НИН online

Одлази ли борба са инфлацијом у прошлост

Побркани циљеви

НБС је пре многих других централних банака одустала од даљег повећања референтне каматне стопе, која је упола нижа од инфлације. Економиста Милојко Арсић сматра да је то урађено због потребе да се погура привредни раст, али страхује да је то, по свему судећи, преурањено и потенцијално опасно

Иако подаци Еуростата показују да је Србија у априлу имала највећу стопу инфлације међу земљама региона, а у целој Европи је трећа по темпу раста цена, Народна банка Србије одлучила је да привремено или трајно заустави даље затезање монетарне политике. Последњом одлуком НБС референтна каматна стопа задржана је на нивоу од шест одсто, уз образложење да је врхунац инфлације иза нас и да су мере које је НБС предузимала у претходном периоду дала резултате. Према њиховој пројекцији раст цена у другом кварталу ове године наставиће да се снижава, а стопа инфлације на крају 2023. биће готово упола нижа него што је била на почетку године.
Разлози због којих је НБС одлучила да трајно или барем привремено заустави даље повећање референтне каматне стопе могли би се тражити у чињеници да је Србија у првом кварталу ове године остварила раст БДП-а од 0,7 одсто. Додатно, разлози би се могли наћи и у томе што становништву пада животни стандард, јер висока инфлација, нарочито натпросечни раст цена хране, али и све веће рате за већ узете кредите стварају све веће трошкове, а раст камата зауставио је и кредитну активност банака. На све ово, власт, па и монетарна, не одустаје од прогнозе овогодишње стопе раста БДП-а између два и три одсто, иако прогнозе међународних финансијских институција снижавају процену глобалног раста како година одмиче.
Чињеница је и да је наша монетарна власт за мером заустављања даљег повећања референтне каматне стопе – која је још увек упола нижа од стопе инфлације - посегла раније од већине централних банака, па и оних које кроје глобалну финансијску слику. Према најавама Европске централне банке, она ће наставити са даљим заоштравањем монетарних услова, а то ће значити онда и повећање трошкова задуживања и отплате старих кредита за све оне у Србији који су узели кредите индексиране у еврима.
„Чињеница је да наша привреда и становништво у већој мери зависе од политике коју спроводи Европска централна банка и да ће на износе њихових кредита утицати даљи раст тамошње стопе, али не сме се заборавити да нешто више од трећине од укупних кредита и депозита јесу у динарима и да мере које спроводи НБС нису без утицаја како се може чути понекада у јавности. Због високо евроизоване економије, Народна банка нема монетарни суверенитет какав имају централне банке земаља у којима су кредити у домаћој валути, али да је утицај мера НБС толико неважан, па онда би било неважно да ли је референтна каматна стопа један или шест одсто. Тако да није тачно да одлуке НБС немају утицај на привредни раст и економију земље, иако је очигледно да две трећине од укупних кредита јесу углавном у еврима и на њих утиче монетарна политика Европске централне банке“, каже за НИН Милојко Арсић, професор београдског Економског факултета.
Он разлоге за одлуку НБС да заустави даљи раст референтне каматне стопе налази у потреби да се погура привредна активност, али сматра да је она преурањена и потенцијално опасна.
„Има аргумената који се могу прихватити у прилог оваквој одлуци, али проблем је што је стопа инфлације и даље прилично висока и потребно је њено што брже снижавање. Поред тога, веома је важно било послати сигнал да је приоритетни циљ економске политике инфлација и зато сматрам да је НБС требало да настави са даљим повећањем референтне каматне стопе још једном или два пута, до нивоа од 6,5 или 6,75 одсто. Даље повећање би прикочило тражњу, а сигнали да је инфлација главни циљ би допринели њеном бржем паду, односно скратили би период високих каматних стопа. Инфлација је од почетка године 4,4 одсто, а на крају ове године биће око 10 процената. То је и даље висока инфлација и са тог становишта разумно је било радити исто што раде и централне банке земаља које су у сличној ситуацији, а то је наставак благог заоштравања још мало“, додаје наш саговорник.
И из Међународног монетарног фонда стижу готово истоветна упозорења. У ауторском тексту за овај број НИН-а шефица канцеларије ММФ-а за Западни Балкан Стефани Верена Ебле поручује да инфлација мора остати приоритетни циљ земаља региона, јер и укупна и базна инфлација премашују циљане оквире и лабављење борбе против раста цена могло би изазвати опасност да се инфлациона очекивања, како каже, „откаче од сидра“.
Другим речима, приметно је да централне банке, притиснуте прогнозама о све слабијем економском расту и успоравању привредне активности почињу да се колебају у погледу даљег пооштравања монетарне политике, али такво колебање или одустајање могло би у наредном периоду довести до ситуације да се заоштравање поново врати на сцену и то у ситуацији још нижег економског раста.
Професор Арсић, пак, каже да се могу наћи аргументи због којих је у овом тренутку потребно на овај начин дати стимуланс привредном расту, али да је немогуће истовремено остваривати два конфликтна циља. „Могу да разумем разлоге, али инфлација се и упркос томе мора одабрати као приоритет, а тек када она крене из месеца у месец да се смањује, онда се може стати са заоштравањем. Не заборавите да ћемо у мају због раста цена енергената имати опет раст инфлације. Нагло заустављање инфлације је важно и због спречавања инфлационе спирале и трке инфлације и зарада, јер ако она и даље остане на високом нивоу, биће већих притисака да се повећавају зараде, а то онда води опет већој инфлацији. Дакле, разумем потребу да се погура привредни раст и очигледно је ова одлука НБС и проистекла из тога, али нереално је очекивати да стопа овогодишњег раста буде између два и три одсто, а видимо да власти не одустају од такве намере. Тако нешто је могуће остварити само ако се неким подстицајним мерама, и фискалним и монетарним, утиче на повећање привредне активности, али тек то би створило опасност по даљи раст инфлације.“
Ни у НБС не споре да ризици и даље постоје, па и да је чињеница да је оптимизам приметан на почетку ове године у погледу стопа економског раста спласнуо у претходним месецима. Али, упркос томе, верују да има наде да се оствари зацртана стопа раста од два до три одсто, а изворе оптимизма налазе у приливу страних директних инвестиција и добрим резултатима у сегменту спољне трговине. Такође, уверени су да ће се инфлација у Србији средином наредне године вратити у зацртане циљеве.
„Суштина је у томе да се инфлација што пре смањи, односно да што пре дођемо у ситуацију да се смањују каматне стопе. Што се Србије тиче, у најбољем случају крајем ове или почетком наредне године могуће је очекивати да ће кренути благо снижавање референтне каматне стопе. Слично очекујем и када је Европа у питању, односно ЕЦБ. Да се ишло одлучније у смањивање инфлације дошло би до овога и раније, али овако не очекујем да се то може десити пре краја ове или почетка 2024“, уверен је Арсић и додаје да смањење каматних стопа не значи да ће се оне вратити на ниво пре почетка овог инфлаторног таласа. Као и многи светски економисти, наиме, и он верује да је период јефтиног новца и практичног негативних каматних стопа какав смо имали у годинама пре и током пандемије завршен и да на њега треба гледати као на економски изузетак, а не правило.
„Тако ниске каматне стопе имале су утицаја на привредни раст, али су се негативно одразиле и на штедише и улагаче. Уосталом, негативан утицај тога видимо и тренутно, подстакнута је инфлација. Зато сматрам да ће доћи до постепеног снижавања каматних стопа на ниво на ком су биле пре овог таласа, на уобичајених четири или пет одсто, на пример, за стамбене кредите, а не на један или два одсто као што је било претходних година“, закључује саговорник НИН-а.
Петрица Ђаковић

Петрица Ђаковић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Коментари