Kinesko igranje na žici

Koliko će daleko Kina otići u podršci Rusiji jedno je od najvažnijih pitanja rata u Ukrajini. Američki državni sekretar Entoni Blinken 20. februara je upozorio da bi Kina uskoro Moskvi mogla da pošalje naoružanje. Ali je onda 24. februara - na godišnjicu početka ruske invazije - Kina objavila plan za političko rešenje ovog konflikta, u kome se, indikativno, ne pominje „partnerstvo bez granica“ s Rusijom. Cilj Kine bio je da se predstavi kao neutralni posrednik. Ali u realnosti, stanje kineskih odnosa s Rusijom je nepromenjeno, uprkos tome što u proteklih godinu dana to partnerstvo kineske diplomate sve češće baca u očaj. NJihov posao je da nastave s održavanjem delikatne ravnoteže, što je zadatak koji je sve teže izvesti s obzirom na to da ruski predsednik Vladimir Putin nastavlja da se poigrava nuklearnom pretnjom i koristi bezobzirnu retoriku. Dok Putin na najbrutalniji mogući način demonstrira primenu zakona džungle, Kina mora da vodi računa o tome da se ne uplete previše u konflikt. Uostalom, Rusija ovaj rat očigledno gubi, a Kina gaji velike nade u obnavljanje veza s vodećim evropskim ekonomijama. Ali Putinu je, naravno, stalo da pošalje poruku kako mu Kina čuva leđa. To je razlog zašto je nedavno prostro crveni tepih za kineskog ministra spoljnih poslova Vang Jija i nagovestio da će mu u posetu stići i kineski lider Si Đinping (što nije zvanično potvrđeno). Takav razvoj događaja dopušta mu da ambivalentno držanje Kine predstavi kao njenu faktičku podršku invaziji. Dok bi troškovi kineskog svrstavanja uz Rusiju lako mogli da prevagnu u odnosu na benefite, mora se imati na umu da kineski razlozi za održavanje dobrih veza s Kremljom sežu dalje od rata u Ukrajini. Za početak, dve zemlje dele granicu dugu 4.300 kilometara - što je rastojanje približno širini na kojoj se prostire Evropa - a da se sve do početka ovog veka nije tačno znalo kojom linijom ta granica ide, nakon što su generacije i generacije pregovarača održale oko 2.000 sastanaka posvećenih toj temi. Pa opet, avet kinesko-ruskog razdora iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka sve do danas lebdi nad obema stranama, i malo je verovatno da će se to u dogledno vreme promeniti. Fokusirana na Sjednjinene Države i njene saveznike u istočnoj Aziji i indo-pacifičkom području, Kina jednostavno sebi ne može da dopusti zveckanje sabljama ili napetost na drugim delovima svojih granica. Osim toga, za razliku od kolektivnog Zapada, kineska spoljna politika oduvek se rukovodila interesima, a ne vrednostima. Čak i kada je Rusija u pitanju, ono što Kinu s njom spaja jeste zajednički resantiman prema američkoj hegemoniji. Produbljujući bilateralnu saradnju u poslednjih nekoliko godina Kina i Rusija su bile u stanju da dostignu status velikih sila sposobnih da predstavljaju kontratežu Americi. Putinova avantura u Ukrajini je, međutim, primorala Sija i novi saziv Politbiroa KP Kine da se nose s novom vrstom ekonomskih, finansijskih i političkih rizika. Kako kineski odnosi sa SAD poslednjih godina postaju sve gori, kineski lideri žele da izbegnu narušavanje odnosa i s Evropskom unijom, koja je jedan od najvećih trgovinskih partnera Kine. To je razlog zbog koga Si i kineske diplomate vode računa da ne prihvate sve ono što zagovara Kremlj. Izolacija od „kolektivnog Zapada“ za Kinu nije atraktivna opcija, tim pre što se nada robusnom ekonomskom oporavku nakon višegodišnje primene politike „nultog kovida“. U pokušaju da diplomatske i trgovinske kanale sačuva otvorenim, glavna taktika Kine je da evropske zemlje uveri kako će svoje veze s Moskvom iskoristiti da Putina odvrati od raspoređivanja nuklearnog naoružanja. Istovremeno, Kina ulaže dodatne napore da ojača veze s globalnim Jugom, gde mnoge zemlje na rat u Ukrajini ne gledaju kao na moralno pitanje kao što je to slučaj na Zapadu. Naglasak koji se u pomenutom kineskom dokumentu stavlja na bezbednost snabdevanja energentima i hranom verovatno je naišao na razumevanje zemalja u razvoju koje trpe zbog negativnih efekata rata na njihove privrede. Većina zemalja koje ne pripadaju Zapadu traga za načinima da svoj postpandemijski oporavak podstaknu oživljavanjem trgovine i investicija, budući da ne mogu da se oslanjaju na trenutni bum kroz koji prolazi industrija naoružanja. Ako Kina oseti da sve veće postaje njeno neslaganje s kompletnim Zapadom, a ne samo s Amerikancima, trebalo bi da izbegne dalje primicanje Rusiji. Ali moguće je da mudrost neće prevladati. Rat u Ukrajini nastavlja da testira sposobnost Kine da se kreće minskim poljem suprotstavljenih interesa i naglo promenljivih sentimenata. Ovo bi mogla biti jedna od njenih poslednjih prilika da stekne globalno priznanje i pohvale za to što je pomogla rešavanju jedne velike međunarodne krize. Ali da bi se to desilo Si će morati da bude eksplicitan po pitanju ograničenja svog „bezgraničnog“ prijateljstva s Putinom. Ju Đije viši istraživač Azijsko-pacifičkog programa pri Čatam hausu © Project Syndicate, 2023.