Bezbedna na svakom koraku

Javni prostor, kao mesto susreta, druženja, razmene ideja i dešavanja, oblikovani su u skladu sa potrebama „aktivnog muškarca“ iako su danas i žene aktivne učesnice u javnom životu. Ovo utiče na činjenicu da se veliki broj žena ne oseća bezbedno u svom gradu, te ograničavaju svoje aktivnosti kako bi smanjile rizik od ugrožavanja svoje bezbednosti. Takvi prostori nisu mesta gde se žene mogu osećati bezbedno, uživati u vožnji bicikla ili dok trče na keju, izaći sa drugaricama uveče i generalno osećati se srećno i spokojno u svom gradu i razvijati svoje veštine i napredovati. Koliko je samo puta svaka devojka, od adolescencije do danas, ispratila drugaricu uveče rečima „pošalji mi poruku ili se javi kad stigneš kući“ kako bismo bile sigurne da je bezbedno stigla. Ili koliko puta je svaka od nas zveckala ključevima u ruci, pravila se da priča preko telefona kada se sama vraćala kući uveče iz restorana ili kafića, ili dala poslednji dinar na taksi kako bi izbegla noćni gradski prevoz. Ovdašnje statistike nam govore da je dom najmanje bezbedno mesto za ženu, a javnim prostorom i nasiljem nad ženama koje se tu odvija manje se bavimo iako je i te kako prisutno. Kada izađu na ulicu, žene se susreću sa različitim oblicima nasilja - od običnog zurenja, gledanja popreko ili sa preteranim interesovanjem, do uhođenja, razbojništva, fizičkog i seksualnog napada. Prvo nacionalno istraživanje koje je agencija UN Women izradila ove godine zajedno sa partnerskom organizacijom Femplatz, a uz podršku Ujedinjenog Kraljevstva, pokazalo je da je čak 9,2 odsto žena u uzorku doživelo pokušaj silovanja ili silovanje. U više od polovine slučajeva kada su žene doživele neki oblik nasilja u javnom prostoru bile su prisutne i druge osobe, ali je u najvećem broju slučajeva (69,9 odsto) izostala reakcija drugih osoba. Čak 71 odsto žena koje su doživele nasilje u javnom prostoru nije prijavilo nasilje policiji. Samo 12 odsto ispitanica je prijavilo nasilje, a od njih svaka druga navodi da ništa nije preduzeto po tom pitanju. S druge strane, tzv. bezbednosne šetnje koje je UN Women organizovao po Srbiji pokazale su da žene imaju različite predloge kako bi trebalo reorganizovati javni prostor kako bi se u njemu osećale bezbedno. Odlučili smo da te njihove ideje primenimo na jedan javni prostor - deo parka kod fontane Ribar na Kalemegdanu, i transformišemo ga u park gde će se sve žene i devojke osećati bezbedno. Ta „rekonstrukcija“ u vidu zvučno-vizuelne imerzivne izložbe obuhvata posebno osvetljenje, zakrivljena ogledala za krivudavi deo staze, osvetljene žbunove, panik taster u slučaju opasnosti, ubacivanje specijalne transparentne klupe, sigurnosne kamere i druge slične elemente koje su žene prepoznale kao nedostajuće a ključne za njihov osećaj bezbednosti u javnom prostoru. Pod nazivom #BEZBEDNASVUDA, ova imerzivna izložba je nastala u okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, koja se svake godine, svuda u svetu, obeležava od 25. novembra (Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama) do 10. decembra (Međunarodni dan ljudskih prava), a u okviru projekta „Sigurnost žena i devojaka u javnom prostoru“, koji sprovodimo zajedno sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost i Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a uz podršku Britanske ambasade u Beogradu. Izložba će trajati od 25. novembra na Kalemegdanu kod fontane Ribar do 10. decembra i tokom svih tih 16 dana će svetleti narandžasto za bolju i vedriju budućnost bez nasilja nad ženama i devojčicama. Nadamo se da je ovo samo početak razgovora i delanja na temu bezbednosti žena u javnom prostoru i mi se nećemo zaustaviti sve dok svaka žena i devojčica ne bude bila bezbedna svuda, odnosno bezbedna na svakom koraku, kako kaže slogan ovog projekta.