Kome se smrklo, a kome je svanulo

Iako se već tradicionalno nalaze na prva dva mesta APR-ove liste Sto naj preduzeća po visini poslovnih prihoda, državni EPS i Gaspromnjeftov NIS zapravo su i ove, kao i prošle godine reper za lice i naličje aktuelne ekonomske krize. Kriza je - pokazuju to podaci iz pomenute liste, ali i rezultati poslovanja dva preduzeća tokom ove godine - prvom preduzeću donela izrazite gubitke, a drugom vanrednu dobit, iako su cene energenata koje proizvode i jedni i drugi beležile rekordni rast. Finansijski bilans NIS-a za prvih devet meseci ove godine pokazuje petostruko veću dobit nego u istom periodu 2021, dok podaci iz liste Sto najboljih koju izrađuje Agencija za privredne registre svedoče da je NIS prethodne godine svoje poslovne prihode uvećao za 67 odsto. Zbog velikog rasta prihoda ova kompanija ne samo da je zauzela drugu poziciju na listi najvećih, nego je istovremeno i među prvih pet kompanija koje su u 2021. prednjačile po profitu. Samo godinu ranije, 2020. NIS je bio na šestom mestu na listi neto gubitnika, sa minusom od oko pet milijardi dinara, da bi u 2021. potpuno preokrenuo situaciju i ostvario neto dobit veću od 23 milijarde dinara, što ga je onda i dovelo među top pet najuspešnijih kompanija. Iako kriza nije donela samo rast cena nafte i drugih derivata, nego i rekordno visoke cene struje i gasa, srpska preduzeća koja se bave proizvodnjom i prometom ovih energenata, EPS i Srbijagas, nisu se zbog ove činjenice okoristila. Naprotiv, loše upravljanje njima, upareno sa državnom politikom kontrole i zamrzavanja cena struje i gasa za krajnje potrošače, dovelo je do situacije obrnute onoj u NIS-u. Mesta koja zauzimaju EPS i NIS se na rang-listi APR-a možda nisu promenila, ali krajnji rezultat jeste, pa je NIS za godinu dana gubitke pretvorio u značajnu dobit, dok je EPS 2020. bio u vrhu liste najprofitabilnijih preduzeća, a lane se našao na listi najvećih gubitaša, sa neto gubitkom od gotovo 15 milijardi dinara. A da stvar bude još gora, već sada je izvesno da će njegov gubitak za ovu godinu biti znatno veći. Bez svake sumnje, odluka države da zamrzavanjem cena struje i gasa vodi borbu protiv rastuće inflacije ide naruku pojedinim privatnim preduzećima, čija poslovna aktivnost nakon pandemijskog udara iz 2020. silovito raste, pa osim što se rast tražnje, povećanje proizvodnje i rast cena njihovih proizvoda na tržištu pozitivno odražava na njihovo poslovanje već u 2021, povoljnije cene inputa kao što su struja ili gas od onih tržišnih čini njihov konačni rezultat još boljim. Možda je i najvidljiviji primer kineska HBIS grupa, vlasnik Železare Smederevo. Zahvaljujući ponovnom pokretanju visoke peći, odnosno rastu tražnje na tržištu čelika i ostvarenoj prodaji i na inostranom i na domaćem tržištu, ovo preduzeće je slično NIS-u potpuno preokrenulo trend iz 2020. HBIS grupa je za samo jednu godinu sa 12. mesta dospela na treću poziciju na listi Sto naj preduzeća. Zbog rasta prihoda za više od dva puta, odnosno ozbiljne razlike između rasta prihoda i rasta rashoda, ovaj proizvođač gvožđa i čelika je umesto gubitka od oko šest milijardi dinara iz 2020. u prošloj godini ostvario dobit i to veću od 23 milijarde dinara, što ga je sa pete pozicije među najvećim gubitašima dovelo na četvrto mesto među profiterima. Još jedna kineska kompanija, Ziđin Koper, vlasnik RTB Bor, značajno je napredovala na listi najvećih APR-a. Ziđin je uspeo da sa 11. mesta dospe na četvrto, pošto je zahvaljujući većoj proizvodnji i prodaji rude povećao poslovne prihode za 3,5 puta u odnosu na 2020, a neto dobit za 2,8 puta. I dok su pomenuta preduzeća dominirala na listi 100 najvećih po poslovnim prihodima, kada se pogleda spisak prvih pet po ostvarenoj neto dobiti, razlike gotovo da i nema. Prvu poziciju, umesto EPS-a čiji rashodi su bili veći od prihoda pa ga na ovoj listi i nema, zauzima još jedna kompanija u sastavu kineskog Ziđina. Reč je o kompaniji Ziđin Majning koja je uspela da za godinu dana poveća svoju dobit za 13 puta, a svoje poslovne prihode čak 37 puta. Ovoliki napredak posledica je promene delatnosti ovog preduzeća tokom 2020. i otpočinjanja proizvodnje koncentrata bakra, što je Ziđin Majningu donelo enorman rast prihoda, pošto se prethodno bavio uglavnom bušenjem i ispitivanjem. MK grupa je na drugu poziciju najprofitabilnijih preduzeća došla zahvaljujući rastu finansijskih prihoda, a ne poslovnih, pošto se radi o holding kompaniji koja pod svojim okriljem ima različita zavisna i povezana preduzeća pa ostvaruje prihode po različitim osnovama, od dividendi do prihoda od prodaje udela u tim povezanim pravnim licima. Preostala tri sa liste prvih pet najprofitabilnijih manje-više su isto društvo sa prethodnog spiska, dakle Ziđin Koper, HBIS grupa i naftni gigant NIS. I za sve njih, pravilo je isto, njihov rezultat posledica je znatno većeg rasta prihoda od rashoda. Iz finansijskih izveštaja pomenutih preduzeća, kao i iz njihovih godišnjih izveštaja o poslovanju vidi se da su i njihovi rashodi, pa i oni za nabavku energenata porasli, ali ne brzinom kojom su im rasli prihodi. Primera radi, kompanija Ziđin Koper zabeležila je u prethodnoj godini rast prihoda veći od 70 odsto u poređenju sa 2020, dok su im rashodi istovremeno porasli za oko 40 odsto. Za ovu činjenicu imaju zahvaliti, između ostalog, i državi koja im je odlukom da cene glavnih energenata zadrži na pretkriznom nivou ne bi li na taj način ublažila posledice visoke inflacije pomogla da u prethodnoj godini vanredno profitiraju i povećaju svoju dobit i po nekoliko puta, naravno, nauštrb državnih sistema, poput EPS-a ili Srbijagasa. Takva politika na koju je i u intervjuu NIN-u ukazao Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Srbije, ugrožava ne samo poslovanje, primera radi, Srbijagasa, državnog preduzeća zaduženog za distribuciju gasa, nego dovodi i građane u poziciju da u budućnosti vraćaju kredite koje Srbijagas uzima, a država garantuje za njihovo vraćanje. Istovremeno, vlasnici preduzeća čiju cenu gasa na ovaj način subvencionišu svi poreski obveznici ostvaruju značajne profite, te nemaju nikakvu potrebu za povoljnijim cenama energenata. „Ili će finalna cena koju plaćaju potrošači da prati cenu sirovine ili će se račun ispostaviti svim građanima Srbije, uključujući i one koji gas ne koriste, što je sada slučaj. Pritom, zbog ovakve pogrešne politike neka preduzeća ostvaruju velike profite na račun građana Srbije koji im subvencionišu stvarne troškove gasa. Na primer, HBIS grupa (bivša Železara Smederevo) u 2021. je ostvarila profit od čak 200 miliona evra. Ne vidim razlog zašto ovo preduzeće, a takvih ima mnogo, ne bi samostalno plaćalo svoje troškove gasa, jer bi i tada ostalo veoma profitabilno. Priča da bi poskupljenje gasa ugrozilo konkurentnost domaće privrede jednostavno ne stoji. U Evropi je cena gasa za privredu skočila u prethodnih godinu dana preko dva puta, a za domaćinstva oko 80 odsto. To znači da je za preduzeća u Srbiji gas trenutno upola jeftiniji od konkurencije. Trošak gasa je ekonomski opravdano subvencionisati samo u retkim pojedinačnim slučajevima, kod preduzeća u energetski intenzivnim delatnostima koja proizvode za domaće tržište, a nikako svima“, kazao je tom prilikom Petrović. Jasno je da preduzeća koja prednjače na APR-ovoj listi najprofitabilnijih ne pripadaju kategoriji onih kojima je potrebna državna pomoć u vidu povlašćenih, odnosno netržišnih cena gasa ili struje, jer niti imaju problema u poslovanju, niti je njihova cenovna konkurentnost ugrožena, niti pak proizvode isključivo za domaće tržište. Naprotiv, iz njihovih finansijskih bilansa jasno je da dominantno prihoduju od izvoza. Pomenuti Ziđin Koper je svoj izvoz udvostručio tokom 2021, pa je tri četvrtine poslovnih prihoda ostvario upravo na inostranom tržištu, zahvaljujući upravo činjenici da je svojim proizvodima konkurentniji od proizvođača koji se ne mogu pohvaliti povlašćenim cenama energenata u svojoj proizvodnji. Petrica Đaković