Vikend kurs o etici i integritetu u privatizovanoj državi

Kao javni uposlenik, prošle nedelje sam na svojoj elektronskoj adresi dobio uputstvo kako da se priključim slušanju onlajn predavanja i polaganju testova na kursu Etika i integritet u organizaciji Agencije za sprečavanje korupcije. Nakon uspešno položenog kursa, obećan mi je certifikat. E-uprava nas obaveštava: „U ovom trenutku na Portalu možete pohađati obuku Etika i integritet u javnom sektoru.“ Cilj obuke je „da na jednostavan, efikasan i ekonomičan način omogući polaznicima da prošire postojeća i usvoje nova znanja i informacije“ i da nam omogući „usvajanje znanja o etičkim principima, bolje razumevanje propisa i jednoobrazno shvatanje šta je prihvatljivo ponašanje u javnom sektoru.“ Kurs bi trebalo da ojača naše „sposobnosti i veštine za reagovanje u rizičnim situacijama.“ Obuka je namenjena „zaposlenima u državnim organima i organizacijama, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i javnim preduzećima, odnosno svim zaposlenima u javnom sektoru Republike Srbije.“ Razloga za ovaj kurs izgleda ima. Ponuđači kursa u startu ne veruju u etiku i integritet onih kojima kurs nude. U tekstu poziva koji mi je pristigao na elektronsku adresu piše: „Obuka je koncipirana tako da se prvo upoznajete sa sadržajem lekcije, a onda radite odgovarajući test. To znači da prvo treba da pređete gradivo prve lekcije, pa da odradite test br. 1, onda da pređete gradivo lekcije br. 2, pa da odradite test br. 2 i tako redom. Nije moguće da testove polažete pre nego što lekcije ne odslušate. U lekcijama ima i delova gde se traži Vaše angažovanje u smislu davanja odgovora na određena pitanja i ukoliko ih ne date, ne možete nastaviti dalje, odnosno preći na sledeću stranicu.“ Rečju, nema varanja, kurs mora da se odsluša, a ne na preskok da se popunjavaju testovi. Da se vratimo na početak. U najavi ove obuke piše da možemo pohađati kurs Etika i integritet. Mene niko ništa nije pitao. Samo sam dobio mejl sa uputstvima kako da se ulogujem, uz zahvalnicu što sam se prijavio za ovaj kurs. Nisam se prijavio. Zašto bih? Posle više od dvadeset godina rada u prosveti sada treba da naučim nešto o etici i integritetu? Šta sam onda radio do sada? Bio sam neetičan i bez integriteta? U međuvremenu, raspao nam se energetski sistem zbog korupcije i nestručnog upravljanja. Sasvim etički, krivci ovog kolapsa su bez posledica, a troškove plaćaju građani u milijardama evra. Predsednik etički pravda najveću plantažu marihuane u Evropi, a policajci koji su je otkrili su bili uhapšeni i propitivani. I dalje su pod merama. Jedan u nizu sa sumnjivim diplomama, bivši ministar vojske i policije, novopostavljeni direktor BIA, koji je na dotičnoj plantaži svojevremeno okopavao paradajz, pravdao je 200.000 evra na „majke mi“ od tetke iz Kanade. Uzbunjivač iz Krušika, Aleksandar Obradović, koji je u oružarskoj industriji otkrio multimilionsku korupciju, bio je uhapšen. Trenutno se, sasvim etički, protiv njega vodi istraga za navodno odavanje službene tajne. Pitam se da li bi gospođa na funkciji republičkog javnog tužioca imala neke koristi od ovog kursa. Za Savamalu je jedino okrivljen policijski dispečer koji je priznao da nije prosledio poziv u pomoć policiji zato što su mu ljudi iz vrha policije, etički, obećali legalizaciju nelegalnih stambenih objekata. I to je priznao, opet etički, nakon što su odbili da mu legalizuju drugi objekat. Za pad helikoptera i masovnu pogibiju je optužen navodno pijani pilot koji je do tada bio dika vojske. DRI godinama ustanovljuje da lokalni organi vlasti nenamenski troše milijarde evra. Milijarde evra iskliznu na tenderima i plaćanjima na ime kazni i penala, a u budžetu imamo stavku tekuće budžetske rezerve koje su se u poslednjih nekoliko godina uvećale nekoliko puta i koje mogu da se koriste po nahođenju pod oznakom strogo poverljivo. Ne znamo cenu spomenika Stefanu Nemanji – javni novac je, sasvim etički, državna tajna do sledeće godine. Da li će nakon polaganja ovog kursa, radnici državnog preduzeća Krušik ustati u odbranu svog kolege Aleksandra Obradovića? Da li će se nakon položenog kursa radnici državnog preduzeća Namenska „Milan Blagojević“ Lučani pokajati što su, naočigled unesrećene porodice, ispred suda aplaudirali bivšem direktoru preduzeća koji je bio jedan od krivaca za pogibiju nekoliko radnika? Ili će se pokajati oni opštinski radnici koji su aplaudirali seksualnom predatoru iz Brusa ili piromanu iz Grocke? Da li će iz etičkih razloga porodica zavijena u crno dobiti od policije nestalih dva minuta snimka sa rampe u Doljevcu? Da li će se posle odslušanog kursa nadležna ministarstva i službe bolje ophoditi prema marginalizovanim društvenim grupama i ljudima sa posebnim potrebama? Da li će, u etičkom nadahnuću, nadležna ministarstva i službe omogućiti prestanak lečenja dece SMS porukama i pomoći siromašnima ili ćemo i dalje, sa radošću, prihvatati neselektivno deljenje novca koji će naša (ne njihova) deca vraćati sa prispelom kamatom? Da li će kurs pomoći javnim službenicima da vaspitaju svoju decu u duhu poštovanja starijih, učitelja, nastavnika i profesora? Da li će posle odslušanog kursa nadležna ministarstva i službe braniti prava radnika koji rade u pelenama i zabraniti zapošljavanje radnika u Srbiji po kineskim zakonima? Da li će, nakon etičkog prosvetljenja, nadležni organi sprečiti rušenje čitave planine radi iskopavanja rude i kulturno-istorijskog spomenika na Savi radi vizuelne ekstaze stanovnika privatnog grada? Etika i integritet su razvojno dostignuće – proizvod kućnog vaspitanja, užeg i šireg okruženja, odrastanja i javnog sistema obrazovanja i vaspitanja. Ovaj dugotrajan proces zahteva ljubav, upornost i posvećenost i ključna je uloga javnog obrazovanja i vaspitanja jer su, u krajnjoj instanci, naše kućno vaspitanje i uže i šire okruženje velikim delom determinisani sistemom obrazovanja koji bi, na prvom mestu, trebalo da odgovori na pitanje kakve ljude želimo da formiramo. U društvima u kojima se etika i integritet ne shvataju kao razvojni proces, već im se daje značaj na nivou vikend onlajn kursa, sistem obrazovanja i vaspitanja ne posmatra čoveka kao cilj, već kao sredstvo za postizanje nekog cilja. Takvi sistemi od malih nogu uče decu da se dominantna mišljenja i autoriteti ne smeju dovoditi u pitanje, dok se vaspitne metode pretežno oslanjaju na strah. Naravno, uplašeni čovek nije slobodan, ne stremi novom znanju i vremenom ostaje bez poriva radoznalosti i skepticizma. Proizvod je podanik, koji izvršava naređenja i ne postavlja pitanja. Takav čovek je osnovno sredstvo za konsolidaciju monolitnog društva čiji je vrhunac homogenizacije oličen u vođi, neupitnom autoritetu koji određuje volju naroda, kolektivnog entiteta u kojem nema mesta individualizmu. U takvim društvima, opsena je nadređena istini, poslušnost skepsi, korupcija moralu, netrpeljivost razumevanju i neprihvatanje toleranciji. Nacionalnim zanosom, uzletelom na vihoru propagande, upravljaju sile fatalizma i velikih tema poput istorijskih nepravdi, dolaska novog doba, predodređenosti i ključne uloge vođe u ispravljanju istorijskih nepravdi i postizanju konačnog nacionalnog rešenja itd. Velike teme su, u završnici, pokriće za privatizaciju države. U privatizovanoj državi, korupcija, podaništvo i nekompetentnost istiskuju kvalitet koji ostaje na marginama društva i većinski svoju afirmaciju traži van granica zemlje. Ishod je da privatizovana država dugoročno teži materijalnom i duhovnom siromaštvu. Etika i integritet nam govore o načinu na koji se odnosimo prema sebi i drugima. Ukoliko se sistem vrednosti raspao, tu nikakvi kursevi ne mogu pomoći, posebno ne ljudima u zrelom dobu. Mada to nije ni cilj. Ciljevi su status kvo, forma i nečija zarada. Svojim pristankom podupiremo status kvo i dajemo formu, a čija je zarada mogu da pretpostavim. Autor je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu