У ноћи између 14. и 15. априла у Судану су почеле оружане борбе између легалнe војске Судана, под вођством генерала Абделa Фатахa ал Бурхана - de facto председника Судана, и паравојне формације - Снаге за брзу подршку (РСФ), под командом Мухамеда Хамдана Дагалоа, познатијег као генерал Хамети. РСФ води порекло од паравојске познате као Џанџавид милиција (у преводу „ђаволи на коњским леђима“). Реч је о мултинационалној формацији племенског карактера која је присутна у Судану, Чаду, деловима Либије и Јемена. Формација је настала 2003. уз подршку тадашњег председника Судана Омара ал Башира за сузбијање сукоба у Дарфуру. Припадници РСФ-а су починили бројне ратне злочине у суданском грађанском рату у провинцији Дарфур 2004. године. Уместо да буде расформиран РСФ је „ребрендиран“ 2013. године. Oд тада носи садашњи назив и номинално је део суданске војске, иако има потпуно независну линију командовања и војну логистику. РСФ броји око 100.000 људи и вероватно представља најбројнију паравојску у новијој светској историји. Повод за насиље је неуспели план за интеграцију РСФ-а у регуларну суданску армију, што је требало да буде први корак ка транзицији на цивилну власт. Прави узроци сукоба су: најпре, војна хунта може имати само једног главнокомандујућег, потом, ниједна држава не може имати две војске - монопол на употребу силе је по дефиницији недељив и коначно, води се борба за контролу над каналима за шверц злата. Како би се корени овог сукоба боље разумели неопходно је вратити се неколико година у прошлост.