Čekajući protest vlasti protiv građana

Bez obzira na to da li je već počela grejna sezona, građani su naučili pravilo da ukoliko srednja dnevna temperatura u ovo doba godine padne ispod 12 stepeni, neko sa vrha vlasti mora da se pojavi u medijima i objasni da je upadljivo zagađenje vazduha posledica nepovoljnih meteoroloških uslova koji će proći za nekoliko dana, ako ne već sutra. Ovoga puta je taj posao obavljen u vidu gotovo istovetnih saopštenja Ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine, dok se iste večeri gostujući na RTS-u Ana Brnabić pozvala na podatke sa sajta IQAir, prema kojima je u regionu „značajno lošiji kvalitet vazduha“ u Sarajevu, Skoplju i Zagrebu. I zaključila: „Dakle, ja neću da umanjujem ovaj problem, ali samo hoću da kažem da zaista nema potrebe da se predstavljamo gorima nego što jesmo. Ako gledate na dnevnoj osnovi, vi onda možete da izvlačite dane u kojima smo među najboljima, o kojima se nikada ne priča, i dane kada smo među najgorima.“ Ono što nije citirala iz istog izveštaja, jeste da kada gledamo podatke samo za Evropu, pomenuta tri glavna grada bila su jedina sa lošijim vazduhom od Beograda u prethodnoj godini, pa tako Srbija može da se pohvali sa četvrtom najzagađenijom prestonicom, trećim najzagađenijim gradom (Novim Pazarom) a treća je i država po ukupnom aerozagađenju. „Meteorološki faktori pogoršavaju ili poboljšavaju nivo aerozagađenja, a njega prave emisije iz ložišta, industrije, saobraćaja - prosto ljudska aktivnost ih pravi. Prirodni izvori polutanata kod nas ne postoje, nemamo vulkane, velike peščare... Tako da je prebacivanje prekomernog zagađenja vazduha na meteo faktore namerno otupljivanje oštrice problema. Posle deset i možda više godina nečinjenja, kada više nema građana koji ne znaju da aerozagađenje ubija, po najnovijim informacijama i metodologiji SZO preko 14.000 ljudi u Srbiji, a da taj broj može biti smanjen. Ja kažem mora biti smanjen, zato što je to pitanje zakona, kao i etičke odgovornosti. Ako može neko da se spase, kako može da se dopusti da prerano izgubi život? Na Zapadu je odavno izračunato da se borba sa aerozagađenjem i ekonomski isplati. Troškovi zdravstva i izgubljeni radni sati na bolovanja su skuplji od ulaganja u smanjenje emisija polutanata. Kad duva košava, što je u Valjevu i Užicu nemoguće, mi imamo smanjenje zagađenja. Kiša, sneg ili vetar rešavaju problem - ali to nije mera. Od toga ne sme da zavisi naše zdravlje i životi građana“, kaže Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA). Slična računica je prošle godine izrađena i u Srbiji i može se naći u Nacrtu programa zaštite vazduha u Republici Srbiji za period od 2022. do 2030, čiju je izradu finansirala EU, a koji još uvek nije usvojen – iako je zakon predvideo kao krajnji rok za donošenje takvog strateškog dokumenta 2015. godinu. Tako smo saznali da pored gotovo 11.000 prevremenih smrti koje se mogu pripisati količini O3, NO2 i PM2.5 čestica u vazduhu, godišnje se takođe beleži i oko 13.800 prijema u bolnicu usled povezanih respiratornih ali i kardiovaskularnih tegoba, 22.700 dodatnih slučajeva bronhitisa kod dece, dok broj izgubljenih radnih dana zbog bolovanja premašuje 2,1 milion. Takva statistika, zajedno sa procenjenim troškovima predloženih mera, omogućila je autorima Programa da izračunaju isplativost borbe za zdraviji vazduh. U zavisnosti od nivoa smanjenja zagađenja na koje bi država ciljala, ekonomska dobit mogla bi da bude i do 5,5 puta veća od troška sprovođenja mera, odnosno čak 611 miliona evra godišnje. Iako državi nije bilo dovoljno godinu dana da donese tu tešku odluku da ulaganjem u spasavanje života zapravo zaradi novac, u međuvremenu jeste usvojen sličan (ali mnogo manje konkretan) dokument na nivou Beograda, koji je izradio Gradski zavod za javno zdravlje. I dok ćemo na primenu mnogih predviđenih mera iz tog plana morati da pričekamo (recimo za realizaciju stavke „Izraditi studiju izvodljivosti o omogućavanju transporta bicikala u vozilima javnog prevoza“ dato je vremena do 2024. godine), jedna je već sprovedena – nabavljeno je 20 mernih stanica, zajedno sa softverom za predviđanje zagađenja u narednim danima. A kada imamo u vidu da je u svakom Agencijinom godišnjem izveštaju o kvalitetu vazduha od 2016. godine Beograd bio u najgoroj kategoriji prekomerno zagađenog vazduha, postavlja se pitanje šta to novo treba da saznamo i da li se utrošenih 475,8 miliona dinara moglo pametnije iskoristiti? „To je fingiranje upravljanja kvalitetom vazduha. GZZJ je visokostručna institucija koja ima ozbiljne resurse, ali je na preko trista strana dala upravo jedno politikantsko opravdanje za nerešavanje problema. Između ostalog i ta kupovina za koju se, moram reći, baca četiri miliona evra, za šta može da se promeni recimo hiljadu ložišta koji su nabrojani kao najveći uzrok zagađenja (ima ih oko 300.000). Planirano je i višegodišnje brojanje tih ložišta, ali nema nijedne mere koja kaže da će ih za pet godina biti 20 ili 50 hiljada manje. Dvadeset dodatnih stanica u Beogradu je apsolutno nepotrebno, ne računajući Mladenovac koji stvarno nema stanicu, ali je planirana odobrenom donacijom EU. To je rasipanje našeg novca i verovatno ima u nabavci i ličnog interesa. Na Vračaru Agencijina stanica je u Parku Milutina Milankovića, dok se nova kupljena stanica nalazi na kilometar i po vazdušne linije, kod Doma zdravlja Vračar, što je stručni nonsens. Mere se ne donose prema kvartovima, ili opštinama, nego generalno za ceo grad. Ni sa hiljadu stanica neće biti bolji kvalitet vazduha. Često kažem da kupovina 20 toplomera ne rešava problem nijednog bolesnog čoveka, već jedan toplomer i odgovarajuća terapija“, odgovara Jovanović. Reagujući na prošlonedeljno zagađenje, Ministarstvo je ravnomerno rasporedilo krivicu na vremenske prilike i na građane koje je pozvalo da koriste „ekološki prihvatljivije energente“, dok je Agencija apelovala da građani „podrže napore države i biranjem čistijih energenata doprinesu smanjenju zagađenja“. Prilikom istraživanja Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, sprovedenog 2020. godine, 24 odsto anketiranih građana izjavilo je da očekuje da će imati poteškoće pri nabavci energenata. Ovogodišnje podatke nemamo, ali znamo da je cena ogrevnog drveta gotovo duplirana, dok je zamrzavanje cene peleta (kvalitetnijeg energenta) dovelo samo do toga da ga u prodaji nema – makar u legalnim tokovima. Uz značajno povećanje ostalih troškova života, to znači da je ove zime „prihvatljiv“ energent za mnoge onaj koji mogu da nađu i priušte. I koji izbor onda postoji? Sa druge strane, ta ista država je odabrala da u Vinči koristi nesortirano đubre kao energent (gradonačelnik Šapić je izjavio da je spalionica spremna za rad, samo nisu još obezbeđeni tehnički uslovi), iako ni novokupljene stanice ne mogu da mere sva toksična jedinjenja koja će se oslobađati iz tog pogona. A tome možemo da dodamo podatak koji je objavila NEA, da su od 2015. godine emisije zagađujućih materija iz termoelektrana 4-5 puta veće nego što bi po prihvaćenoj metodologiji trebalo da budu kada se koristi lignit – što prilično baca sumnju da je mešavina vlažnog uglja, zemlje i mazuta korišćena i mnogo pre havarije u TENT-u, kada smo za nju prvi put čuli. Ali nećemo valjda kriviti državu za nešto dok se na Kosovu menjaju tablice. Luka Petrušić