Pobrkani ciljevi

Iako podaci Eurostata pokazuju da je Srbija u aprilu imala najveću stopu inflacije među zemljama regiona, a u celoj Evropi je treća po tempu rasta cena, Narodna banka Srbije odlučila je da privremeno ili trajno zaustavi dalje zatezanje monetarne politike. Poslednjom odlukom NBS referentna kamatna stopa zadržana je na nivou od šest odsto, uz obrazloženje da je vrhunac inflacije iza nas i da su mere koje je NBS preduzimala u prethodnom periodu dala rezultate. Prema njihovoj projekciji rast cena u drugom kvartalu ove godine nastaviće da se snižava, a stopa inflacije na kraju 2023. biće gotovo upola niža nego što je bila na početku godine. Razlozi zbog kojih je NBS odlučila da trajno ili barem privremeno zaustavi dalje povećanje referentne kamatne stope mogli bi se tražiti u činjenici da je Srbija u prvom kvartalu ove godine ostvarila rast BDP-a od 0,7 odsto. Dodatno, razlozi bi se mogli naći i u tome što stanovništvu pada životni standard, jer visoka inflacija, naročito natprosečni rast cena hrane, ali i sve veće rate za već uzete kredite stvaraju sve veće troškove, a rast kamata zaustavio je i kreditnu aktivnost banaka. Na sve ovo, vlast, pa i monetarna, ne odustaje od prognoze ovogodišnje stope rasta BDP-a između dva i tri odsto, iako prognoze međunarodnih finansijskih institucija snižavaju procenu globalnog rasta kako godina odmiče. Činjenica je i da je naša monetarna vlast za merom zaustavljanja daljeg povećanja referentne kamatne stope – koja je još uvek upola niža od stope inflacije - posegla ranije od većine centralnih banaka, pa i onih koje kroje globalnu finansijsku sliku. Prema najavama Evropske centralne banke, ona će nastaviti sa daljim zaoštravanjem monetarnih uslova, a to će značiti onda i povećanje troškova zaduživanja i otplate starih kredita za sve one u Srbiji koji su uzeli kredite indeksirane u evrima. „Činjenica je da naša privreda i stanovništvo u većoj meri zavise od politike koju sprovodi Evropska centralna banka i da će na iznose njihovih kredita uticati dalji rast tamošnje stope, ali ne sme se zaboraviti da nešto više od trećine od ukupnih kredita i depozita jesu u dinarima i da mere koje sprovodi NBS nisu bez uticaja kako se može čuti ponekada u javnosti. Zbog visoko evroizovane ekonomije, Narodna banka nema monetarni suverenitet kakav imaju centralne banke zemalja u kojima su krediti u domaćoj valuti, ali da je uticaj mera NBS toliko nevažan, pa onda bi bilo nevažno da li je referentna kamatna stopa jedan ili šest odsto. Tako da nije tačno da odluke NBS nemaju uticaj na privredni rast i ekonomiju zemlje, iako je očigledno da dve trećine od ukupnih kredita jesu uglavnom u evrima i na njih utiče monetarna politika Evropske centralne banke“, kaže za NIN Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. On razloge za odluku NBS da zaustavi dalji rast referentne kamatne stope nalazi u potrebi da se pogura privredna aktivnost, ali smatra da je ona preuranjena i potencijalno opasna. „Ima argumenata koji se mogu prihvatiti u prilog ovakvoj odluci, ali problem je što je stopa inflacije i dalje prilično visoka i potrebno je njeno što brže snižavanje. Pored toga, veoma je važno bilo poslati signal da je prioritetni cilj ekonomske politike inflacija i zato smatram da je NBS trebalo da nastavi sa daljim povećanjem referentne kamatne stope još jednom ili dva puta, do nivoa od 6,5 ili 6,75 odsto. Dalje povećanje bi prikočilo tražnju, a signali da je inflacija glavni cilj bi doprineli njenom bržem padu, odnosno skratili bi period visokih kamatnih stopa. Inflacija je od početka godine 4,4 odsto, a na kraju ove godine biće oko 10 procenata. To je i dalje visoka inflacija i sa tog stanovišta razumno je bilo raditi isto što rade i centralne banke zemalja koje su u sličnoj situaciji, a to je nastavak blagog zaoštravanja još malo“, dodaje naš sagovornik. I iz Međunarodnog monetarnog fonda stižu gotovo istovetna upozorenja. U autorskom tekstu za ovaj broj NIN-a šefica kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan Stefani Verena Eble poručuje da inflacija mora ostati prioritetni cilj zemalja regiona, jer i ukupna i bazna inflacija premašuju ciljane okvire i labavljenje borbe protiv rasta cena moglo bi izazvati opasnost da se inflaciona očekivanja, kako kaže, „otkače od sidra“. Drugim rečima, primetno je da centralne banke, pritisnute prognozama o sve slabijem ekonomskom rastu i usporavanju privredne aktivnosti počinju da se kolebaju u pogledu daljeg pooštravanja monetarne politike, ali takvo kolebanje ili odustajanje moglo bi u narednom periodu dovesti do situacije da se zaoštravanje ponovo vrati na scenu i to u situaciji još nižeg ekonomskog rasta. Profesor Arsić, pak, kaže da se mogu naći argumenti zbog kojih je u ovom trenutku potrebno na ovaj način dati stimulans privrednom rastu, ali da je nemoguće istovremeno ostvarivati dva konfliktna cilja. „Mogu da razumem razloge, ali inflacija se i uprkos tome mora odabrati kao prioritet, a tek kada ona krene iz meseca u mesec da se smanjuje, onda se može stati sa zaoštravanjem. Ne zaboravite da ćemo u maju zbog rasta cena energenata imati opet rast inflacije. Naglo zaustavljanje inflacije je važno i zbog sprečavanja inflacione spirale i trke inflacije i zarada, jer ako ona i dalje ostane na visokom nivou, biće većih pritisaka da se povećavaju zarade, a to onda vodi opet većoj inflaciji. Dakle, razumem potrebu da se pogura privredni rast i očigledno je ova odluka NBS i proistekla iz toga, ali nerealno je očekivati da stopa ovogodišnjeg rasta bude između dva i tri odsto, a vidimo da vlasti ne odustaju od takve namere. Tako nešto je moguće ostvariti samo ako se nekim podsticajnim merama, i fiskalnim i monetarnim, utiče na povećanje privredne aktivnosti, ali tek to bi stvorilo opasnost po dalji rast inflacije.“ Ni u NBS ne spore da rizici i dalje postoje, pa i da je činjenica da je optimizam primetan na početku ove godine u pogledu stopa ekonomskog rasta splasnuo u prethodnim mesecima. Ali, uprkos tome, veruju da ima nade da se ostvari zacrtana stopa rasta od dva do tri odsto, a izvore optimizma nalaze u prilivu stranih direktnih investicija i dobrim rezultatima u segmentu spoljne trgovine. Takođe, uvereni su da će se inflacija u Srbiji sredinom naredne godine vratiti u zacrtane ciljeve. „Suština je u tome da se inflacija što pre smanji, odnosno da što pre dođemo u situaciju da se smanjuju kamatne stope. Što se Srbije tiče, u najboljem slučaju krajem ove ili početkom naredne godine moguće je očekivati da će krenuti blago snižavanje referentne kamatne stope. Slično očekujem i kada je Evropa u pitanju, odnosno ECB. Da se išlo odlučnije u smanjivanje inflacije došlo bi do ovoga i ranije, ali ovako ne očekujem da se to može desiti pre kraja ove ili početka 2024“, uveren je Arsić i dodaje da smanjenje kamatnih stopa ne znači da će se one vratiti na nivo pre početka ovog inflatornog talasa. Kao i mnogi svetski ekonomisti, naime, i on veruje da je period jeftinog novca i praktičnog negativnih kamatnih stopa kakav smo imali u godinama pre i tokom pandemije završen i da na njega treba gledati kao na ekonomski izuzetak, a ne pravilo. „Tako niske kamatne stope imale su uticaja na privredni rast, ali su se negativno odrazile i na štediše i ulagače. Uostalom, negativan uticaj toga vidimo i trenutno, podstaknuta je inflacija. Zato smatram da će doći do postepenog snižavanja kamatnih stopa na nivo na kom su bile pre ovog talasa, na uobičajenih četiri ili pet odsto, na primer, za stambene kredite, a ne na jedan ili dva odsto kao što je bilo prethodnih godina“, zaključuje sagovornik NIN-a. Petrica Đaković