Ko su lica s naslovnica

I u jednom od najtežih trenutaka za Srbiju, kako ga nosioci vlasti opisuju, dok ih svetske sile pritiskaju da reše problem Kosova i Metohije kako bi one htele, a naslovne strane novina pune planovi kriminalnih grupa da organizuju ubistvo predsednika, Ana Brnabić u prioritete svojih medijskih nastupa stavlja kritiku jedne „grupe medija i tajkunskih analitičara“, pripisujući neretko tom drugačijem mišljenju i odgovornost za trenutnu situaciju. Iako čest, poziv na odgovornost javne reči nikada nije usmeren ka nekom od direktora brojnih, uglavnom nedavno nastalih centara i instituta, koji se građanima kao analitičari, sve češće pro-NATO orijentacije, obraćaju sa televizijskih ekrana i naslovnica većine provladinih štampanih medija. Odavno sagovornici medijima nisu samo učesnici događaja, stručnjaci za neku oblast, autori naučnih studija, nego i brojni predstavnici nevladinih organizacija, čijih aktivnosti je daleko manje od njihovih nastupa u medijima. Neretki su primeri da su te organizacije osnovane gotovo u isto vreme kada je njihov predstavnik počeo da se pojavljuje u medijima, a većina mejnstrim tumača današnjice predstavlja potpuno neaktivne organizacije osnovane u poslednjih nekoliko godina. Iako nije reč o verifikovanim naučnoistraživačkim ili istraživačko-razvojnim institutima, koji prema Zakonu o nauci moraju da ispune brojne tehničke i druge uslove da bi se tako zvali, a takvih je 67 u Srbiji, taj naziv se često koristi, jer Zakonom o udruženjima to nije zabranjeno. Rodonačelnik ideje da na taj način uveri javnost i partnere u ozbiljnost delovanja bio je Vladimir Beba Popović, kada je 2013. registrovao Institut za javnu politiku. To udruženje je za manje od godinu dana otvorilo kancelarije i u Podgorici i u Beogradu i dobilo četvorogodišnji grant IPA –za projekat „Civilni odgovor na klijentelizam u medijima - Medijski krug“. Ali, za razliku od novonastalih „instituta“, uglavnom bez poslovnih aktivnosti, Popovićev je na kraju 2021. iskazao 34 miliona dinara dobiti. Od tada do danas, kako su nedavno objavile Večernje novosti, u APR je upisano 198 udruženja građana koji se zovu „institutima“ (čak i jedna grupa stanara stambene zgrade) i 3.408 koji se nazivaju „centrima“. Delu ovih organizacija jedina aktivnost je da na sajtu objavljuju tekstove i analize srodnih organizacija koje najčešće, uz ponekog studenta, pišu sami direktori ili predsednici tih, sestrinskih, organizacija. Potpomaganje i uzajamna promocija u krugu prijatelja naročito je uočljiva u slučaju Centra za stratešku analizu koji predvodi Darko Obradović sa suprugom Biljanom Šahrimanjan Obradović. Darko u biografiji navodi da je završio Fakultet bezbednosti Univerziteta u Beogradu, da „poseduje master akademskih studija digitalnih medija i komunikacija“ i da je „ekspert iz oblasti hibridnih dejstava i geopolitike“. Biljana je koordinator projekta Akademija za rodnu ravnopravnost i odbranu od nasilja (veoma liči na naziv akademije koju je osnovala Fondacija Ana i Vlade Divac), o čijoj aktivnosti, sem Biljaninih izjava za medije, nema nikakvog traga. NJih dvoje ponekad su istovremeno sagovornici u studijima Pinka i Hepija. „NATO je imao vojne intervencije na ovim prostorima, ali to mora ostati iza nas i razmišljati se o stanovništvu. Dileme iz prošlosti ne smeju kočiti ulazak u NATO”, sublimirano, jedna je od glavnih teza koje zastupa Obradović, čija se Centar predstavlja kao „nezavisan, neprofitabilan, nevladin tink-tenk koji okuplja mlade istraživače i eksperte iz oblasti društvenih nauka sa ciljem izrade analiza, studija, publikacija i zajedničkog učešća na projektima“, a bavi se „istraživanjima iz oblasti bezbednosti, hibridnog rata, digitalne bezbednosti, međunarodnih odnosa i geopolitike“. Centar je nedavno postao deo mreže organizacija civilnog društva Ukrajine i Balkana, a osnovan je 23. septembra 2021. Ako mu i manjka aktivnosti, ne manjka slovnih grešaka u retkim „publikacijama“, zapravo tekstovima, uglavnom nepotpisanim. U tekstu „Širenje ruske propagande na Zapadnom Balkanu - studija slučaja Srbija“ između ostalog se navodi: „Izvesna novinarka sa boravkom u Bugarskoj, koja je Srbiju uvukla u aferu sa namenskom industrijom i isporukom naoružanja svetskim kupcima, koja se meri desetinama miliona evra, danas je glavni inicijator teorije zavere o biološkom oružju u Ukrajini“. Obradović je gost tribina i drugih događaja koje organizuje Evroatlantski savet Srbije, Dragana Šormaza, koji je pak sagovornik na sajtu Obradovićevog Centra. Bivši član DSS, danas SNS-a i doskorašnji šef delegacije Skupštine Srbije pri Parlamentarnoj skupštini NATO osnovao je udruženje početkom prošle godine s ciljem da promoviše evroatlantske vrednosti i podrži integraciju Srbije u tu zajednicu. Osim radionica na tu temu, u koje su bili uključeni i državni fakulteti u Kragujevcu i Nišu i koje je listom podržala Ambasada SAD u Srbiji, Šormazov Savet prenosi tekstove dr Orhana Dragaša, koje ovaj objavljuje na sajtu svog Međunarodnog instituta za bezbednost. Dragaš je, pored osnovnih i doktorskih studija iz oblasti bezbednosti, završio poslovne kurseve na nekoliko svetskih univerziteta, ali njegov institut umesto finansijskog izveštaja prilaže „izjavu o neaktivnosti“, odnosno garanciju da nije bilo nikakvih poslovnih aktivnosti i to od kada je osnovan. Sagovornik je ili autor i u opozicionim i u provladinim medijima, a gost na promociji njegove knjige 2019. bio je Ivica Dačić, kao potpredsednik Vlade. Zapaženi naslovi njegovih tekstova koje prenose neki sajtovi NVO sektora su „Putin - sinonim za siledžiju i kukavicu“, „Rusija - carstvo neslobode, mitomanije i prevare“, „Kurti korisni idiot Putina“... Nijedna od ovih organizacija nema finansijski izveštaj za 2021. godinu na sajtu APR-a. Jedan od kooperanata na tekstovima sa ovih sajtova je vojni analitičar Vlade Radulović iz Centra za geostrateška istraživanja, osnovanog s kraja 2018. Do 2020. to udruženje prilaže izjavu o neaktivnosti, iako predstavlja desetak saradnika i istraživača, doduše uglavnom studenata, koji pišu sopstvene analize. Radulovićev nastup u medijima je, kao i u slučaju drugih sličnih centara i instituta iz ove oblasti, najvažnija aktivnost samog udruženja. Bio je angažovan na bar jednoj od publikacija „starijih“ organizacija, Atlantskog saveta Srbije (nekada i Crne Gore) Vladana Živulovića, koji uglavnom prenosi vesti sa sajta NATO-a i koji je za 2020. prijavio dotacije od tri miliona dinara, ali i dva puta veće rashode. Jedan od mentora mlađim analitičarima je i Darko Trifunović, direktor Instituta za nacionalnu i međunarodnu bezbednost koji je, takođe, osnovan 2018, ali je Trifunović odranije poznat kao naučni saradnik državnog Fakulteta za bezbednost i profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Megatrend. Vesti sa sajta, ponekad i ekskluzivne intervjue sa visokim predstavnicima NATO-a prenosi i Savet za strateške politike Dragana Šutanovca, bivšeg ministra odbrane, koji sarađuje sa organizacijama koje takođe vode bivši funkcioneri DS-a, Nataša Vučković (Fondacija Centra za razvoj demokratije), Balša Božović i Aleksandra Jerkov (Akademija za demokratski razvoj). Savet je osnovan 2018. s ciljem da bude „posvećen objektivnom i sveobuhvatnom istraživanju bezbednosnih, geopolitičkih i geoekonomskih pitanja koja utiču na okruženje i potencijalno mogu dovesti do sukoba“, okuplja bivše visoko rangirane pripadnike Vojske Srbije, ali su poznata jedino njegova istraživanja iz domena analize medija, a u 2020. je imao skromnu dobit od 17.000 dinara Nešto ozbiljniji pristup u prezentaciji rada od novih lica s naslovnica ima Vladimir Marinković, bivši funkcioner SDPS-a, poslanik i funkcioner u nekoliko državnih tela i instituta, predavač na privatnim fakultetima koji je dve godine pre nego što je u martu 2020. prešao u SNS, osnovao Kongres srpsko-američkog prijateljstva, u okviru kog postoji Centar za regionalnu bezbednost i transatlantske integracije „Ronald Regan“ i Centar za američke studije „Vudro Vilson“, a pod njima i akademije na kojima je jedan od predavača - Ivica Dačić. Ova organizacija je za godinu dana prihode od članarina sa nula povećala na dva miliona dinara. Za dve godine, od 2018. do 2020, i prihodi od članarina Instituta za nacionalnu strategiju Dragoslava Bokana su povećani sa 29.000 na 2.715.000 dinara. Čest gost u medijima, Bokan je poznat ne samo kao reditelj i autor nekoliko knjiga, već i po ekscentričnim, tvrdo nacionalističkim i šovinistički stavovima (zbog uvrede na račun Marinike Tepić reagovala je i Ambasada Rumunije), a najčešće hvali vlast zbog politike prema Rusiji, govori o „američkom zlu“ i istorijskim nepravdama prema Srbima. „Kakva objektivnost kad te neko plaća“, uzviknuo je u emisiji Ćirilica 14. novembra Dejan S. Miletić, za koga se javno zna da ga plaća – država, iako se u TV gostovanjima (svakog vikenda gost je Jovane Jeremić na Pinku) predstavlja kao analitičar. Direktor Centra za proučavanje globalizacije, koji nema podataka o poslovnim aktivnostima, odlukom Vlade Srbije u decembru 2020. imenovan je za direktora Nacionalne akademije za javnu upravu, ali se u čestim javnim nastupima nikada tako ne predstavlja. „Idejni je tvorac, inicijator i predsednik Pokreta - Srpske patriote za atlantsku Srbiju - SPAS“, sagovornik je opšteg tipa - za geostrategiju, spoljnu i unutrašnju politiku. Prošle nedelje burno se raspravljalo o rebalansu i zbog značajnog povećanih izdvajanja za Generalni sekretarijat Vlade Srbije, ali ne i o činjenici da je suma za finansiranje NVO povećana 84 puta, sa 21 milion na 1,76 milijardi dinara. Problem je što su u isti koš sa NVO, pa i takozvanim vladinim nevladinim organizacijama, stavljene i SPC i druge verske organizacije, brojni sportski savezi i udruženja građana, tako da se ne zna kome su te pare zaista namenjene. Na veliku netransparentnost ukazuje i Fiskalni savet, u čijoj se analizi navodi da su „sredstva Generalnog sekretarijata još tokom godine u nekoliko navrata uvećavana preko tekuće budžetske rezerve“. „Osim što ove promene uvažava, rebalans donosi i novo (dodatno) povećanje na aproprijaciji ovog korisnika koja je sada u odnosu na originalni budžet ušestostručena (skok sa jedne na šest milijardi dinara). Čitav ovaj prirast sastoji se iz dotacija nevladinim organizacijama, međunarodnim organizacijama i slično, čiji primaoci u budžetu nisu jasno navedeni. Ovakva negativna praksa da se aproprijacija Generalnog sekretarijata nakon donošenja Zakona o budžetu višestruko i netransparentno dopunjuje – bilo rebalansom, bilo putem tekuće budžetske rezerve – ponavlja se iz godine u godinu, a o njoj smo pisali i u ranijim izveštajima“, navodi se u analizi Fiskalnog saveta. U budžetu Srbije, inače, postoji 106 linija preko kojih se javna sredstva raspodeljuju civilnom sektoru. Jedna od retkih organizacija sa zadatkom da „menja svest građana“ koja prijavljuje saradnju sa državnim institucijama je Institut za evropske poslove, osnovan 2010, a aktivan od 2015, koji predvodi Naim Leo Beširi. NJegov Institut, osim USAID, UNDP, NATO, američke, nemačke, norveške ambasade, brojnih kompanija, podržavaju i domaća ministarstva, turističke organizacije Srbije i Beograda i druga javna tela. Iako su mu prihodi od donacija 2019. bili 14 miliona, a 2020. sedam i po miliona dinara, Institut je iskazao gubitke. Analitičar Dimitrije Milić, koga Al DŽazira naziva „pravim osveženjem“, direktor je organizacije Novi treći put, koja nije prijavila nikakve prihode od osnivanja 2017, a na sajtu navodi da se, između ostalog, bavi progresivizmom u svim društvenim sferama i bori protiv ekstremnih ideologija, čak i pojedinaca. Bukvalno „osveženje“ među analitičarima, ne zato što obara znanjem s nogu, nego zato što je lice aktuelno tek poslednjih nedelja, navodni je stručnjak za pitanja Azije Zoran Spasić. Pre tri godine je predstavljen javnosti kao istaknuti analitičar i novo lice Srpske lige iz Novog Sada, iako nije imao nikakve reference za tolike komplimente. Ekspert za nacionalnu bezbednost, a posle ekspert i za Aziju, kako za sebe tvrdi, predvodi Centar za saradnju sa zemljama Azije, s deklarativno velikim ambicijama u toj oblasti, ali potpuno neaktivan. Osnovan pre dve i po godine, Centar nema ni sajt, a na društvenim mrežama, osim Spasićevih televizijskih gostovanja, promoviše se fotografijama pejzaža u Kini. Konačno, iako se ne bavi geostrategijom, medijska senzacija je odnedavno postala Dajana Paunović, bivša voditeljka uglavnom zabavnih emisija na televiziji Pink i Hepi (pre toga učesnica jednog od muzičkih takmičarskih programa), na okruglim stolovima koje je vodila za SNS dobila je druge ideje, a po svemu sudeći i prilike. Sa ovom odnedavnom stručnjakinjom za populacionu politiku i rodnu ravnopravnost, koja do sastanaka sa poglavarima SPC, lokalnim, pokrajinskim i republičkim funkcionerima ima izuzetno veliku prohodnost (i njome se hvali na svojoj Instagram stranici) završila je Srednju školu za negu i lepotu. Prošle godine je osnovala Fondaciju Dajana Paunović, koja organizuje događaje za decu i žene, neretko i na KiM, a na kojima direktorka javno podržava predsednika Srbije i SNS, kao vrsta pokretne kampanje u trajanju. Fondacija prema podacima iz APR-a nema ni zaposlenih, ni imovinu, u prvoj godini imala je 609.000 dinara prihoda od donacija, a ima aktivnu stranicu na Instagramu, sa koje je jasno da je tekuća godina u radu Fondacije daleko plodonosnija. Paunović je ekspresno postala i članica Saveta za rodnu ravnopravnost Beograda, čija je predsednica ministarka Irena Vujović, a potom je osnovala i „političko udruženje“ Inicijativa 21, maja ove godine. „Previše posla imam, ali za mene je rad smisao života i ne mislim ovde da se zaustavim“, kazala je nedavno. Nekima od sve češćih događaja koje organizuje kao potvrdu svojih namera, prisustvuju Goran Rakić, Petar Petković, Bratislav Gašić i Ana Brnabić - s početka teksta veliki kritičar analitičara i premijerka koja često poziva na odgovornost za javno izgovorenu reč. Dragana Pejović