Bolsonaro odlazi, bolsonarizam ostaje

Brazil je izabrao novog predsednika tako što se opredelio za starog predsednika. Kandidat Radničke partije Luis Inasio Lula da Silva, koji je tu dužnost već obavljao od 2003. do 2010, u drugom krugu glasanja porazio je desničara Žaira Bolsonara. Ali to ne znači da je poraženo i ono što je Bolsonaro predstavljao. Sama činjenica da je bio potreban drugi krug ukazuje da je brazilsko biračko telo, kao i mnoga druga širom sveta, duboko polarizovano. Bolsonaro, kome su posebno naklonjeni pripadnici armije i konzervativni hrišćani, osvojio je preko 51 milion glasova u prvom krugu, i više od 58 miliona u drugom. Značajnu podršku - finansijsku i ideološku - uživao je i iza scene: nju su mu obezbeđivali oni s velikim ekonomskim interesima, posebno iz sektora agrobiznisa. Iz agrobiznisa je, štaviše, 33 od 50 najvećih donatora Bolsonarove kampanje. Agrobiznis je u Brazilu visoko industrijalizovani sektor, na koji je u prvoj polovini ove godine otpalo više od četvrtine bruto nacionalnog dohotka i 48,3 odsto ukupnog izvoza zemlje. A geografski domašaj tog sektora je širok, i obuhvata najveći deo severa savezne države Sao Paulo; značajne delove teritorije južnih saveznih država; dve moćne savezne države u centralnom zapadu, Mato Groso i Mato Groso do Sul; te Roraimu na severu. Najveći deo prihoda se tokom Bolsonarovog mandata slivao u te regione, a poljoprivredni sektor je imao koristi i od devalvacije nacionalne valute, kao i visoke cene sirovina na međunarodnom tržištu. Ostatak Brazila nije bio te sreće. Visoka inflacija - potrošačke cene su u 2021. porasle za 8,1 odsto - umnogome je otežala život značajnog broja građana: više od polovine nacije od 125,2 miliona ljudi živi s nekom vrstom ekonomske neizvesnosti, a 15 odsto populacije, ili 33 miliona, ima velikih problema da se prehrani. Za zemlju koja sebe voli da vidi kao „ambar celog sveta“, ovo predstavlja tužnu ironiju. Stoga ne predstavlja iznenađenje to što su regioni u kojima dominira agrobiznis na glasanju bili naklonjeniji Bolsonaru nego Luli. Ali predsednik je samo jedan deo ove političke slagalice. Čak i bez Bolsonara na vlasti, agrobiznis je nesrazmerno zastupljen u legislativnim telima. Prošle godine su članovi Parlamentarnog poljoprivrednog fronta (FPA) - moćnog „ruralnog bloka“ - činili 46 procenata ukupnog broja poslanika u Predstavničkom domu i 48 odsto u Senatu. Savetnik FPA je Institut za agrikulturu (Instituto Pensar Agropecuária) koji obuhvata 48 entiteta iz poljoprivrednog sektora. Politička mašinerija koju je agrobiznis izgradio u Brazilu pokazala se visoko efektivnom. Pod Bolsonarom i njegovim prethodnikom, Mišelom Temerom, FPA je svoje interese promovisao na organizovan i sistematski način, posebno osporavanjem prava starosedelačkih naroda na zemljište kako bi legitimizovao pretvaranje neobrađivanog zemljišta u poljoprivredno. FPA je pomagao i u artikulisanju predloga i amandmana u širokom spektru regulatornih pitanja, uključujući radnička prava, ekološko licenciranje, regulisanje uslova za zakup zemljišta i upotrebu pesticida. Dodatnu ilustraciju koliki je uticaj farmerskog lobija predstavlja i to što je Tereza Kristina, bivša predsednica FPA, 2019. nominovana za ministarku poljoprivrede u Bolsonarovoj administraciji. Ovog oktobra, u prvoj rundi parlamentarnih izbora (održanih paralelno s predsedničkim, prim.), Kristina - Brazilcima poznata i kao „gospođa Deforestacija“ i „otrovna muza“ - izabrana je za senatora u saveznoj državi Mato Groso do Sul s preko 60 odsto osvojenih glasova. Nije u pitanju samo Kristina. Čak 70 procenata predstavnika FPA reizabrano je u Predstavnički dom. Očekuje se da će organizacija dogodine držati najmanje 40 od ukupno 81 mesta u Senatu, i u FPA već prave projekcije da će svoje „članstvo“ na kraju u tom telu uvećati na 45. U novom sazivu Kongresa naći će se i Bolsonarov bivši ministar ekologije Rikardo Sales. Sales je 2018. prvostepeno osuđen za „administrativne nezakonitosti“ u vođenju agencije za zaštitu životne sredine države Sao Paulo. Svejedno, mesec dana potom izabran je za ministra ekologije, i s tog mesta nadgledao deforestaciju amazonskih kišnih šuma i drastično kresanje sredstava namenjenih zaštiti životne sredine, pre nego što je prošle godine bio primoran na ostavku zbog optužbi za umešanost u šverc drvne građe. Politički uticaj poljoprivrednog sektora uporediv je zato s njegovim često isticanim statusom „stuba brazilske privrede“. Ali njegov uticaj ima i važne socijalne i kulturološke komponente. Najveći deo Brazilaca ruralni život vidi kao jedan vid nacionalnog identiteta, ovaploćenog u romantizovanoj predstavi o čoveku sa sela (sertanejo). Od rodea i vaquejadas (kaubojskog „sporta“ u kome dva jahača na konjima sateruju bika u označeni prostor da bi ga u njemu oborili na zemlju), do kantri muzike i festivala, ruralne kulturne tradicije su u nekim delovima zemlje popularne koliko i fudbal ili karnevali. Agrobiznis takve aktivnosti koristi kao prilike za promovisanje narativa koji ga stavlja u središte brazilskog identiteta. Nije slučajno što su mnogi vodeći brazilski kantri pevači uoči izbora javno iskazali podršku Bolsonaru. Bolsonarizam stoga ima ekonomski, politički i kulturni uticaj koji će nadživeti Bolsonara. Na mnoge načine agrobiznis je taj - a posebno FPA - ko će odlučiti da li će Lulino predsedavanje biti uspešno ili ne, posebno na planovima ekološke politike, regulisanja prava na zakup zemljišta, te odbrane prava starosedelačke i quilombolas (Brazilaca koji su potomci nekadašnjih robova dovedenih iz drugih delova sveta, prim.) populacije. Ako se promoteri bolsonarizma na međuizborima za dve godine izbore za još veći uticaj od onog koji već imaju, izazov pred kojim će se Lula naći postaće još veći. Bolsonarov poraz treba proslaviti. Ali niko - a ponajmanje Lula - ne bi trebalo da zaboravi da snage koje su Bolsonara uzdigle do vlasti nikud nisu otišle. Kamila Vilard Duran vanredna profesorka prava na pariskoj ESSCA školi menadžmenta © Project Syndicate, 2022.