„Kralj Bibi“ opet na mukama

Na početku svog šestog mandatu na mestu premijera, dobijenog ubedljivom pobedom, Benjamin Netanijahu suočava se sa protestima koji prete da uđu u istoriju kao najveći ikada organizovani. Najavljena reforma pravosuđa pretvorila se u borbu za demokratiju, kako tvrde premijerovi protivnici i na ulice izvela 300.000 ljudi u Tel Avivu, još 50. 000 u Haifi i ukupno oko pola miliona širom zemlje. Među nezadovoljnima su i prvi ljudi policije, čak su vojni rezervisti počeli da odbijaju obuku, između ostalih i rezervni piloti. Vlada reformu predstavlja kao uspostavljanje ravnoteže, za koju je neophodno da sudovi dobiju manje moći nego sada, ali iza toga se, smatraju demonstranti, krije namera da se sve stavi pod kontrolu i uvodi diktatura u kojoj će vlast kontrolisati i sudove. Opozicioni lider levog centra Jair Lapid, koji je zapravo izazvao Netanijahuov pad, da bi potom izgubio od njega na izborima, izjavio je da ova vlada vodi zemlju u propast. „Zapljusnuo nas je talas terorizma, ekonomija se raspada, novac nestaje iz zemlje. Iran je upravo potpisao sporazum sa Saudijskom Arabijom. Ali ova vlada brine samo o tome kako da uništi izraelsku demokratiju.“ Nešto slično izjavio je i nekadašnji ministar policije Moše Karadi, koji se pojavio na protestima. „Izrael se susreće sa opasnošću sa kakvom se nije susreo od Rata za nezavisnost 1948, dok aktuelni ministar unutrašnjih poslova Itamar Ben Gvir pokušava da pretvori policiju u privatnu vojsku koja će poslužiti njegovim političkim ciljevima.“ Ben Gvir pripada konzervativnom krilu vladajuće koalicije i već je najavio da želi da proširi jevrejska naselja na okupiranim teritorijama i izmesti palestinske stanovnike. Ta bitka, koja se vodi od nastanka države i koja je do sada nebrojeno puta izazivala nove sukobe, deli i izraelsko društvo. Između ostalog taj bi se plan lakše realizovao ukoliko bi sudovi bili stavljeni pod kontrolu i to je još jedan potez koji izaziva nezadovoljstvo i proteste. Odluke bi donosila prosta većina koja bi stavila i Vrhovni sud pod svoje, ograničila mu slobodu i mogla lako da poništava presude. Posebno ukoliko bi ugrožavale izvršnu vlast. Ono što je Netanijahu nazvao uspostavljanjem ravnoteže između grana vlasti, više liči na reviziju, kako je ove namere nazvao i Isak Hercog, predsednik. On je pozvao premijera da odustane od predviđene reforme i da počne da traži novo rešenje, neko koje neće izazivati tolike podele. A izraelsko društvo već je uveliko podeljeno, Netanijahu je čovek koji je pokazao da može da zaštiti zemlju, da ima snage za borbu, da se ne obazire mnogo kada je reč o Palestincima, Iranu ili bilo kom neprijatelju. Istovremeno njegov Likud je konzervativan i to je pravac koji mnogima smeta, poslednji potez kojim je trebalo da se u taj okvir stavi i sudstvo razljutilo je sve one koji ne žele teokratsko društvo, za kakvo optužuju vladajuću stranku, ne žele pravac kojim ih vode u kontrolu i oduzimanje slobode. Strah da bi društvo moglo da krene u tom pravcu i izveo je toliko ljudi na ulice. U trenutku kada se bes sliva na ulice premijer se nosi i sa suđenjem za korupciju, ali ga to ne sprečava da vodi svoju politiku, kao što ga nije sprečilo ni da dobije izbore. Hoće li ovoga puta, uprkos svim svojim veštinama i iskustvu, uspeti da pobedi one koji su ga pre koji mesec izabrali, zavisiće umnogome od toga koliko je spreman da odustane od svojih planova. U igri više nije stranačka borba. Nezadovoljstvo rezervista, sve više glasova koji pozivaju na povlačenje plana i sve veći broj ljudi na ulici, nešto su više od onoga sa čim se do sada suočavalo izraelsko društvo. Ivana Janković