Amerika će bankrotirati u četvrtak

Amerika će obustaviti servisiranje duga već narednog četvrtka, ako se ne dogovore oko kreditnog limita, izjavili su mnogi dobro upućeni ljudi – od DŽenet Jelen, američke ministarke finansija, do Ilona Maska, vlasnika Tesle, Spejs Iksa i Tvitera: „Sa ovolikim federalnim rashodima, pitanje je kada, a ne hoćemo li bankrotirati“, napisao je na Tviteru, a preneo je portal geopolitika.news. E sad, Maskovog tvita više nema, i to je dobra vest, jer Amerika sigurno neće bankrotirati. Čak i kada zemlja sasvim prekine da izmiruje dugove – taj dug ne nestaje. Kada je februara 1918. godine sovjetska Rusija obustavila otplatu kredita carske Rusije, ti dugovi su uredno zapisani. A kada je Ruska Federacija juna 1992. godine tražila da obnovi članstvo u MMF-u, najpre se razgovaralo o starom dugu, pa onda o novim kreditima! A naredne godine, obaveze Ruske Federacije su izgledale ovako: dug carske Rusije iznosio je 105, a novi dug bio je 2,8 milijardi dolara. Carski dugovi su otplaćeni tek 2017. godine - sa stogodišnjim zakašnjenjem. Otkud taj strah da će SAD od četvrtka prestati da vraćaju dugove? Hajde to da razjasnimo. Nisu se tamo previše zadužila domaćinstva ili kompanije, kao što je bio slučaj u Grčkoj pre desetak godina, kad su se poverioci u čitavom svetu tresli i očajavali. Ovde se radi samo o tome da bi državna administracija SAD uskoro mogla da ostane bez novca - osim ako sama sebi ne dozvoli da pozajmi još novca! Taj kreditni limit, kojim američka vlada ograničava sopstvene javne rashode, od 1960. godine je podizan sedamdeset i osam puta, i to kako pod vlašću republikanaca, tako i demokrata. Jer, jedno je biti za štednju kada si u opoziciji a sasvim drugo kad si na vlasti! Ko osvoji većinu, taj finansira vojsku, isplaćuje penzije i plate državnih službenika, plaća kamatu na državni dug i da, na radost svih poreskih obveznika, redovno vrši povraćaj poreza. A trenutno američka administracija nije u stanju da ispuni svoje finansijske obaveze, dok joj ne povećaju dozvoljeni minus na kreditnoj kartici, što ovaj kreditni limit u stvari i znači. I tako, svetska javnost već 79. put posmatra kako još uvek nema dogovora republikanaca i demokrata oko kreditnog limita, a mediji željni senzacije ponovo stavljaju isti naslov: „AMERIKA HRLI U BANKROT! Republikanci i demokrate ponovo u klinču, ali je ove godine ipak opasnije!“ Isto je pisalo i u oktobru 2021. godine, kada je DŽo Bajden potpisao zakon kojim se gornja granica državnog duga podiže za još 2.500, na 31.400 milijardi dolara. A DŽenet Jelen je tada izjavila da je zakon tada obezbedio sredstva za rad savezne vlade - a sada isto će reći u sredu pred ponoć, kad dogovor bude postignut. Ako ne bude, pitate? Biće, ne brinite. Pa ipak, ostaje jedno pitanje. Ako američki dugovi stalno rastu, kako ta zemlja uspeva da vrati sve svoje dugove? Tajna je u tehničkom progresu. Svake treće, ili pete godine, SAD izbace neki novi pronalazak – u farmaciji, elektronici, automobilskoj ili nekoj drugoj industriji, a iz dobiti koja se tako stvara i koja pokreće čitav talas inovacija i aktivnosti, svi dugovi budu redovno vraćeni. I to je odgovor na pitanje koje se ovde često čuje – zašto niko u svetu ne govori o prezaduženosti SAD, koja iznosi 140 odsto bruto domaćeg proizvoda, a zameraju jadnoj Srbiji, gde zaduženost nije prešla ni 56 odsto BDP? Razlika je u tome što u Srbiji nema inovacija ni među domaćim, ni među stranim investitorima. Ovde su oduvek magnati bili – preprodavci sportskih patika, hrane ili deterdženata. Ili proizvođači bakra, ili kristal šećera. U Vučićevo doba pridružuju im se proizvođači opojnih supstanci iz Jovanjice i drugi egzotični preduzetnici. Čega naravno ima i u SAD, u izobilju, ali ne prave oni tehnički progres. I zato Amerika sme da se zadužuje, a da javnost za to preterano ne brine. Američka javnost ne brine ni o tome da bi predsednik Bajden mogao iz budžeta da finansira kontramiting, da pokaže Trampovim glasačima da njegovih ima više. Zato ni sedamdeset deveti put, od kada se toga pribojavamo, Amerika neće bankrotirati.