Позиви на смртне казне без милости, доживотне робије без помиловања, репресију без закона, природна су реакција гневног човека, престрављеног злочинима какви су се у два дана догодили на Врачару и у Младеновцу. Нормално је, дакле, ако се тако осећа грађанин. Лоше је ако се тако „осећа“ држава. Када је Андерс Брејвик 2011. године убио 77 људи у Норвешкој, тамошњи премијер Јенс Столтенберг рекао је да ће „норвешки одговор на насиље бити више демократије, више отворености и више грађанског учешћа у политици“. Истина је да случајеви нису за поређење, јер је Брејвик, за разлику од српских злочинаца, био терориста, то јест имао је политичке мотиве. И независно од тога је могуће да тај норвешки пут није паметан, јер тренутно не знамо шта је паметно. Али добро је након оваквих трагедија имати на уму да репресија никако није једини начин да се друштво поправи, а свакако јесте најопаснији.