Nedopustive uvrede i ogrešenje o profesionalni kodeks

Zbog 46 godina, koliko se neprekidno bavim advokatskom profesijom, zbog zakletve koju sam položio i koje se držim tokom cele karijere da ću poštovati Zakon o advokaturi, Kodeks profesionalne etike advokata i Statut Advokatske komore Srbije, smatram svojom obavezom da iznesem svoje mišljenje povodom reagovanja advokata Dalibora Katančevića na intervju koji je NIN objavio sa sudijom Dejanom Terzićem u broju od 11. maja. Stavovi i mišljenja koja je u svom reagovanju izneo advokat Dalibor Katančević su u suprotnosti sa odredbom člana 15 Zakona o advokaturi. Taj zakon, naime, u članu 15, tačka 4, predviđa da je svaki advokat dužan da u profesionalnom radu i privatnom životu koji je dostupan javnosti čuva ugled advokature. Autor Katančević već u prvoj rečenici navodi da se sudija Specijalnog suda „ponaša kao dete kojem je neko oduzeo zvečku“. Pored toga što je to uvreda prema sudiji i sudijama, takvo poređenje je i nedopušteno, jer Zakon o advokaturi u članu 9 propisuje da se advokat prilikom upisa u Advokatsku komoru zaklinje da će se pridržavati kodeksa profesionalne etike advokata i da će svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature. U drugom stavu svoga reagovanja advokat Katančević iznosi svoju tvrdnju da je sudija Dejan Terzić „samo oružje u rukama jednog dela sudske vlasti“. Na ovaj način se očigledno želi stvoriti utisak da je sudska vlast podeljena i da u okviru sudske vlasti postoje podele prema grupama sudija. Nije razumljiv stav advokata Katančevića koje su to grupe u okviru sudija koje on sada svrstava u različite grupe? Koji su to stavovi jedne, druge ili treće grupe sudija, kada kao prezumpciju uzima da u okviru jedinstvene sudske vlasti postoji nekakva njihova podela? Ovakvim neobrazloženim tvrdnjama implicira se i izaziva kod javnosti uverenje da postoje, po kriterijumu advokata Katančevića, dve grupe sudija, i to jedna grupa koja je podobna i druga grupa koja je nepodobna za obavljanje sudijske funkcije. Sporni su i navodi o tome da „sudija Terzić špijunira jednog advokata, i to u vreme koje je dva sata pre zakazanog ročišta“. Upotreba pojma „špijuniranje od strane sudije“ predstavlja takođe kršenje člana 9 Zakona o advokaturi i člana 15 tačka 4, zato što provera istinitosti opravdanja - u ovom slučaju branioca zbog nepristupanja na glavni pretres - ne predstavlja špijuniranje, nego zakonsko pravo svakog postupajućeg sudije koji je dužan da proveri istinitost opravdanja koje u ovom slučaju branilac dostavlja sudu kao razlog nedolaska na glavni pretres, i na taj način dovodi do odlaganja glavnog pretresa. Zato se i postupanje suda, na osnovu zakonskog ovlašćenja od strane svakog sudije, ne može tumačiti špijuniranjem, nego zakonskim pravom i obavezom sudije da proveri navode o sprečenosti stranke ili branioca da na glavni pretres ne mogu doći, te se zbog toga glavni pretres ima odložiti. Očekivano je i na zakonu zasnovano da Advokatska komora Beograda pokrene postupak protiv advokata Dalibora Katančevića zbog teže povrede dužnosti advokata, zato što odredbom člana 241 stav 2 tačka 6 Statuta Advokatske komore Srbije jeste propisano da se težom povredom dužnosti advokata smatra „zastupanje kod sudova protivno Zakonu o advokaturi (član 9), Statutu Advokatske komore Srbije (član 241 stav 2 tačka 6) i Kodeksu profesionalne etike (Odeljak 39 Kodeksa)“. Advokatska komora Beograda je dužna proveriti da li je rešenje o kažnjavanju advokata Katančevića pravnosnažno, i ako jeste, dužna je pokrenuti postupak zbog povrede dužnosti advokata. Vladimir Vava Horovic advokat iz Novog Sada