Stari mostovi i novi krediti

Da su se predstavnici vlasti razleteli na sve strane sveta da novim zaduživanjem obezbede novac za crne dane i stare kredite nikada nije bilo vidljivije kao prethodnih nedelja. Praktično istovremeno javnost je obaveštena da je misija MMF-a sa Srbijom dogovorila novi stendbaj aranžman, da država pregovara sa Svetskom bankom o nekoliko kredita i da će se pred poslanicima Skupštine, na sednici započetoj u ponedeljak, naći i tri predloga zakona o novim zaduživanjima. Milijardu dolara država će pozajmiti od Ujedinjenih Arapskih Emirata, sa kamatnom stopom od tri odsto, 70 miliona evra od nemačkog KfW-a za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u nekoliko opština u Srbiji, a 80 miliona evra od francuske BNP Pariba banke, uz kreditnu garanciju Kineske izvozne korporacije za rušenje starog i izgradnju novog mosta preko Save, u Beogradu, tik pored Beograda na vodi. Kada poslednji od ova tri zajma usvoje poslanici Skupštine i zvanično će biti potvrđena namera države da o trošku svih građana, koji će vraćati taj kredit, najpre sruši stari, a onda i gradi novi savski most. Da ne bude dileme, reč je o tramvajskom mostu građenom tokom Drugog svetskog rata, koji se nalazi praktično iznad glava stanara elitnog naselja Beograd na vodi i čije izmeštanje je najavljivano godinama. Sednicu Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava krajem prethodne nedelje više je obeležila rasprava o odnosu članova tog skupštinskog tela prema mostu koji su gradili nacisti, njegovom istorijskom i kulturnom značaju nego o činjenici da se država u jeku energetske, finansijske i ekonomske krize zadužuje u ove svrhe. U senci tog istorijsko-političkog igrokaza o tome ko je gradio most, da li je on za ponos ili za stid, gde će se izmestiti i u koje svrhe koristiti, ostale su činjenice da se kredit uzima direktnim dogovorom sa zajmodavcima, još jednom zaobilazeći transparentne procedure, da se zna da će ga graditi kineske kompanije, a finansirati svi građani Srbije. Iako se novi most gradi Beograđanima, a zapravo se čini usluga stanovnicima Beograda na vodi kojima smeta buka koju proizvodi saobraćaj preko starog mosta. Namećući narativ u kojem je svako pitanje o kreditu koji se uzima za rušenje jednog i izgradnju drugog mosta zapravo protivljenje razvoju i izgradnji nove infrastrukture, poslanici vladajuće koalicije isticali su u prvi plan činjenicu da će novi most umesto dve imati četiri kolovozne trake, šine za još neizgrađeni metro, biciklističku i stazu za pešake. Dok se taj i kredit za vodosnabdevanje uzimaju za konkretne namene, druge pozajmice, od UAE, Svetske banke i MMF-a namenjene su uglavnom krpljenju budžetskih rupa. Mada vlast i dalje tvrdi da aranžman sa MMF-om sklapa iz predostrožnosti, da se u vremenima krize omogući zaduživanje po povoljnijim uslovima od tržišnih, sve su prilike da će Srbija povlačiti deo, a možda i celokupan dogovoreni iznos od 2,4 milijarde evra. Iako su retki ekonomisti koji će se barem javno usprotiviti sklapanju sporazuma, baš zbog činjenica da je zajam od MMF-a, mada se svi detalji još ne znaju, sigurno daleko povoljnija od kamata koje bi Srbija mogla da izdejstvuje na međunarodnom i domaćem finansijskom tržištu, insistiranje na njemu je jasan znak finansijske oskudice koju predviđaju kreatori ekonomske politike. Zato i nema sumnje da će se, kad na naplatu dođu ranije uzeti krediti - oko četiri milijarde evra dospeva već naredne godine - predostrožnost pretvoriti u neophodnost i da će se sav ili deo novca povlačiti radi pokrića minusa u državnoj kasi. Uostalom, u saopštenju Jana Kejsa Martejna, šefa misije MMF-a, navodi se da „vlasti nameravaju da koriste sredstva koja će biti dostupna tokom prvog dela aranžmana a da preostali iznos tretiraju kao sredstva obezbeđena iz predostrožnosti“, te da će novac biti korišćen za podršku makroekonomskoj stabilnosti, a pre svega za energetski sektor. Ovakvo saopštenje, uzimajući u obzir raniju praksu ove finansijske institucije, sugeriše da Srbija očigledno planira da već nakon što Bord direktora MMF-a u decembru i zvanično odobri aranžman, povuče prvu tranšu novca. Pošto se novac odobren aranžmanom ionako povlači u ratama, a ne odjednom, nakon prve tranše, čiji iznos nije obelodanjen, kasnija povlačenja će zavisiti kako od potrebe vlasti za tim novcem, tako i od dozvole MMF-a da se on povuče. A ta dozvola se dobija kada misija Fonda obavi redovnu reviziju i ustanovi da li su vlasti uradile sve što je prethodno i dogovoreno. Drugim rečima, o preostalim tranšama odlučivaće i vlasti i MMF, svako u zavisnosti od svojih potreba i očekivanja. Iz saopštenja MMF-a jasno je i da će Srbija prvi put imati priliku da njihov novac koristi direktno za finansiranje deficita. Iako je praksa MMF-a da odobrava korišćenje novca u te svrhe nastala nakon globalne ekonomske krize, Srbija to do sada nije radila, jer nije imala potrebu da povlači pare. Situacija je sada drugačija, utoliko što, suprotno ranijoj praksi, ta pozajmica neće ići u devizne rezerve NBS, nego direktno u budžet, tako da će se koristiti za ublažavanje budžetske, a ne platnobilansne krize. Pošto je zbog povećanog uvoza energenata, očekivanog usporavanja rasta BDP-a i izvoza ili čak recesije, platni bilans već ugrožen, ovoga puta on će se sanirati indirektno, ili kako se navodi u saopštenju - podržavaće se makroekonomska stabilnost države. Hvalila se vlast od samog početka i dogovorom sa prijateljima iz UAE o pozajmici od milijardu dolara i to po kamati od tri odsto u vremenima kada bismo na tržištu takvu pozajmicu platili dva i po puta više. Istina je da potvrđivanje zakona o ovom zajmu donosi znatno povoljniju kamatu od tržišne, ali je reč o dolarskom kreditu, a trenutno zaduživanje u toj valuti nosi i određeni rizik zbog činjenice da restriktivna monetarna politika američkog FED-a, Evropske centralne banke i drugih vodećih centralnih banaka u svetu sa sobom povlače i komešanja vrednosti njihovih valuta. Zato bi se, kako sada stoje stvari, kredit od „arapske braće“ mogao u konačnici pokazati mnogo skupljim, ako ne zbog kamate, ono zbog rasta vrednosti dolara. Srbija i sa Svetskom bankom pregovara o nekoliko novih kredita. Nikola Pontara, direktor Kancelarije SB u Beogradu, kaže za NIN da ta institucija priprema dva zajma za budžetsku podršku Srbiji te da će svaki iznositi do oko 430 miliona dolara, u zavisnosti od valutnih kurseva. „To su zajmovi iz serije Operacija za razvojne politike za zelenu tranziciju. Prvi bi trebalo da bude odobren i ratifikovan početkom 2023, a drugi u decembru iste godine. U oba slučaja očekuje se da Svetska banka odobri do 160 miliona dolara, a ostatak Francuska razvojna agencija AFD i Nemačka razvoja banka KfW. Namena ovih sredstava nije definisana, ali se očekuje da država uloži napore ka boljem usklađivanju fiskalnog upravljanja agendom za borbu protiv klimatskih promena, ubrzanju zelene tranzicije i usklađivanju sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine“, kaže naš sagovornik. Ti krediti, po njegovim rečima, biće znatno povoljniji od uslova na tržištu. „O tačnim uslovima tek će se pregovarati sa Vladom Srbije, ali krediti će biti i u pogledu kamate i perioda otplate povoljniji od tržišnih. Ovakvi zajmovi obično imaju ročnost od 10 do 20 godina, sa petogodišnjim grejs periodom“, kaže Pontara. Ni to, međutim, nije sve. Osim ova dva, pregovara se i o kreditu za finansiranje Projekta podsticanja dugoročnog finansiranja kroz tržište kapitala i to u iznosu od 30 miliona dolara, a kojim bi Vlada trebalo da unapredi ambijent za razvoj tržišta kapitala i podstakne emitovanje korporativnih i „zelenih“ obveznica. Četvrti kredit Svetske banke namenjen Srbiji odnosiće se na unapređenje upravljanja javnim finansijama i biće vredan 75 miliona dolara. „Francuska razvoja agencija bi obezbedila dodatno finansiranje do ukupnog iznosa od 150 miliona dolara. Cilj nam je da se pomogne Vladi da ojača upravljanje javnim finansijama i poveća fiskalnu i ekološku otpornost. O detaljima projekta se i dalje pregovara sa Ministarstvom finansija i drugim relevantnim institucijama“, navodi Pontara, po čijim će se rečima ovaj kredit koristiti za unapred određene namene, koje će biti definisane ugovorom o zajmu, te da će isplata novca zavisiti od ostvarenja specifičnih reformskih ciljeva dogovorenih sa Vladom Srbije. Samo ova četiri kredita koja se dogovaraju sa Svetskom bankom iznose nešto više od milijardu dolara, a zajedno sa ostalim, već ugovorenim zajmovima, novi dugovi će porasti za više od 4,5 milijardi evra. Ni to, međutim, Srbiji neće biti dovoljno za finansiranje planiranog deficita u budžetu za 2023, jer sva ugovorena sredstva neće moći da se povuku tokom naredne godine, a pri tome će zbog većih kamata novi zajmovi biti znatno skuplji od onih koje je Srbija uzimala do pre samo godinu dana. Ali, bar Svetsku banku ta situacija trenutno ne brine. Uz napomenu da će procenu o stopi rasta BDP-a od 3,2 odsto za ovu godinu revidirati naniže, jer usporava i rast u evrozoni, pa će tražnja za srpskom robom pasti, smanjiće se i doznake i investicije, a tu su i izazovi koje sa sobom nosi lošija poljoprivredna sezona, kao i usporavanje rasta cele industrije, Pontara očekuje deficit ovogodišnjeg budžeta od oko četiri odsto BDP-a. „Ipak, deficit tekućih plaćanja će dostići gotovo 10 odsto BDP-a. I dok se priliv stranih investicija usporava, obim zaduživanja moraće da raste. Sve ovo se dešava u trenutku kada su troškovi zaduživanja porasli. Zato je važno da se u narednom periodu očuva fiskalna disciplina kako bi dug ostao na održivoj putanji. Ali za sada, Vlada Srbije ponaša se baš u skladu sa tom preporukom, što ohrabruje“, zaključuje direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji. Petrica Đaković