НИН online

Радоје Жугић гувернер Централне банке Црне Горе

Висока инфлација резултат екстерних и интерних фактора

Оправдана је забринутост да ће висока инфлација „гурнути“ наше економије у рецесију, а због раста каматних стопа за фискално рањиве земље, попут Црне Горе, задуживање на финансијском тржишту биће скупље, а враћање дугова још изазовније и теже

Глобална економија суочава се са високом инфлацијом, као посљедицом бројних шокова произашлих из економске, здравствене и геополитичке кризе, са континуитетом трајања од 2008. године, али дијелом и одговора политика на сузбијање ових криза. Висока инфлација резултат је више атипичних инфлаторних генератора. Подсјетићу, најприје смо имали дугогодишњу експанзивну монетарну политику, базирану на неконвенционалним мјерама, потом пандемију и политику затварања привреда (lockdown), па нагли пораст агрегатне тражње усљед економског опоравка и, на крају, рат у Украјини, са снажним негативним ефектима, посебно по европску економију.
Инфлација у великом броју земаља биљежи рекордне нивое - у САД је премашила осам, док у Европској унији износи скоро 10 одсто. У земљама региона већ се мјери двоцифреним бројем. Исти је случај и у Црној Гори, гдје је инфлација у јануару ове године износила 17,2 одсто, што је највиши ниво од увођења еура, 2002.
Инфлација у Црној Гори је доминантно увезена, највећим дијелом детерминисана растом цијена хране и енергената из увоза. У првим мјесецима прошле године, на њу је, осим поменутих екстерних фактора, утицао и раст зарада уведен пореском реформом „Европа сад“ - који није било праћен растом продуктивности - као и раст бројних социјалних давања. Увећана примања су подстакла тражњу, не само за производима и услугама, већ и за кредитима, што је, у одређеној мјери, подстакло инфлаторна очекивања и дјеловало у инфлаторном правцу.
Сасвим оправдано се појавила забринутост да ће висока инфлација и њени пратећи ефекти „гурнути“ наше економије у рецесију. Као посљедица нормализације монетарне политике којом се жели обуздати висока инфлација, шестомјесечни еурибор ових дана биљежи рекордан ниво у посљедњих десет година. Више каматне стопе повећавају терет сервисирања дугова, отежавајући ионако незавидну финансијску позицију становништва и привреде, што може узроковати проблеме инсолвентности и успорити економски раст. За земље које се суочавају са фискалним рањивостима, попут Црне Горе, задуживање на финансијском тржишту биће скупље, а враћање дугова још изазовније и теже. Додатна отежавајућа околност у случају Црне Горе је неадекватна структура привреде, која је доминантно усмјерена на услужну дјелатност, што повећава њену зависност од екстерних фактора.
Сузбијање инфлације у што краћем року је приоритетан задатак. ЦБЦГ, због еуризованости економије, има ограничене инструменте монетарне политике које би могла користити у циљу сузбијања инфлације. Због одсуства емисионе функције, ЦБЦГ нема тако снажан утицај на цјеновну стабилност. Ипак, кроз политику обавезне резерве, ЦБЦГ може утицати на кредитни потенцијал банака и, тиме, расположивост ликвидних средстава у систему.
У таквим лимитирајућим условима, припремили смо и Влади упутили Препоруке за економску политику 2022-2024, гдје смо, између осталог, предложили доношење антиинфлаторног пакета мјера, као сета мјера које би биле привременог карактера, до отклањања поремећаја на тржишту. Предложено је да се, између осталог, размотри краткорочно ограничење цијена, као и смањење стопе ПДВ-а на одређене производе.
У остваривању свог мандата, ЦБЦГ даје допринос општој макроекономској стабилности кроз чување здравља и стабилности финансијског система. Позитивне тенденције и кључни параметри пословања потврђују да је банкарски сектор најздравији сегмент црногорске економије. Банке у Црној Гори су стабилне, високо ликвидне и адекватно капитализоване.
Због огромне неизвјесности и пратећих ризика, а са циљем даљег јачања отпорности банака, наредни период ће захтјевати пажљиво праћење њиховог пословања и разматрање потребе увођења нових, актуелној ситуацији прилагођених пруденцијалних мјера на микро и макроплану. Паралелно, морамо се бавити структурним изазовима, попут оних које доносе климатске промјене, а који ће несумњиво утицати на финансијску и макроекономску стабилност. Владе имају примарну одговорност када је у питању зелена транзиција, јер кроз законе могу обавезати привреду и појединце да дјелују одрживо. Свакако, и централне банке треба да дају свој допринос успјешнијем управљању климатским ризицима. Стога ова питања морају бити адекватно третирана и кроз монетарну политику. Недавно усвојеном Политиком Централне банке Црне Горе у вези са изазовима климатских промјена прецизиране су будуће активности ове институције, које се, између осталог, односе на учлањење у међународне организације које се баве климатским промјенама и „озелењавањем“ финансијског система, развој капацитета за препознавање, разумијевање, процјену и праћење климатских ризика, интегрисање критеријума одрживости и опредјељења о смањењу утицаја климатских ризика у наше политике, стратегије и пруденциону регулативу и др. Још један изазов коме ћемо бити посвећени у предстојећем периоду односи се на област финансијских иновација и дигиталну технолошку трансформацију.

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Коментари