Прошло је равно 160 година од када се Николај Чернишевски питао Шта чинити? Тај је роман инспирисао Лењина и Кропоткина, Розу Луксембург и Ему Голдман, па нема сумње да је друштвену ролу одиграо часно. Но упркос труду Чернишевског и наследника човек и данас вапи „шта чинити?“, можда и очајније него средином 19. века, па се 2003. група уметника и критичара, филозофа и писаца, окупила под тим знаком питања у Санкт Петербургу. Двадесет година касније колектив „Что делат“ се још пита свим оруђима окупљених, и текстом, и фотографијом, и филмом, и инсталацијама, и перформансима. У томе је довољно занимљив да фрагменте потраге изложи и остави на престижним локацијама попут Музеја модерне уметности у Њујорку, Третјаковске галерије у Москви, Центра Помпиду у Паризу, Музеја краљице Софије у Мадриду. Један од оснивача те уметничке дружине Дмитриј Виленски недавно је у Београду био гост удружења Крокодил, а поводом годишњице руске инвазије на Украјину говори за НИН. Виленски је рођен 1964. у Санкт Петербургу, и тренутно је, као и многи уметници из Русије, изгнаник. Живи и ради на релацији Берлин-Хамбург