Razočaravajuće odgovore Madžara pisao je neinformisani politikant

Najpre, uveravam profesora, da niti sam, kako kaže, „povređen“, niti „ojađen“, već sam više razočaran što od profesora, ni nakon pet rundi, nisam čuo, niti video (niti su čitaoci NIN-a pročitali) ništa pametno, korisno i konstruktivno, osim neprimerenih izliva ozlojeđenosti što sam argumentima i faktima razotkrio netačnost, neobjektivnost i neutemeljenost njegovih stavova o našoj novijoj privrednoj istoriji i aktuelnoj ekonomskoj politici. Razočaran sam što je profesor izneverio sve principe poštene profesionalne i intelektualne rasprave i izabrao „valjanje u blatu“. Izvrtanje mojih reči i zlonamerna podmetanja, čime se profesor obilato koristio u nemoći suočavanja sa podacima i faktima, za mene predstavljaju mnogo veću, kako kaže profesor, „invektivu“ od bilo čega što sam izrekao i što bi moglo uvrediti profesora. Na stranu činjenica da nije hteo ni da pogleda moje citirane radove iz 2007. i 2012, u kojima sam jasno izložio svoje stavove i poglede – kojih se držim sve do današnjih dana – niti je profesor pokušao da opovrgne moju, podacima potkrepljenu, argumentaciju o neodrživosti modela rasta iz dvehiljaditih, o krizi koja je dolazila nezavisno od svetske krize koja je samo ubrzala sunovrat, itd. Štaviše, gurajući samog sebe u još dublji apsurditet, profesor spominje nekakvu moju bliskost sa radikalsko-socijalističkom vlašću (?!), valjda iz devedesetih godina, a svekolika javnost zna da sam bio istaknuti član tadašnjeg SPO-a, pa i visoki funkcioner (šef Gradskog odbora Beograda). Neće valjda biti da sam bio blizak i sa tadašnjom vlašću. Naprotiv, i to zna svako ko se bavi politikom – bio sam na suprotnoj strani i to, štaviše, „na prvoj liniji fronta“. Ova notorna laž, koja i danas ima jasne i javno dostupne evidencijske dokaze, upućuje na diskvalifikaciju svakog nastavka polemike – u bilo kom obliku i bilo kada. No, verujem da ovaj razočaravajući odgovor i nije pisao prof. LJubo Madžar, već neki angažovani (očigledno neupućeni i neinformisani) politikant iz nekog okruženja njegovog o kome, takođe, on ne zna mnogo. I čini se da je za profesora najveća „invektiva“ upravo to što je neko i pomislio i usudio se da postavi pitanje ispravnosti, objektivnosti i utemeljenosti njegovih stavova – i to javno. No, šta ću, to mi je izgleda „profesionalna deformacija“. Kao i devedesetih, dvehiljaditih, tako i sada, kao ekonomista, matematičar i statističar (i bivši političar), neću se libiti da bilo koji autoritet, pa čak i profesora Madžara, podvrgnem testu – faktima i podacima. Ovaj test, na moje razočaranje, profesor nije prošao, a „popravnog“ nema. Što se tiče „testa vremena“, za razliku od profesora, njega se najmanje pribojavam. Dr Miladin Kovačević direktor RZS