Небројено пута сам у последњих тридесет година помислила на трагедију у којој сам изгубила школску другарицу, али као да до прошле среде ни сама нисам била свесна колико су моја сећања на тај кобни новембарски дан 1993. године заправо још увек жива. А онда су ме већ први телевизијски снимци уплашене и уплакане деце и беспомоћних и престрављених родитеља који испред Огледне основне школе „Владислав Рибникар“ покушавају да сазнају шта је са њиховом децом вратили у тај дан. У дан када је, стицајем трагичне случајности, исто у VII-2, у једној основној школи у Босни и Херцеговини, тринаeстогодишњак, пред препуним разредом, пиштољем усмртио другарицу из свог одељења.