Како је и председнику пао стандард
Пре пет година Вучић је без проблема могао Вучићевићу да плати новчану казну за увреду и да му остане 48.000 динара. Данас би му за то, иако му је плата повећана за 55 одсто, фалило нешто мање од 1.000 динара. Неправда, па
то ти је
Инфлација у Србији успорена је ограничењем цена основних животних намирница и горива и „добрим намерама“ Народне банке Србије, раст плата и пензија већи је од инфлације, тако да и у тешким временима успевамо да одржимо стандард грађана, изјавила је пре неколико дана премијерка Ана Брнабић. Није, наравно, објаснила, али волео бих да је бар покушала да објасни како је то инфлација успорена, ако је у марту званично достигла 16,2 одсто и заправо никада није била већа, још од 2007, од када се изражава у процентима раста потрошачких цена. Није нам помогла ни да разумемо како да разумемо њену тврдњу да је Влада успела да одржи стандард грађана, ако је и званична статистика већ саопштила да је промет у трговинама на мало у сталним ценама у фебруару био за 3,8 одсто мањи него у истом месецу прошле године. А тај податак био јој је предочен и у материјалима, припремљеним за седницу Савета за БДП, којeм председава, па свакако није могао да јој промакне. Ако јој већ нико други није скренуо пажњу да су грађани у фебруару купили за 5,3 одсто мање хране, пића и дувана него у истом месецу прошле године. А можда сматра да је доказ већег стандарда и то што већ четири месеца заредом грађани купују све мање хране него некада. Не зато што су сити свега, већ зато што немају пара ни за храну, с обзиром на то да је она у последњих 12 месеци поскупела, према подацима Републичког завода за статистику, за 27 одсто. Биће да је због тога председник Александар Вучић и пожурио да обећа да ће до краја године уследити значајно повећање плата у јавном сектору и пензија. Па им је авансно поручио: „Слободно трошите новац, имаћете већа примања.“ Онако, узгред, скоро нехајно је додао да је важна – и потрошња. И ту, заправо, долазимо до суштине проблема. И њему су, као и премијерки Брнабић, свакако дошапнули да нам на почетку године баш и не цветају руже и да ће по свему судећи БДП Србије у прва три месеца бити за пола процента мањи него лане у истом периоду. А сви добро знају колико председник воли да се хвали да је Србија европски рекордер по стопи раста. БДП-а, а не цена. Мада Србија свакако спада у ретке земље у којима инфлација још увек расте из месеца у месец. У осталима углавном пада, још од прошле јесени или бар од почетка године. Поређења ради, у новембру 2022. годишња инфлација у Литванији је била 22,9 одсто, у Летонији 21,8 а у Србији 16,1 одсто. У марту ове године у Летонији је смањена на 17,3 а у Литванији на 15,2 одсто и за један процентни поен је мања него у Србији. Ако је за утеху, у Мађарској је 25 одсто, али је и тамо од марта почела да се смањује. Једино у Србији цене и даље расту брже, јаче, али то, нажалост, за грађане није боље. Могао је, само да је хтео, председник и на личном примеру да се увери да и њему пада стандард. Недавно је изразио спремност да уместо Драгана Ј. Вучићевића, власника Информера, плати новчану казну за увреду. Срећом, није морао. Да јесте схватио би да му месечна плата од 199.126 динара не би била довољна, јер је казна 200.000 динара. А пре неколико година то му не би био никакав проблем. Сарадник НИН-а Лука Петрушић је, наиме, израчунао да је Вучић 2018. могао да плати новчану казну за увреду, која је у то време била 80.000 и да му још остане 48.177 динара, јер му је плата пре пет година била 128.177 динара. И 2019. је Вучићева плата од 135.586 динара била већа од новчане казне за увреду од 100.000 динара. И после нека неко каже да и председнику није пао стандард. Иако му је номинално плата у међувремену порасла за више од 55 одсто. Неправда, па то ти је. А шта тек да кажу запослени на Пинку, чији је власник Жељко Митровић, недавно, на питање по чему ће се дигитални водитељи на Пинковим каналима разликовати од живих, одговорио: „Па, биће прилично паметни, лепи и што је најважније неће коштати ништа.“ Хм, по томе ће се, дакле, дигитални разликовати од садашњих водитеља? И да ли се неко због тога увредио? Ма, таман посла. Него, шта ће поједини чланови Владе Србије ако се, после дронова-самоубица, и та Митровићева идеја свиди председнику Вучићу? Само дигитални министри би могли да прате његов темпо, да седе у Скупштини по цео дан, ако уопште буде заседала, да раде и викендом. И приде не коштају ништа. А ови живи нас баш коштају. И живаца, и новаца. Једино Ана Брнабић не мора да се брине. Па, она је ионако задужена за – дигитализацију.
Милан Ћулибрк
| Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар |
Приступ за чланове |
 |
|
 |
Мисли |
 |

Патријарх Порфирије, у посланици
Апелујемо да се нормира употреба ћириличног писма у јавном простору, као и да се обустави насиље над српским језиком и укину одредбе закона који то насиље намећу, нарочито кроз противуставни закон који намеће такозвани родно осетљиви језик, иза кога се крије борба против брака и породице као богоустановљених светиња и природних облика човековог личног и саборног живота.
Прочитајте све мисли |
 |
|