od samo 0,5 odsto BDP-a za prvih osam mjeseci tekuće godine - daleko ispod čak i naših planova iz decembra 2021. Zahvaljujući programu Evropa sad Crna Gora će u ovoj godini biti najbrže rastuća ekonomija u Evropi. A kako odgovarate na primedbe da je vaš program, zbog „brzopletog“ ukidanja doprinosa za zdravstveno osiguranje, da bi se na taj način stvorio manevarski prostor za povećanje plata, ugrozio funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i napravio veliki minus u budžetu? Evropa sad, kao program koji smanjuje poresko opterećenje na rad, usmjeren je isključivo na prihodnu stranu budžeta. Samim tim, da je naš program propao, prihodi bi logično bili manji od plana, a ne obrnuto, kao što je sad slučaj. Crna Gora od 2009. ima jednotrezorski sistem, a prihodi su, kao što sam prethodno pomenuo, značajno porasli, što nam govori da je finansiranje zdravstvenog sistema, kao i svih drugih javnih usluga, u potpunosti stabilno. Iako su postojali razni spinovi i povezivanje problema nabavke lijekova sa programom i nedostajućim sredstvima, to apsolutno nije tačno, a tome ide u prilog i činjenica da je problem nabavke lijekova i dalje prisutan - vjerovatno zbog 31-dnevnog hakovanja IT sistema državne uprave i sl. Trenutna, 43. Vlada usvojila je bespotrebni rebalans budžeta, podižući rashode za predizborne svrhe, neistinito tvrdeći da će tako riješiti taj problem sa lijekovima koji - utvrdili smo - nema veze sa finansijama. Ako ponovo budete imali priliku, šta biste prvo preduzeli da se zaustavi dalji rast inflacije, koja je u Crnoj Gori u septembru dostigla 16 odsto i najviša je još od 2002. i prelaska na evro? Da li su Vlada i Centralna banka propustile priliku da preduzmu neke mere da ublaže rast cena? Crna Gora, kao mala, otvorena i evroizovana ekonomija ima ograničene mehanizme za borbu protiv potpuno uvezene inflacije, te je jedini realan način odbrane - rast realne ekonomije i podizanje standarda građana. Prvenstveno program Evropa sad, ali i druge fiskalne mjere, koje je 42. Vlada predložila već početkom ove godine, a koje se odnose na smanjenje akciza na gorivo, smanjenje stope PDV-a na osnovne životne namirnice i subvencije poljoprivrednim proizvođačima, značajno su ojačale životni standard građana i ublažile efekte visokih stopa inflacije, uzrokovane eksternim faktorima, na koje mi ne možemo uticati. Koliko je relativno visoki javni dug opasan za Crnu Goru, s obzirom na to da je zauvek prošlo vreme jeftinog novca i da na svetskom tržištu rastu kamatne stope? Preti li Crnoj Gori dužnička kriza? Javni dug je za vrijeme našeg mandata smanjen sa preko 103 odsto BDP-a na kraju 2020. na oko 70 procenata, koliko iznosi trenutno. Tako da Crnoj Gori ne prijeti dužnička kriza, ukoliko se bude adekvatno upravljalo javnim dugom kao za vrijeme našeg mandata. Nažalost, trošadžijski rebalans budžeta, koji je nedavno usvojen, definitivno predstavlja korak u lošem pravcu. Geopolitička situacija i globalna inflacija svakako ne idu u prilog kada je u pitanju stanje na međunarodnom finansijskom tržištu i uslovima zaduživanja. Dodatno, pokušaji trenutne vlade da uspješnost programa Evropa sad i odlične ekonomske rezultate zbunjenim međunarodnim investitorima prikaže u negativnom svjetlu, definitivno je uticao na pad povjerenja i porast prinosa državnih obveznica na sekundarnom tržištu sa ispod tri na iznad 10 procenata. U prvom intervjuu za NIN, u martu 2021, kao ministar finansija rekli ste da je vlada Zdravka Krivokapića formirana kada su se „udružila tri jaka neprijatelja: alarmatno stanje u državnoj kasi, teško stanje u privredi Crne Gore i pandemija virusa korona“. Šta bi ovoga puta moglo da bude vezivno tkivo za formiranje nove vladajuće koalicije? Može li taj „lepak“ zalepiti sve pukotine nastale između nekadašnjih koalicionih partnera? Vezivno tkivo za formiranje nove vladajuće većine trebalo bi da bude potpuni fokus svih na ubrzani ekonomski rast. Previše je vremena izgubljeno na politikantstvo i neproduktivne rasprave bez kraja. Preduslov za taj ekonomski rast je, naravno, deblokada institucija radi nemilosrdne borbe protiv korupcije, pokretanje velikog investicionog ciklusa, naročito u infrastrukturu, kao i transformacija i podizanje konkurentnosti radne snage, dalje poreske, penzione, socijalne i druge reforme. Zoran Preradović, Milan Ćulibrk