НИН online

Уводник

Србија и „румунски сценарио“

Да ли је ико спреман да подржи тужитељке које не одустају од борбе са корупцијом? Или ће сви да ћуте као Загорка Доловац? Ако је истина да сваки народ заслужује власт какву има, можда ни ми нисмо заслужили неку нашу Лауру Ковеши

Оно што у понедељак увече нису сазнали од свог председника, грађани Србије сазнали су од Ђозепа Бореља. Формално, Александар Вучић је рекао истину да се у Бриселу уопште није ни разговарало о „европском предлогу за КиМ“. Само је, ако Борељ не лаже, на том састанку констатовано да су се Вучић и Аљбин Курти „сложили да даљи разговори о предлогу ЕУ – нису ни потребни“. Што ће рећи да су га прихватили и да ће од сада да раде само на његовој примени. О будућим корацима на том путу разговараће у другој половини марта у Северној Македонији. Да неће можда у Куманову? Мада би можда било и логично да се баш тамо састану, с обзиром на то да у предлогу, који је објављен на званичном сајту ЕУ, пише да су се „уговорне стране“ договориле да ће „развијати нормалне, добросуседске односе“, да се „Србија неће противити чланству Косова у било којој међународној организацији“, да „ниједна страна неће блокирати, нити охрабривати друге да блокирају напредак друге стране на путу ка ЕУ“. Пише још много тога, али то од понедељка увече више није тајна.
Нема сумње да ће у дубоко подељеном српском друштву овакав исход присталице Вучића покушати да представе као величанствену победу, јер нигде се не помиње да ће Србија морати да призна Косово, а и Срби са севера ће можда коначно добити ЗСО, док ће за противнике то бити доказ капитулације и издаје националних интереса. Тешко да би ико са једне или друге стране променио мишљење и да је у понедељак од Вучића сазнао пуну истину. Зашто је, онда, неке ствари намерно прећутао? Да купи време? Да припреми терен? Или још вага, па се можда на крају и предомисли, јер, ето, ипак, ништа није потписао? Враг ће га знати. Али, свакако ћемо брзо сазнати. Ако не од Вучића, онда од Бореља, Лајчака, Ескобара…
Ових дана, међутим, сазнали смо још понешто што је власт дуго успевала да сакрије. Таман кад је јавност помислила да је неко коначно решио да се обрачуна са криминалом и корупцијом у врховима власти, уследио је хладан туш. Уместо да буду јавно похваљене, Бојана Савовић и Јасмина Пауновић, заменице јавног тужиоца из Одељења за борбу против корупције Вишег јавног тужилаштва, пребачене су, на захтев њиховог претпостављеног, вишег јавног тужиоца Ненада Стефановића, у Одељење за општи криминал. И ни по јада да се то није десило само дан након што је, на основу њихове истраге, ухапшено шест лица за која се сумња да су ЕПС оштетили за 7,5 милиона долара.
Има, опет и у том случају, неке „небеске правде“. Јер, ако је одбачена кривична пријава против Милорада Грчића, који је нестручним управљањем ЕПС-у нанео штету већу од милијарду и по евра, има ли смисла хапсити људе за 200 пута мању штету? Или је неко у тужилаштву буквално схватио речи посланика СНС-а Угљеше Мрдића да је „управо власт предвођена Вучићем направила најбоље резултате у области криминала и корупције“? Па, зар није?
НИН је пре шест година био мета напада присталица СНС-а због насловне стране „За Србију је најбољи румунски сценарио“. Нисмо, наравно, мислили на исте ствари, а они не читају, већ само реагују. Са ове временске дистанце, жал за тим је још већа, јер Румунија је од почетка 2012. до краја прошле године БДП повећала за 47,7 а Србија за 28 одсто. И ко је онда прави, а ко крезуби економски тигар у региону? Ни поређење са бившима му, додуше, не иде у прилог. На страну што тврди да је за његовог вакта Србија највише економски напредовала у својој историји. Па, могао је неко да му израчуна да је од 2001. до почетка 2012, када су СНС и СПС и дошли на власт, БДП повећан 66,6 одсто. Јес` ђаволски, али је већи од 28 одсто.
Коначно, да ли би ико коме је стало до правне државе имао нешто против „румунског сценарија“, да због смена тужитељки и ми реагујемо као комшије у фебруару 2017. Тада су стотине хиљада грађана изашле на најмасовније протесте од свргавања Чаушескуа због намере Владе да смени тужитељку Лауру Ковеши, која је због корупције у затвор послала десетине високих функционера, 14 актуелних или бивших министара, 53 посланика… Да ли је ико у Србији спреман да подржи Бојану Савовић, Јасмину Пауновић и још неке њихове колеге које су спремне да наставе борбу са корупцијом? Или ће сви да ћуте као Загорка Доловац, републичка јавна тужитељка? Ако је истина да сваки народ заслужује власт какву има, можда смо и ми заслужили Загорку Доловац, а не неку нашу Лауру Ковеши. И ту је кључна разлика између српског и румунског сценарија.

Милан Ћулибрк

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар