Nove seobe

Bio sam prošle nedelje tri dana u prestonici, kuku meni, i one srede kada je Beograd, opet, bio najzagađeniji grad na planeti! Disao sam na škrge i pitao se kako, bre, da se ni vlast, ni opozicija ne zapita, šta se to sa Beogradom dešava?! Ne oglašava se ni gradonačelnik Šapić. Kao da su se svi pomirili da ovom gradu nema spasa i da treba, polako, da se raseljava. A u Srbiji, hvala bogu, ima napretek napuštenih sela koja bi Beograd usisala i gde bi se disalo punim plućima. I tu Milan Krkobabić može da postane novi Čarnojević koji će Beograđane da pokrene na seobe u – Srbiju. A šta sam, koji moj, tražio u apokaliptičnom Beogradu? Kako šta sam tražio?! Trebalo je da se dogovorim sa mojom štamparijom na Voždovcu koliko će da me košta štampanje romana Prepiska Hajdegera i Hitlera, u kome se raspravlja o antičkim Srbima. Jer, Hajdeger, najveći filozof 20. veka, došao je do toga da su svi filozofi presokratici bili uglavnom Srbi, te je zato, kao rektor Univerziteta u Frajburgu, počeo da nagovara Hitlera da se na berlinskom Univerzitetu otvori katedra za srpski jezik, jer „Nemci nemaju bližeg roda od Srba“. A, bajdvej, u to se i Hitler uverio. Jer, kada su osnivali SS jedinice, on je insistirao da svaki esesovac mora, bar do šestog kolena da bude arijevskog germanskog porekla. Ali, gle, već u četvrtom-petom kolenu pokazivalo se da su se Nemci mešali sa starosedeocima Srbima, sve gore do Severnog mora. I taman kada je Hajdeger u to ubedio Hitlera, Srbi su na beogradskim martovskim demonstracijama 1941. klicali: „Bolje rat nego pakt!“ Hitler je poludeo i od besa je 6. aprila naredio bombardovanje Beograda i slamanje Kraljevine Jugoslavije. Nego, hajdemo u ovu priču iz početka. Srbi su mnogo pre Hitlera bili okupirani od Nemaca. U biblioteci berlinskog Univerziteta Živko Topalović, predratni socijalista, došao je do spisa iz kojih se vidi da su Nemanjići u stvari Germani, i to je predočio Srbima. Nemanja nije ni znao srpski, jedva ga je natucao, i u narodu je i prozvan - Nemac. Uz to, Nemanja je primio krunu iz Rima, a njegov sin Sava primio je hrišćanstvo od Franje Asiškog! Zato i na ulaznoj fresci Mileševskog manastira, Sava na glavi, na temenu, ima franjevačku tonzuru, a sve to pokazuje da su Srbi hrišćanstvo primili iz Vatikana. Budući da nije bio srpske krvi, Nemanja se surovo obračunavao sa Srbima koji nisu hteli da prihvate njegovo hrišćanstvo. A ovih dana se po novinama i društvenim mrežama ponovo protura priča da u Srbiji i Bosni nije bilo bogumila, te da su oni izmišljeni na Berlinskom kongresu da bi se Srbima, još u Kneževini Srbiji, nametnulo da su genocidni narod. A još je Ante Pavelić, na samrti, priznao da je od Nemanje preuzeo recept za uništavanje Srba, trećinu pobiješ, trećinu proteraš, a ono što ostane pokrstiš! Nemanja nije sa Barbarosom krenuo u krstaški pohod na Jerusalim, ali je, i te kako, savršeno obavio zadatak u Raškoj. K. G. Jung, moj guru iz Švice, na sve ovo dodaje: „Sve dok Srbi ne raskrste sa Nemanjom, oni će nositi njegovu lošu karmu i Srbi će ostati sluge Vatikana ma koliko verovali da su pravoslavni. A kada se Srbi okrenu Isusu iz Ohrida, setiće se i da su svi filozofi presokratici bili Srbi!“ Dok sa Aleksandrom, mojom urednicom, čekam autobus za Belu Palanku, šetamo pored Nemanjinog spomenika na kome je utisnut satanistički Levijatanov krst. Tu moja Crna kaže: „Zvuči šašavo ovo što ću reći, ali sve dok Srbi ne raskrste sa Nemanjom, Beograd će biti najzagađeniji grad na planeti!“