Koja vajda od laganja

Uniformisani ljudi upadaju u punu kuću, zatiču 21 dušu, nejač, dvanaestoro dece, od toga par beba, ostatak žene, najstarija 75 godina, i jedan muškarac, mentalno zaostao. Pod rafalima iz dugih cevi padaju tela, kuća se pali, izgara do temelja. Detalje ovog masakra znamo iz svedočanstva jedinog preživelog, tada devetogodišnjaka, koga je komšinica telom zaštitila od metaka. Ranjen u ruku krvario je, praveći se mrtav na tlu između dve ubijene sestre. Kad su zlikovci otišli, pošao je u pravcu plača dvogodišnje sestrice. Beba je kmečala, preko nje je mrtva pala mama, teška žena, prikleštila je, a on je bio mali, ranjen. Sestru nije spasao, isterao ga je dim. Otkuda mi iznebuha ovako užasna priča? Prihvatio sam posao revizije prevoda, ovog puta mi je preseo, morao sam da čitam istinite priče strave i užasa. Katalog masovnih zločina. Osim ove krvave pripovesti, sa ubijenih 60 ljudi, pročitao sam ih još 28, ne manje potresnih, o krvoprolićima, paljevini, pljački, preklanim starcima, sprdanju sa žrtvama, ponižavanju zarobljenika pre likvidacije, o bunarima punim tela, hladnjačama natovarenim mrtvim ženama, decom, školarcima - dakle više odvratnog folklora nego što mogu da podnesem. Priče o ustaškim zverstvima pamtim kao traume iz detinjstva, kao mali sam ih slušao od Ličana. Međutim, mada bi se po svireposti i po tome što su zločine činile državne jedinice, reklo da su opisane masovne zločine počinile ustaše, vinovnici nisu organi NDH, već organi države Srbije, policija i vojska, i paravojske koje je ona sponzorisala. Ubijeni, proterani, pogorelci, izbeglice, svi su bili građani Srbije, od vas i mene su se razlikovali jedino jer su bili Albanci. Zato su ubijeni 1999. Sve to nisam znao. Načuo sam, istina, trebalo je čak da idem da gledam film Teret, ali kada sam saznao da je tema mučna, hladnjače pune leševa, nisam otišao. Šta se tačno događalo `99. nisam znao, jer nisam želeo da znam. To što nama istina ne prija, ne menja na stvari, istina je istina, postoje presude i međunarodnih i srpskih sudova koje to potvrđuju. Postoje svedočanstva preživelih, ona su, kao i u slučaju ustaških zločina, dovoljna. Država je organizam koji građanima pruža niz usluga, vodi opšte poslove, brine o bezbednosti. Neretko se država okrene protiv onih kojima treba da služi, desi se da se do te mere degeneriše, da ubija sopstvene građane. To je bio slučaj Miloševićeve Srbije, zločinačka država je, ljudi, širila rat, bilo je političkih ubistava, etničkih čišćenja. Ako nam je za utehu, nije imala rasne zakone ni logore pa nije baš ista kao NDH, ali nije mnogo ni različita bila. Naša država je bila kao podivljali pas koji je zaklao gospodara, opaka za svakog, sutra može ubiti bilo koga. Za takve države nema opravdanja. Šta uopšte može da opravda državu čiji organi ubijaju civile i pale kuće? Nema je ni razloga pravdati. Zločinačka Miloševićeva država Srbija i demokratska Srbija od 5. oktobra 2000. nisu ista država. Kada posle jedne toliko kompromitovane države dođe nova, ona ima težak posao, da dijagnostikuje anomalije stare, da zločince izvede pred pravdu. Radi prevencije ponavljanja istih grešaka valja joj osvestiti javnost o nepočinstvima prethodnog režima, pokazujući tako da je svesna zloupotreba koje su joj nadohvat ruke, jer ima monopol na silu, ali da im nikada neće pribeći. Međutim demokratska Srbija je negde pogrešila. Velikom većinom zločinci nisu nađeni i kažnjeni. Dok od Hrvata sasvim logično očekujemo da svojoj deci kažu istinu o Jasenovcu, Srbi od sebe kriju zločine na Kosovu. Te istine nema u udžbenicima, mediji se slabo bave time, filmovi o tome ne stižu na TV, očigledno je da zajedno štitimo mit o Srbima kao žrtvama, nikada krvnicima. Koja vajda od laganja? Još više uznemirava saznanje da postoji čitav jedan segment našeg društva, dosta širok, koji ne samo da o toj istini ne zna, i ne želi znati, nego je i poriče, i tema je tabu, kao da među Srbima postoji zavet ćutanja - svako ko se usudi da tu istinu izgovori javno proglašava se izdajnikom, stavlja se pod ogroman pritisak, preti mu se. LJudi se plaše. Zato to mora obaviti država, to je njen posao.