НИН online

Стефани Верена Ебле шефица канцеларије ММФ-а за Западни Балкан

Борба против инфлације главни приоритет Западног Балкана

Укупна и базна инфлација упорно премашују циљани ниво и потребне су одлучне мере како би се инфлација вратила на циљани ниво и избегла опасност да се инфлаторна очекивања „откаче од сидра“, као у неким другим земљама у успону

Западни Балкан се суочио са укупном инфлацијом у региону која је и до 80 процената већа него у еврозони. Студија ММФ-а (www.imf.org/en/Publications/WP/Issues/2023/03/03/Inflation-Dynamics-in-the-Western-Balkans-530338) бави се разлозима због којих је инфлација већа на Западном Балкану. Потребне су одлучне активности на нивоу политике како би се инфлација вратила на циљани ниво и избегла опасност да се инфлаторна очекивања „откаче од сидра“, као у неким другим земљама у успону. То сада треба да буде главни приоритет, с обзиром на то да укупна и базна инфлација упорно премашују циљани ниво, иако почињу да успоравају у већем делу региона.
Инфлација представља посебан изазов за регион Западног Балкана због већих стопа сиромаштва. Уколико се не надокнади кроз повећање продуктивности, упорно већа инфлација такође подразумева потенцијални губитак конкурентности, узимајући у обзир режиме фиксних девизних курсева у региону у виду валутног одбора (БиХ), паритета (енгл. peg) (Северна Македонија), режима стабилизованог девизног курса (Србија) и унилатералне евроизације (Црна Гора и Косово). Хиперинфлација у региону у прошлости, институционални изазови и ограниченији инструменти на располагању централним банкама због режима девизног курса указују на то да би инфлација могла дуже остати повишена.
Монетарна политика: Док год се инфлација буде кретала изнад циљаних нивоа, централне банке у региону мораће да наставе да воде рестриктивнију монетарну политику како би спречиле да се инфлаторна очекивања „откаче од сидра“ и постарале се да се инфлација у потпуности врати на циљане нивое. Ипак, централне банке оклевају да додатно повећају референтне каматне стопе како би заштитиле привредни раст. Међутим, снажан и одржив раст није могућ без стабилности цена. Уколико се сада не реагује одлучно, касније ће можда бити неопходно увести још рестриктивнију политику, уз спорији раст.
Повећање референтне каматне стопе шаље важан сигнал о решености централне банке да се ухвати у коштац с инфлацијом, што је од кључне важности за обуздавање додатних споредних ефеката. Ситуација је таква иако се често тврди у региону да је због опште евроизације и вишка ликвидности у банкарском сектору ослабљен трансмисиони механизам. Централне банке у унилатерално евроизираним економијама такође поседују инструменте и треба да их користе. То укључује повећање камате на обавезне/слободне резерве и њено приближавање стопи за депозитне олакшице ЕЦБ, као и пруденцијалне и административне мере које утичу на обим и квалитет кредитирања.
Стална будност је императив док каматне стопе расту, а ризици у глобалном финансијском сектору остају повишени. Финансијски сектори на Западном Балкану су у много бољем стању него у време глобалне финансијске кризе. Ипак, постоје одређене слабости које се односе на власничке структуре, висок удео кредита са варијабилним каматним стопама, као и велике изложености држава у неким земљама. Пажљиво спроведени стрес-тестови, надзор на бази ризика и макропруденцијалне политике треба да се примењују тамо где је то потребно. Поред тога, морају постојати чврсти оквири за реструктурирање банака и закони о стечају како би се могло изаћи на крај са свим потенцијалним ризицима. Такође је важно да се избегне регулаторна толеранција, која је недавно запажена у неким земљама Западног Балкана.
У овом контексту, кредибилитет монетарне политике и поверење у стабилност финансијског сектора су кључни. То захтева независност и функционалност централних банака како би се обезбедило да су у стању да раде „све што је потребно“ како би реализовале задатке који су им поверени. Неке економије Западног Балкана недавно су се суочиле са изазовима у том погледу, са вршиоцима дужности гувернера, надзорним одборима без кворума, законским изменама у поступку именовања руководства централне банке и медијским кампањама.
Фискална и политика примања да буду део решења, а не проблема: Фискална политика и политика примања морају да сарађују са монетарном политиком на подршци смањењу инфлације. Посебно је важно да не доприносе повећању притисака на страни тражње на режиме фиксног девизног курса, у којима централне банке имају ограниченији простор за снижавање инфлације.
Раст зарада је од кључне важности за инфлацију и инфлаторна очекивања, те ће морати да се прати и држи под контролом. Прошле године, чак и када су у еврозони падале реалне зараде, раст плата у неким земљама Западног Балкана премашио је инфлацију. Даља брза повећања зарада, укључујући и у јавном сектору, као и повећања минималних зарада, које ће вероватно довести до даљих повећања зарада у целој економији, носе са собом значајну опасност од трајније базне инфлације.
Након релаксираније фискалне политике током пандемије, потребна је фискална консолидација како би се обуздали инфлаторни притисци и ублажио утицај већих трошкова сервисирања дуга. Треба избегавати снижавање пореских стопа ради смањења инфлације. Већина земаља Западног Балкана успела је да се одупре таквим снижавањима; друге раде на томе да их укину.
Са стране фискалне потрошње, креатори политика ће морати да обезбеде само добро циљану и привремену подршку најугроженијима, посебно онима који се боре са кризом трошкова живота. У исто време, биће потребна корекција цена електричне енергије у складу са тржишним кретањима, упркос утицају на инфлацију, да би се ограничили фискални трошкови и задржали ценовни сигнали који ублажавају притиске са стране потражње. Усклађеност потеза свих земаља у региону у смислу корекција цена електричне енергије такође ће помоћи да се очувају једнаки услови за пословање корпоративног сектора појединачних земаља.
Административне мере и одрживе реформе: На Западном Балкану се у великој мери користе административне мере као што су замрзавања цена и профитних маржи и трговинска ограничења, али оне представљају само привремена решења. Поред тога, делотворне су само у одређеној мери и често имају дисторзивне ефекте. Реформе чији је циљ унапређење конкуренције дугорочно представљају одрживији и делотворнији инструмент. Такве реформе укључују, на пример, уклањање препрека за оснивање нових предузећа, значајно јачање органа за заштиту конкуренције и увођење механизама за повећање транспарентности цена.

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар