Između čekića i nakovnja

Od incidenata na ivici sukoba, petka 26. maja, nedelju dana kasnije ostala je uporna i na trenutke veoma kreativna energija Srba sa Kosova i Metohije, da svakodnevno, čak i nedeljom, tokom radnog vremena protestuju ispred zgrada opština, čiji pokušaj preuzimanja je pokrenuo nasilje. Svetski mediji su u prvo vreme o sukobu izvestili tako kao da su Srbi napali Kfor, a onda, nekoliko sati pre nego što će američki zvaničnici najaviti sankcije Prištini, zabranu poseta određenim zvaničnicima i otkazati združene vojne vežbe, jer akciju preuzimanja opština nije koordinisala sa Vašingtonom, i medijska interpretacija i ton njihovog izveštavanja je počeo da se menja. Bio je to trenutak nakon koga je bilo jasno da se upad kosovske policije u zgrade opština neće tolerisati, a pripadnici Kfora više neće delovati ka nenaoružanim građanima, protivno njihovoj misiji čiji komandant Anđelo Mikele Ristuča na kraju saopštava za italijanske medije da je, bez intervencije Kfora, na severu Kosmeta moglo da se dogodi krvoproliće i da je za tu situaciju kriv Aljbin Kurti, insistiranjem da postavi gradonačelnike koje srpska većina ne priznaje, suprotno savetima međunarodne zajednice i to upotrebom sile bez konsultacije sa Kforom. Konačno, dok su u sukobu povređeni italijanski pripadnici Kfora prebacivani na lečenje kućama, a novi turski kontingent vojnika pristizao na Kosmet, delimično je uklonjena bodljikava žica postavljena oko zgrade Opštine Zvečan. Ona je građanima u mirnom protestu, koji su pesmom i plesom izražavali nezadovoljstvo danima, takođe poslužila kao rekvizit, jer su na žici ostavljali zastave Srbije i venčiće pletene od trave na verski praznik Svete Trojice. Užurbane diplomatske aktivnosti predstavnika Kvinte, pojedinačno i združeno delovanje SAD i EU ka Beogradu i Prištini, izbacile su ideju o održavanju novih izbora u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Kosovskoj Mitrovici i druge ideje o deeskalaciji u prvi plan. OEBS-ov plan u devet tačaka, na primer, predlaže, na prvom mestu, razume se, nastavak dijaloga u Briselu, povlačenje specijalnih snaga sa severa Kosova i spuštanje borbene gotovosti Vojske Srbije, potom kraj protesta i omogućavanje pristupa opštinama, čiji bi gradonačelnici trebalo da podnesu ostavke odmah u leto, a da se vanredni izbori održe do kraja godine. Sem OEBS-ovog plana, u reakcijama zapadnih zvaničnika, iz Bele kuće, na primer, nije bilo zahteva da se novoizabranim gradonačelnicima četiri opštine omogući pristup opštinskim zgradama, nego da se policija povuče, a da oni posao do izbora nastave na alternativnim lokacijama, na kojima su trenutno smešteni. U velikoj meri plan OEBS-a je podudaran sa navodnim planom EU i Kvinte, za koji su albanski mediji tvrdili da je predložen na Samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu. Od Žozepa Borelja, visokog predstavnika za spoljnu politiku EU, do evropskog i američkog izaslanika za dijalog do Miroslava Lajčaka i Gabrijela Eskobara, koji baš ove nedelje krstare od Prištine do Beograda, insistira se na ponavljanju izbora i osnivanju Zajednice srpskih opština. „Ne vidim šta se promenilo da bi Srbi prihvatili da izađu na izbore. Stanje je gore nego što je bilo pre napuštanja institucija. Bez ispunjavanja minimalnih zahteva - formiranja ZSO, povlačenja svih specijalnih snaga i uklanjanja baza sa severa ... Da li će Srbi pod pritiskom Aleksandra Vučića prihvatiti da učestvuju na izborima ne mogu da procenim, ali znam da je nezadovoljstvo njegovim odlukama veliko i da bi Srpska lista, ukoliko donese odluku da na izborima učestvuje bez ispunjenja zahteva, na izborima za godinu i po dana postala prošlost. Kurti jeste generator svega negativnog, ali građani se osećaju iznevereno i izmanipulisano potezima Srpske liste, što se videlo na protestima kada su njeni predstavnici sklanjani iz prvih redova. Srbi su saterani u ćošak i nemaju drugog izbora“, kaže za NIN Marko Jakšić, bivši odbornik sa liste ubijenog kosovskog političara Olivera Ivanovića. On ističe da je raspoloženje građana preokrenuo događaj od 26. maja kad su bili prepušteni sebi i to u odsustvu 5.000 građana koji su organizovano bili na mitingu SNS-a u Beogradu, da većina jeste glasala za SL, ali da to ne znači poverenje i nemogućnost da se vidi da su izigrani, te da ne žele aparthejd. Srbi zahtevaju da specijalci policije napuste zgrade opština, da gradonačelnici bez legitimiteta ne dolaze u njih, da se oslobode Radoš Petrović i Dušan Obrenović i da se prestane sa progonom građana koji su protestovali u poslednje dve godine. Dok delimično popušta pod pritiskom i prihvata da izabrani gradonačelnici imaju „nizak legitimitet“ i ideju o raspisivanju novih izbora, Kurti, suočen sa kritikama da je narušio odnose sa najvažnijim partnerima sa Zapada, pred skupštinskom govornicom targetira desetine Srba, iznoseći njihova imena uz brojne optužbe. „Ovi izbori su nam, uprkos svoj zlobi, poslužili da izvršimo valjane identifikacije“, kazao je. Predsednik Srpskog nacionalnog foruma Momčilo Trajković smatra da delimični izbori, za koje se u ovom trenutku licitira da bi mogli biti u septembru, nisu rešenje i da bi samo vanredni parlamentarni, zajedno sa lokalnim izborima, promenili situaciju, jer bi se njima promenila struktura političkog vrha i sami faktori odlučivanja. „To bi relaksiralo situaciju i otvorilo uslove za iskren dijalog. Kurti bi izgubio poziciju koju sad ima, jer Albanci dobro znaju ko im je tutor i da bez njega ne mogu ništa. Izbori na severu imali bi smisla samo ako bi Kurtija primorali da povuče strateške poteze kojima se protivi. Bez ispunjavanja uslova, a ključni je povlačenje policijskih snaga, izbori koji bi bili organizovani samo da bi Srbi ponovo došli do institucija, devalorizovali bi svu borbu i zahteve“, poručuje Trajković. Oba sagovornika NIN-a potpisnici su jedne od nekoliko inicijativa proisteklih iz trenutne krize. Institut za teritorijalni ekonomski razvoj prikupio je potpise više od 150 intelektualaca i drugih građana sa KiM u Apel za mir kojim se obraća međunarodnoj zajednici, pre svega Evropskoj uniji i zemljama Kvinte, da zaustavi dalju eskalaciju nasilja i stvori uslove za mir na ovim prostorima, ali i „uslove za primenu nedavno postignutog Sporazuma o normalizaciji“. Jakšić i Trajković, kao protivnici francusko-nemačkog plana, ograđuju se od tog dela Apela, čineći ga tako upitnim. „Dao sam i uvek dajem podršku miru. Iako sam iskusan političar, napravio sam grešku. Niti dajem ikakvu podršku francusko-nemačkom planu, niti ZSO kako je u tom apelu definisana, tako da pretpostavlja zajednicu unutar nezavisnog Kosova“, kaže Trajković. Dok su događaji smenjivali jedan drugi, Aleksandar Vučić na pitanje Si-En-Ena da li priznaje Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu ne odgovara odrično, već kaže da Srbija „priznaje Povelju UN i Rezoluciju UN“, ali da je uvek spremna da razgovara „o svim kompromisnim rešenjima“. Rekao je i da „više nije pitanje“ šta bi trebalo da se dogodi da Srbija prizna Kosovo, jer se u francusko-nemačkom planu govori o procesu normalizacije kao preduslovu za budući napredak Srbije i Prištine ka EU. Veze su bile loše, objasnio je kasnije Vučić, ali to za skeptike nije bio dovoljno uverljiv argument. Jakšić očekuje nove tenzije i svakako ne popuštanje. „Međunarodna zajednica je uspela privremeno da ugasi požar, ali je Kurti sve vreme proaktivan i korak ispred. Kurti je neuračunljiv i više ne skriva mržnju prema Srbima. Kurti je naljutio i svoje biračko telo, a i predstavnike međunarodne zajednice, kojima je ugrozio dogovor iz Ohrida, do čijeg je sprovođenja posrednicima, zapravo, suštinski stalo.“ Trajković očekuje da se Srpska lista ne odazove na izbore ako zahtevi ne budu ispunjeni. „Ako bi Kurti prihvatio sve zahteve, bacio bi svu svoju politiku pod noge. S druge strane, prihvatanje da se samo izbori održe, ponovo je bacanje lopte u dvorište Srba, koji bi onda trebalo da ispadnu nekonstruktivni. Beograd pak ne očekuje nego naređuje i izdaje naloge građanima, a šta će odlučiti zavisi i od procesa koji se sada dešava u centralnoj Srbiji.“ Dragana Pejović