Дмитриј Виленски, један од оснивача уметничког колектива Шта чинити из Санкт Петербурга |
Из Русије је због мобилизације побегло 700.000 младих
Степен репресивне контроле над друштвом веома је висок, и не знамо колико људи не подржава рат. Али не може се порећи масовна подршка, макар и пасивна. Државна пропаганда је била веома делотворна и навела је људе да поверују да Русија мора да се брани од НАТО. Већ је јасно, међутим, да ће катастрофалне последице овог рата трпети неколико генерација и у Русији и у Украјини, баш као што се збило у бившој Југославији
Прошло је равно 160 година од када се Николај Чернишевски питао Шта чинити? Тај је роман инспирисао Лењина и Кропоткина, Розу Луксембург и Ему Голдман, па нема сумње да је друштвену ролу одиграо часно. Но упркос труду Чернишевског и наследника човек и данас вапи „шта чинити?“, можда и очајније него средином 19. века, па се 2003. група уметника и критичара, филозофа и писаца, окупила под тим знаком питања у Санкт Петербургу. Двадесет година касније колектив „Что делат“ се још пита свим оруђима окупљених, и текстом, и фотографијом, и филмом, и инсталацијама, и перформансима. У томе је довољно занимљив да фрагменте потраге изложи и остави на престижним локацијама попут Музеја модерне уметности у Њујорку, Третјаковске галерије у Москви, Центра Помпиду у Паризу, Музеја краљице Софије у Мадриду. Један од оснивача те уметничке дружине Дмитриј Виленски недавно је у Београду био гост удружења Крокодил, а поводом годишњице руске инвазије на Украјину говори за НИН. Виленски је рођен 1964. у Санкт Петербургу, и тренутно је, као и многи уметници из Русије, изгнаник. Живи и ради на релацији Берлин-Хамбург
|
Да бисте видели овај текст морате бити активни члан и пријављени на систем. |
Претплатом на електронско издање НИН-а имате могућност да пратите све наше текстове на сајту.
Куповином електронске претплате обезбеђујете корисничко име и лозинку којим се пријављујете на сајт, након
чега Вам сав садржај постаје доступан.
Цена претплaте:
За кориснике из иностранства:
- једномесечна електронска претплата на НИН износи 6 €
- тромесечна електронска претплата на НИН износи 15 €
- шестомесечна електронска претплата на НИН износи 18 €
- годишња претплата износи 30 €
За кориснике из Србије:
- једномесечна електронска претплата на НИН износи 700 дин
- тромесечна електронска претплата на НИН износи 1750 дин
- шестомесечна електронска претплата на НИН износи 2100 дин
- годишња претплата износи 3500 дин
Начин плаћања претплате:
Платним картицама:
Плаћање за све кориснике који уплате врше платним картицама - "online ". (Упутство за уплату)
Плаћање путем налога:
За кориснике из иностранства могуће је извршити уплату на девизни рачун: 160-0053800025075-48. (Упутство за уплату). Податке за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) као и потврду уплате послати на мејл: nalozi@ringier.rs
За кориснике из Србије могуће је извршити уплату путем налога за пренос у банци или пошти (Упутство за уплату). Потврду уплате са подацима за отварање корисничког налога (име, презиме и е-мејл корисника) послати на мејл: nalozi@ringier.rs
Правна лица:
Уколико се плаћање врши преко рачуна потребно је послати налог за издавање предрачуна са генералијама правног лица (назив, адреса, контакт телефон, ПИБ, МБ) на мејл: nalozi@ringier.rs, уз достављање и е-мејла корисника.
|
Уколико сте нов корисник и први пут купујете електронску претплату кликните овде.
|
Уколико желите да продужите претплату кликните овде.
|
|
|
Контакт особа (претплата за штампано издање):
Микаило Бодирога (nin.pretplata@ringier.rs)
Цетињска 1
11000 Београд |
Контакт особа (електронска продаја и приступ систему):
Снежана Недић (snezana.nedic@ringier.rs) |
|
Приступ за чланове |
 |
|
 |
Мисли |
 |

Синиша Мали
министар финансија
Седам сати и тридесет минута је. Неко ми је покварио недељно јутро с децом и породицом, али, на крају, није лоше што смо дошли да обиђемо радове на изградњи велелепне железничке станице Прокоп. И он је задовољан, ваљда неће да ме малтретира следећег викенда.
Прочитајте све мисли |
 |
|