Pejčindan

LJudskoj drskosti, zaista, kao da nema kraja! Jer, evo, čovek je umislio da može i vreme da pomera, za sat ranije ili kasnije, kako nekome ćune! A vreme se, nesrećni čoveče, ne pomera! Tako je od Parmenida do Hajdegera! Vreme stoji kao staklena stena od nastanka, ne samo ovog sveta! I, možda, konačno, da počne treći svetski rat i da se završi sa ljudskim rodom, jer dosta je, bre, ljudskih gluposti! Nego i ove godine, 27. oktobra, u Mokri smo slavili Pejčindan iliti Svetu Petku, kako većina ostalih Srba taj praznik naziva. A zašto se u Mokri i okolnim selima slavi Pejčindan? Pa zato što je na taj dan moj čukunčukundeda Pejča, inače hajdučki harambaša, odlučio da se, posle četrdesetak godina hajdukovanja, vrati u Mokru i oživi selo koje beše opustelo. Pejča je, pod sobom, imao dve hiljade hajduka, koji su postavili sedam hajdučkih zaseda od Sićevačke klisure do Čiflika, pored samog Carigradskog druma. Pa, sada, izvoli Turčine, prođi i ako preživiš, putuj do Stambola! Pravo ime bilo mu je Đorđija, ali Turci su ga prozvali Pejča, što znači „zver od čoveka“. Pejčindan se, po običaju, slavi u dvorištu mokranske crkve. U vojničkom kazanu sprema se ovčija čorba, a za to vreme postavi se, oko kazana, trpeza, i, mezi se, pije se rakija i priča sve i svašta. Ali, svake godine, po pravilu, Velja Baletan (82) mora da ispriča kako je, pre dvadesetak godina, na putu za Belu Palanku, ispred mokranskog groblja sreo tri „vanzemljaka“! A što Velju Baletana tako zovu? Eh, što! Kao dete je, za vreme školskog odmora, ostajao sam u učionici i igrao balet?! Zato Velji Baletanu u Mokri malo ko veruje da se ispod Suve planine nalazi jezero gde žive „vanzemljaci“. I, evo, priznajem da spadam u one retke koji Veljinim pričama veruje. Kao što verujem i u priču pokojnog Najdana Rakića da se iznad Mokranskog vrela nalazi epicentar Kosmičkog levka, koji u prečniku ima pedeset kilometara i kroz taj Levak vanzemaljci i silaze na Zemlju. Jer, da li bi Nikola Tesla, tek tako, dolazio u Mokru i naredio da se na vrelu sagradi prva hidrocentralica u ondašnjoj Kraljevini? Bajdvej, Teslini su iz Gornjeg Krnjina koje je tu, između Mokre i Babušnice, i prezivali su se Đurđevići. Jedno vreme preselili su se u Mokru, gde ih je Pejča štitio od Turaka, a onda su otišli prvo u Valjevsku nahiju, pa preko Drine u Bosnu, a onda u Liku. Nego, Veljini „vanzemljaci“ žive i u utrobi Rtnja. Nije li Artur Klark tvrdio da je Adam napravljen na Rtnju? I nije li ruski akademik Anatolij Kljosov dokazao da je srbski arijevski gen R1A1 star 12.000 godina. E, sad, kako se desilo da su se bogovi sa Srbima preselili na Tibet ? K. G. Jung, moj guru iz Švice, ovako mi pomaže: „Kada je Kain ubio rođenog brata Avelja, bogovi su se podelili. Jedni su smatrali da je Kaina trebalo ubiti, a drugi su ga štitili. Nastao je rat u kome je Atlantida potonula, tu, između Santorinija i Krita. Onda su bogovi pobednici preneli na Tibet svoja znanja i oružja. Uzmi pa čitaj Leonida Ivašova.“ A u knjizi Zabranjeni svet, Leonid Ivašov, inače general-pukovnik NKVD-a, piše o saslušanju Jakova Bljumkina, koji je tri puta išao na Tibet i neke tajne odao Nemcima, zbog čega je i streljan. A Bljumkin je pričao: „Tibetanske lame su me sprovele u podzemne hale i pokazale mi neka oružja bogova. Jedno od tih oružja je ‘ši-dzi’. Pomoću njega se može oslepeti čitava vojska, armija. A pokazali su mi uređaje kojima mogu uništiti sve gradove na Zemlji bez obzira!“ Tibetanci, inače, smatraju da između budizma i komunizma ne postoji neka velika razlika. A još je Tolstoj, pre Lenjina, bio veliki protivnik judeohrišćanstva. Moja Crna, pak, primećuje: „Sada mi je tek jasno zašto je Kina tako jaka! Spojila je, bre, budizam sa komunizmom!“