Бициклисти живе са болом. Ако не могу да га поднесу, ништа не постижу. Тако је наводно говорио Еди Меркс, белгијски бициклиста. Меркс је двоточкашка легенда, Ђиро д’ Италија, Тур де Франс, Вуелта а Еспања, шта год да поменете, освајао је, али уз све поштовање његовој сјајној каријери, два жестока теста на бициклистички стрес није полагао - није јурио са ћевапима који му се хладе иза леђа и није у тој јурњави љоснуо на асфалт знајући да ће за повреде морати да се побрине сам. Е то се зове адреналински изазов, а успут и свакодневица достављача Волта, Глова и других сличних фирми. Будући да није баш сваки достављач зависник од адреналина, педесетак Волтових је у априлу два пута протестовало на београдском Тргу републике. Педесет побуњеника можда није критична маса, али у главном граду ни политички протести нису увек боље посећени. Захтевали су да им се врати стара основица зараде за појединачне испоруке, као и да се раздаљина коју прелазе не рачуна ваздушном линијом, јер не возе хеликоптере, како је сувохуморно приметио један од протестаната.