Mladomir Puriša Đorđević

Bilo je pravo zadovoljstvo poznavati barem i nakratko Purišu Đorđevića (1924-2022). „Je l’ ti znaš nekoga ko se zove Mladomir, a zovu ga Puriša“, pitao me je jednom na konferenciji za novinare, što je u nekadašnjem Domu sindikata izazvalo salve smeha u publici. NJegov vedar duh očito je učinio da doživi duboku starost i da se u njoj oseća i dalje ornim za rad. Tek nedavno, Puriša Đorđević je u 99. godini završio snimanje igranog filma Usta puna zemlje, približivši se tako Portugalcu Manoelu de Oliveiri, koji je poslednji film snimio u 104. I za obojicu smo navijali da nastave što duže, no životni ciklus došao je do svog kraja. Mladomir Puriša Đorđević imao je jednu od najbogatijih filmografija, koja se proteže od kraja četrdesetih godina, pa u budućnost, jer nas premijera tog njegovog poslednjeg uratka tek očekuje. Nakon Drugog svetskog rata, koji je dugo ostao tako živ u njegovom sećanju, što je Milan Špiček i ovekovečio u dokumentarcu o njemu Lepo vreme za mlad grašak, Puriša započinje karijeru u Politici, a odmah zatim i u Filmskim novostima, gde stupa u kontakt s filmom. Da su ga pokretne slike istog trenutka zarazile, o čemu je kasnije rado pričao, svedoči podatak da će tokom narednih decenija potpisati više od 70 naslova (imdb stranica broji 75, no primetan je izostanak nekih novijih naslova, poput filma Gospodin od prošle godine, na primer), što dokumentarnih, što eksperimentalnih, što naravno igranih, koji su urezani duboko u istoriju srpske kinematografije. I da je snimio samo Jutro, Podne, San tokom šezdesetih godina, bilo bi dovoljno da se upiše kao jedan od najznačajnijih stvaralaca, ali njegovu kinematografiju čine i Cross Country i Pavle Pavlović i Devojka i Biciklisti... koji, svi do jednog, govore o njegovom značaju za film i van granica naše zemlje. Govore o hrabrosti i potrebi da se bude drugačiji. O smelosti da se izađe iz zone komfora i upusti u formalni eksperiment s narativom i slikom. Govore o tom osobenom liku i delu, koji se oslikava i u njegovim romanima među kojima neki, poput LJubavne priče, danas nalaze put do sasvim nove publike. I zato bi najtačnija vest o smrti Puriše Đorđevića bila – otišao je naš najmlađi stvaralac i sugrađanin.